Autor: Vladimir Lojanica
Iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske… Sa svih strana navraćaju u Krivu Reku pod Zlatiborom proizvođači mleka, predvođeni čelnicima svojih opština, da na delu vide kako je to malena Čajetina, kao nijedna druga lokalna samouprava u našoj zemlji, izašla u susret svom seljaku i sa grbače mu skinula veliki teret.
Evo, baš onomad bila je delegacija iz Gacka, kao i sve prethodne obišla je mlekaru „Naša Zlatka“ koja dnevno, od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Čajetine, otkupi od 1.500 do 2.000 litara mleka od koga se izrađuje kvalitetan beli mrs koji stiže na jelovnike zlatiborskih hotela. Svideo se Hercegovcima model funkcionisanja mlekare, pa bi, rekoše, da ga primene.
Ne, mlekara u podgorju Zlatibora, koja u posluje bezmalo šest godina, nije privatna. Pod patronatom je Opštine Čajetina i primarni razlog njenog postojanja nije puki profit već svesrdna pomoć seljaku. Baš po tome je i jedinstvena.
A kako je sve počelo? Poznata kao opština koja dosta ulaže u razvoj ruralnih područja i ostanak mladih na selu, Čajetina je 2011. u Krivoj Reci osnovala Privredno društvo za razvoj poljoprivrede „Zlatiborski eko agrar“, sa zadatkom da se bavi podrškom i subvencionisanjem poljoprivrednika. Kao njen ogranak od 2017. postoji i mlekara „Naša Zlatka“, osnovana kroz projekat prekogranične saradnje, u kome je Čajetina kod fondova Evropske unije konkurisala zajedno sa Plavom iz Crne Gore.
„Cilj projekta je bio da se pomognu mali proizvođači mleka, oni koji imaju od tri do osam krava, a koji su u odnosu na velike bili u podređenom položaju. Njih otkupljivači zaobilaze, jer im je isplativije da od pet domaćinstava kupe po 200, nego od 20 po 50 litara mleka. Takođe, cilj je i da se sačuva proizvodnja sira i kajmaka na tradicionalni način“, priča za „Plodnu zemlju“ Razumenka Beba Lučić, rukovodilac mlekare.
„Naša Zlatka“ trenutno ima 40 kooperanata, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa područja celog Zlatibora, a najviše je upravo iz Krive Reke. Niko od proizvođača koji su postigli ugovor o otkupu sa mlekarom, isti nije do sada raskinuo i potražio drugo tržište. Razlog je prost – zadovoljni su saradnjom.
„Otkup mleka je zagarantovan. Ne plaćamo ga po količini, što je i predviđeno projektom, nego shodno kvalitetu, tako da je cena od 60 do 63 dinara po litru. Naš vozač sa izolovanom cisternom ide od domaćinstva do domaćinstva i preuzima mleko. Podrazumeva se da se proizvođači kontrolišu u smislu higijene i temperature u kojoj drže mleko“, objašnjava naša sagovornica.
Mlekara „Naša Zlatka“ poseduje internu laboratoriju u kojoj se svakodnevno kontroliše otkupljeno mleko, a mimo toga kvalitet sirovine, kao i gotovih proizvoda, kontroliše Veterinarsko-specijalistički institut Kraljevo koji ima akreditovanu laboratoriju.
U krivorečkoj mlekari, gde je uz tehnologa u procesu proizvodnje angažovano i petoro radnika, dnevno se od 2.000 litara mleka spravi oko 60 kilograma kajmaka i 220-230 kilograma sira. Čak 90 odsto toga otkupe zlatiborski hotelijeri, a ostatak vlasnici manjih marketa. Od prošle godine među kooperantima „Naše Zlatke“ je i sedam proizvođača organskog mleka.
Sirovina koju mlekara otkuplje je izuzetnog kvaliteta, jer mleko potiče sa podneblja bogom danom za proizvodnju mlekara, a koji odlikuju pogodna klima i čisti zlatiborski pašnjaci, na kojima su krave na ispaši veći deo godine. Uskoro će pasterizovano mleko pod markom „Naše Zlatke“ moći da se kupi u turističkog centru Zlatibora. Mlekomat je kupljen i sad mu se traži mesto. Proizvodi mlekare iz Krive Reke na deklaracijama imaju žig „Dobro sa Zlatibora“ koji garantuje da su i sirovina i proizvod sa ove planine .
Proizvodi od mleka, pojašnjava Razumenka Beba Lučić, se izrađuju po tradicionalnoj recepturi, ali uz savremenu opremu.
„Mogli bi da otkupimo i više mleka, ali problem je što smo ograničeni kapacitetima. Ipak, rešićemo ga na radost svih proizvođača koji žele saradnju sa nama, ali i kupaca našeg sira i kajmaka. U planu je da se sredstvima Opštine Čajetina ovde u Krivoj Reci pravi nova mlekara, kapaciteta preko 20 tona, i njen projekat je završen. Dakle, biće 10 puta veća od postojeće koja će ostati u službi proizvodnje organskog mleka. Takođe, u planu nam je i da otvorimo moderni degustacioni centar u kome će svako moći da proba naše mleko, sir, kajmak“, navodi ona.
Drugi organak „Zlatiborskog eko agrara“ je „Agrhotehnički centar“ koji poseduje svoje poljoprivredne mašine, a kojima se uslužno obrađuje zemlja zlatiborskim poljoprivrednicima.
