Naša priča

Porodična vinarija destilerija Milinčić – tri generacije deda, sin i unuk „Doktor poljoprivrednih nauka vratio se korenima u Aleksandrovcu i razvija brend premijum rakije od domaćih sorti šljive“

Porodična vinarija Milinčić iz Aleksandrovca: Danijel i Milivoje Milinčić

Autor: Slaviša Stojković

Župsko vinogorje je na daleko čuveno po svojim vinogradima ali i po porodičnim vinarijama koje se ističu po vinima koja se proizvode uglavnom od autohtonih sorti grožđa kao što su prokupac i tamjanika. Poznati su i po rakiji tradicionalne recepture. Postoji veliki broj vinarija i destilerija, neke sa većim druge sa manjim količinama pića, ali je malo onih za koje može da se kaže da u proizvodnji učestvuje tri generacije Milinčića – deda, sin i unuk, koji je doktor nauka. Danijel Milinčić je završio osnovne studije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu sa prosekom 9,95, dok je master i doktorske studije sa ocenom 10,00.

Kada je odlazio iz rodnog Aleksandrovca u Beograd na školovanje, obećao je svojoj porodici da će se vratiti sa diplomom i da će nastaviti tamo gde su oni stali, ali i da će se potruditi da unapredi proizvodnju. Obećanje je ispunio, samo što se nije vratio sam, već sa suprugom koju je upoznao na fakultetu na istom smeru gde je i on studirao, a koja je takođe iz Aleksandrovca.

“Kada se danas okrenemo iz sebe, možemo slobodno reći da naša porodična vinarija nema ni jednu mrlju, i da smo postavili standarde po pitanju kvaliteta. U ovom trenutku, godišnje proizvedemo oko 20.000 litara vrhunskog vina dok na zalihama imamo blizu 100.000 litara rakije šljivovice, dunjevače i blizu 5.000 i vinjaka iz 1995. godine. Po prvi put ove godine izlazimo na tržište sa šljivovicom koje je stara 12 godina i dunjevačom koja je odležala sedam godina. Ove činjenice meni i generacijama koje dolaze iza mene, moraju da ostanu za nauk da se nikada ne zaboravi sav trud i znoj mojih predaka koji su utkali u ovaj posao, već samo da nam bude motivacija da pružimo još više i bolje. Jer ova količina koju trenutno imamo u podrumu je naša vizija budućnosti“, ističe Danijel za Plodnu zemlju.

Šljivovica je nešto posebno što se izdvaja kod Milinčića. Pitamo kako su se i zašto odlučili da sačekaju sa prodajom rakije.

Kako se gradi brend

„Za to je zaslužan moj otac, onog trenutka kada je odlučio da podigne proizvodnju na viši nivo, pre skoro 20 godina, odlučio je i da će nam biti važniji kvalitet od kvantiteta. Ne kažem da je od tog trenutka količina opala, ali je želeo da otpočne stvaranje brenda. Znao je da će trebati vremena za to ali mu je ipak bilo važno da naša pića budu prepoznatljivog ukusa. I to smo dve decenije nakon te odluke i uspeli. Otud u ovom trenutku te zalihe.“

Kod šljivovice dominiraju sorte čačanska lepotica i čačanska rodna, dok premium XO rakija ide udeo srvene ranke i požegače. Kod standardnih mladih rakija starih 3 godine kupažu čine čačanska rodna i čačanska lepotica, a u premium varijante stare 12 godina, pored ove dve sorte ulazi u kupažu i udeo crvene ranke i požegače.

„Prava receptura za vinjak je proistekla kao plod višegodišnjeg rada mog oca, to je njegova tajna, koju mi svaki put nadogradimo novim saznanjem. Što se tiče cena, šljivovica i dunjevača sa svim obavezama (pdv i porez) košta 4.000 dinara za litar, dok vinjak iz 1995. još uvek nije na tržištu, ali je u planu njegova promocija kada ćemo i odlučiti o njegovoj ceni“, kaže Danijel.

Kompletna proizvodnja je u ovoj porodičnoj vinariji zaokružena. Uglavnom imaju i sopstvene voćnjake i vinograde iz kojih koriste sirovinu za proizvodnju, a ukoliko nedostaje, nabave od stalnih kooperanata sa kojima sarađuju već godinama. Pogon za proizvodnju i punjenje je u potpunosti opremljen, a tu je i mala laboratorija gde se proverava kvalitet proizvoda. Da bi se dobio kvalitetan finalni proizvod, sirovina najpre mora biti kvalitetna a potom i njeno skladištenje mora ispuniti standarde. O svemu tome se vodi računa.

