Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“, Beograd
Crni kim (Nigella sativa L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice ljutića (Ranunculaceae). U narodu je poznat pod nazivima kalinji, ćurukota, čurukot, čurekot, crno seme, crni kumin, crnjika hrapava i mačkovi brkovi. Crni kim predstavlja jednu od najstarijih fitoterapeutskih biljaka. Još u drevnom Egiptu koristili su ga za poboljšanje varenja, zatim protiv prehlada, glavobolja, infekcija i zubobolja.
Doskoro nepoznata, istraživačkim radom i priznavanjem tehničkog rešenja na nacionalnom nivou od 2017. godine pod nazivom „Tehnologija proizvodnje semena crnog kima (Nigella sativa L.) u Republici Srbiji, za primenu u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji“, ova biljka je počela da se i kod nas gaji. Crni kim, odnosno njegovo seme se vekovima koristi na Bliskom istoku kao začin koji se dodaje na hlebu i drugim pekarskih proizvoda. Takođe je kao začin, prisutan u velikom broju salata, koje su naši turisti imali prilike da vide i probaju boraveći u Turskoj, Tunisu ili Egiptu.
Za crni kim je prorok Muhamed tvrdio da „leči sve osim smrti“. Kroz vekove koristili su ga mnogi poznati lekari i fitoterapeuti. Ova biljka spominje se u Bibliji i Hadithu. Lekovita svojstva crnog kima poznata su vekovima, a o tome svedoče zapisi, kao i staklena boca ulja iz grobnice faraona Tutankamona. Kroz istoriju narodne medicine korišćen je protiv alergija, upala, za jačanje metabolizma i boljeg izlučivanja tečnosti iz organizma, ali i kao začin. Seme i ulje crnog kima smatraju se prirodnim antibiotikom. Na Bliskom istoku se od davnina do danas koristi za lečenje alergija, bronhitisa, astme i hroničnog kašlja, neurodermatitisa, menstrualnih tegoba, depresija i želudačnih tegoba. Zahvaljujući timokinonu iz etarskog ulja i fitosterolima, koji imaju antitumorska svojstva, crni kim je odlično sredstvo za prevenciju svih vrsta kancera. Zbog visoke koncentracije alfa linoleinske kiseline (više od 40% od ukupnih masnih kiselina), ulje uljanog lana vrlo lako oksidiše, što mu daje neprijatan užegli miris.
Koren, list, cvetovi i plod
Biljka crnog kima naraste do 40 cm. Koren je osovinski. Biljka ima manje ili više razgranato stablo obraslo sitnim dlačicama. Listovi su svetlozeleni, trostruko perasto deljeni, nazubljeni, smešteni naizmenično na stabljici. Cvetovi se nalaze na vršnim granama biljke, boje od mlečno bele do tamno plave. U zavisnosti od vremenskih uslova cvetanje je od maja do septembra. Cvetovi su hemafroditni, sadrže tučak i prašnike. Plodovi su čaure u kojima se nalazi sitno crno seme, rapave površine i blago aromatičnog mirisa.
Dozrevanje semena u avgustu
Seme dozreva avgustu, ređe u septembru. Seme odomaćenog crnog kima, ima zadovoljavajuću klijavost i pogodno je za direktnu setvu na otvorenom polju. Masa 1.000 semena je oko 2,0 g a ukupna klijavost mu je vrlo visoka i iznosi 90-100%. Dobra stvar je što je ova biljka aridnih (sušnih) krajeva i što kao takva veoma dobro podnosi kako vazdušnu, tako zemljišnu sušu. Može se gajiti na različitim tipovima zemljišta, širokog opsega pH vrednosti. Kao jednogodišnja vrsta, crni kim se gaji u plodoredu.
Od marta do kraja aprila setva
Obrada zemljišta se obavlja kao za ostale jednogodišnje ratarske i lekovite vrste. Crni kim se gaji primenom direktne setve. U našim agroekološkim uslovima pogodni rokovi za setvu crnog kima su kraj marta pa do kraja aprila. U našim istraživanjima bolje se pokazalo međuredno rastojanje od 50 cm, a razmak biljaka u redu 2-6 cm. Dubina setve je na dubinu od najviše 1 cm. Za širokorednu setvu potrebno je 3,5-5,0 kg/ha semena. U proizvodnji crnog kima primenjuju se uobičajene mere nege: valjanje, kultiviranje, plevljenje, okopavanje, veoma retko prihranjivanje i vrlo retko navodnjavanje.
Sa hektara rod oko 700 kilograma semena
Berba se obavlja u fazi tehnološke zrelosti semena, a to je vreme kada čaure promene boju iz ljubičastozelene u zemljano-smeđu. Sa plodova otpadaju „brkovi“ i seme zvecka u čaurama jer se odvojilo od placente. Na području Južnog banata, u zavisnosti od vremenskih prilika, berba zrna najčešće se obavlja tokom avgusta. Sa površine od 1 ha može se dobiti oko 700 kg/ha semena.
Upotreba
Seme i ulje crnog kima kod nas se najčešće koristi u ishrani, farmaciji i kozmetici. Crni kim ima jako neutrofilno dejstvo, aktivator je interferona, supstanci koje održavaju imuni status organizma. Takođe, seme i ulje crnog kima, poboljšavaju cirkulaciju, smiruju nadražen nervni sistem, snižavaju nivo holesterola i šećera u krvi, održavaju aktivnost bubrega i stimulišu proizvodnju urina, pomažu u lečenju velikog kašlja i deluju kod osoba sa poremećenim krvnim pritiskom. Crni kim je dobar je i kao relaksans, jer vraća telu energiju. Semenom, uljem ili ekstraktom iz semena može se uticati na suzbijanje raznih promena na koži (alergije, ekcem, akne, psorijaza, vitiligo). Primenom u lečenju astme, bronhitisa, alergija i atopijskog dermatitisa potvrđeno je da crni kim izuzetno povoljno deluje na respiratorni sistem, ali i u lečenju leukemije, reume, upalnih procesa. Seme i ulje crnog kima pozitivno deluju na perilstaltiku u crevima smanjujući nadutost, gasove u želucu i crevima. Takođe deluje i kod proliva, hemoroida, zatvora. Preparati na bazi crnog kima imaju antiparazitska svojstva, pa se mogu koristiti kod eliminacije crevnih parazita.
