Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“, Beograd
Nepojmljivo je i gotovo čudno da kad se priprema pica (pizza) jedan od glavnih začina ne bude beli origano. Osim u kulinastvu, osušen nadzemni deo biljke (Origani heracleotici herba) se koristi kod kašlja, bronhitisa, kod urinarnih infekcija, bolesti organa za varenje. Beli origano ili mravinac Origanum heracleoticum L. [syn. Origanum vulgare subsp. hirtum L. ili O. hirtum L.] je višegodišnja žbunasta vrsta koja pripada familiji usnatica (Lamiaceae).
Poreklo origana vodi je iz južnih delova Evroazije i oblasti Mediterana. Smatra se da su u ishrani prvi počeli da ga koriste Grci, pa je i sama reč „origano“, označava složeni grčki izraz koji se sastoji od oros što znači „planina“ i ganos što znači „svetlost“, dakle, „svetlost planine“.
Ovu višegodišnju zeljastu biljku karakteriše njen nadzemni deo, odnosno žbunić. Visina stabljike je najčešće od 60 do 80 cm, a cvetovi su uglavnom karakteristične bele boje, mada ima i onih koji su takođe beli ali sa žutozelenim nijansama. Cela biljka je upravo i dobila narodni naziv po boji cvetova. Cvetovi su zajedno sa ostatkom biljke (nadzemnim delom = stabljikom i listovima) prijatnog mirisa i jestivi. Listovi su mu sitni i zeleni, ovalnog oblika.
Cvetanje od kraja juna do oktobra
Cveta od kraja juna do oktobra, zavisno od nadmorske visine i staništa. Beli origano ima jedno od najsitnijih semena lekovitih vrsta. Težina 1.000 semena mu je od 0,05 do 0,15 grama. U jednom gramu ima od 10.000 do 20.000 semena. Tako sitno seme nije pogodno za direktnu setvu u zemljište, zbog čega se u proizvodnji koristi razmnožavanje proizvodnjom rasada. Drugi nedostatak ovog semena jeste umanjena energija i ukupna klijavost, izazvana dormantnošću semena.
Proizvodnja rasada putem otvorenih leja
Za veliku, tržišnu proizvodnju preporučuje se proizvodnja rasada putem otvorenih leja. Zasnivanje ovih leja obavlja se u toku meseca maja. Seme se seje omaške ili u redove na rastojanju od oko 15 (20) cm. Dubina setve je plitka do 0,5 cm, zbog toga što je seme vrlo sitno, veličine ispod 1,0 mm. Kad seme zasejemo, leju moramo redovno zalivati. Zalivanje se vrši sitnim kapima vode, kako bi izbegli stvaranje pokorice i slepljivanje tek izniklih biljaka za površinu zemlje. Kada biljke dostignu visinu od 15 do 20 cm, treba ih pokositi na visinu od 3 do 5 cm. Ovom merom se podstiče bujanje pojedinih biljaka i razvoj bočnih izdanaka (bokorenje). Na taj način za jesenju sadnju obezbeđujemo snažne već izbokorene sadnice koje će u narednoj godini dati znatno veći prinos od onih koje se nisu bokorile.
Setva sadnica i vreme sadnje belog origana
Setva sadnica se može obavljati i kasnije, pod uslovom da se konstatno održava temperatura i vlažnost zemljišta i vazduha. Za 1 m2 leje koristi se 1 g semena. Za jedan hektar potrebno je od 0,2 do 0,3 kg semena, odnosno 150 do 200 m2 leja. Vreme sadnje belog origana najčešće je oko polovine oktobra, pa sve dok to vremenske prilike dozvoljavaju. Kako se ˝pomera˝ rok sadnje tako se povećava dubina sadnje, da biljke ne bi stradale od mrazeva. U planinskim krajevima sadnja se obavlja nešto ranije, krajem septembra.
Foto: Dr Vladimir Filipović
Kako se sadi
Beli origano se sadi na 70-80 cm između redova i 30 cm u redu. Beli origano se bere ručno ili mašinski u zavisnosti od veličine parcele i dostupnosti radne snage i mehanizacije.
Vreme berbe
Vreme berbe je početkom cvetanja, obično je to u našim uslovima u julu ili u avgustu. Bere se po sunčanom vremenu, u jutarnjim satima kada nema rose. Nadzemni deo se suši u termičkoj sušari na temperaturi do 35 °C. Dobro osušena droga je tamnozelena, aromatična i gorkog ukusa. Osušena droga treba da se pakuje i čuva u odgovarajućoj ambalaži (slamarice ili veće natron vreće).
Koristi
Zbog svoje arome i prisustva etarskog ulja najviše se koristi kao začin naročito zastupljen u mediteranskoj kuhinji, ali i kao dodatak mnogim fitopreparatima, koji se najviše koriste u borbi protiv bolesti mokraćnih puteva. Takođe, dosta ima primenu i kao sastojak u određenim čajnim mešavinama. Pored masovnog korišćenja belog origana kao začina, osušen nadzemni deo biljke (Origani heracleotici herba) se koristi kod kašlja, bronhitisa, kod urinarnih infekcija, bolesti organa za varenje i dr.