„Trudim se da svo znanje koje sam sticao na Poljoprivrednom fakultetu primenim u porodičnoj destileriji i vinariji. Uvek koristim priliku kada odlazim za Beograd, da sa sobom ponesem i naručene količine naših proizvoda i na taj način redovno održavam kontakt sa kupcima i ljubiteljima naših proizvoda. Često u mom automobilu, kada spakujem sve porudžbine, ne može bukvalno ni igla da stane, i to mi uvek da motivaciju da budem još bolji. I što se tiče posla, znam da dok nisam tu, da je on u najboljim rukama i da kući ostaju moji roditelji, baka, deka i supruga. Nauku još uvek ne želim da ostavim, jer sam se i tu dao 100%. Počeo sam i na tom polju da dobijam priznanja i medalje, pa bih istakao meni do sada najznačajniju nagradu koju sam dobio od Srpskog hemijskog društva za uspeh u nauci i pregalaštvo, za analizu sekundarnih metabolita iz hrane.“

Tri generacije su u kući i isto toliko u proizvodnji. Sve je počelo od deka Milivoja, koji ni sam ne zna koliko je kazana rakije ispekao. Davna 2004. godina bila je prekretnica kada je u pitanju podizanje standarda porodične destilerije i vinarije. Za to je zaslužan Danijelov otac, koji odlučuje da mu prioritet ne bude količina već kvalitet proizvoda. Intezivnije otpočinje osavremenjavanje opreme ali i plasiranje gotovih proizvoda na tržište. Tada već u pogonu imaju vinjak koji je u tom trenutku bio star skoro deset godina.

Otac je tokom Danijelovog školovanja pa i kasnije bio zadužen za proizvodnju, doprinosi svojim znanjem, dok se deka još uvek pita kada je rakija pečena.

„Osim porodičnog posla, istakao bih da sam još uvek vezan za nauku, što iziskuje moje prisustvo na Poljoprivrednom fakultetu barem jednom nedeljno. Nauku volim ali isto tako od malih nogu učim od oca i dede sve što je vezano za proizvodnju, skladištenje ali i plasman rakije i vina. Za sada uspevam da balansiram ali dokle ću moći tako videćemo. Nakon 20 godina osavremenjavanja proizvodnje, možemo da kažemo da smo uspeli da stvorimo brend. Nije bilo lako. U ovom trenutku na tržištu postoji veliki broj proizvoda i proizvođača. Konkurencija je velika čak i na nivou mog rodnog Aleksandrovca, ali vremenom smo osluškivali potrebe potrošača, slušali njihove sugestije u pogledu ukusa, kvaliteta, ambalaže pa čak i marketinga, i mislimo da smo uspeli u većini slučajeva da odgovorimo na veoma istančane zahteve”.

Milica i Danijel

Danijel ima i bezrezervnu podršku svoje supruge Milice, koja ga prati kako u poslu, tako i u životu. I tako je od prvog trenutka njihovog zabavljanja. Kako sudbina ume da umeša prste, njegova izabranica je takođe iz Aleksandrovca i oni se upoznali tek u Beogradu. Milica je podržala Danijela u toj nameri da se nakon školovanja vrate u rodni Aleksandrovac. I tako su učini, vratili su se, ona sa master a on sa diplomom doktora nauka iz oblasti biohemije i tehnologije.

„Za Danijela sam znala samo iz priče. Iako smo rasli u istom gradu, nikada se nismo upoznali. Samo sam znala da je bio đak generacije u srednjoj školi i to je sve. Naš prvi susret se desio na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, u holu zgrade, gde smo prošli jedan pored drugog bez pozdrava. Ja sam tada bila na drugoj godini osnovnih studija dok je on bio na prvoj godini doktorskih. U tom trenutku nisam ni mogla da pretpostavim da će nas život spojiti i mene odvesti u ovu poštenu i vrednu porodicu“, kaže Milica Milinčić.

Još uvek ih u komšiluku gledaju sa čuđenjem što su se i Beograda vratili u Aleksandrovac ali oni znaju razlog. I tako žele da uče i njihovo dete – da je ipak najbolje kod kuće, i kada si sam svoj gazda.

Teme