Autor: Dr Vladimir Filipović, naučni savetnik Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝
U prošlosti je samoniklog belog sleza (Althaea officinalis L.) bilo oko reka, u ritovima, na vlažnim livadama, peskovitim i ruderalnim staništima, pored puteva… Međutim, neracionalnim iskorišćavanjem na mnogim staništima u našoj zemlji znatno je proređen, pa je zakonom zaštićen. Zbog očuvanja prirodnih resursa, ali i dobijanja veće količine kvalitetne sirovine, ova lekovita biljka se sve više gaji na plantažama. Gajenje može početi tek po prethodno pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije odnosno Vojvodine. Pročitajte kako se uzgaja beli slez na plantaži, šta je važno prilikom đubrenja, sadnje, setve ali i zaštite.
Koren, list i cvet
Ova višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Malvaceae, gaji se prvenstveno zbog korena, ali i lista i cveta. Površine i prinosi korena belog sleza u svetu nisu evidentirani. Ipak, neki izvori navode da se u Americi godišnje potroši oko 40 miliona tona suvog korena za proizvodnju bombona (˝fluffy candy˝). U upotrebi su osušen koren (Althaea radix), osušen list (Althaea folium) i osušen cvet (Althaea flos). Najviše se koristi koren, a manje list i cvet. U korenu belog sleza ima do 40% sluzi (u jesen), pektina, skroba, šećera, esencijalne aminokiseline asparagina, i mineralnih materija. Listovi i cvetovi sadrže znatno manje sluzi.
Upotreba
U listovima se nalazi i hrom, pa se, pored ostalog, koriste u terapiji dijabetesa. Zbog sadržaja sluzi, beli slez se tradicionalno primenjuje kod kašlja, bronhitisa, a preporučuje se i kod bronhijalne astme. U tu svrhu iseckan koren belog sleza nikako ne sme da se kuva, jer se tada izdvaja skrob, pa je napitak gust i mutan. Već se potapa u hladnu prokuvanu vodu u kojoj se drži oko dva časa, da se sluz potpuno ekstrahuje. Ovaj postupak je poznat pod nazivom maceracija (maceracija je proces u kome se ostvaruje duži uticaj neke tečnosti (vode, alkohola, etra, kiselina i dr.) na neku čvrstu biljnu ili životinjsku sirovinu na običnoj temperaturi). Koristi se i u lečenju upale debelog creva, dijareje i povraćanja kod odraslih i odojčadi. Smiruje sluzokožu želuca, posebno u kombinaciji sa kamilicom. Nije štetan ni za bebe stare nekoliko dana, ispira im se nos kada je zapušen. Upotrebljava se i u kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju pastila, bombona, guma za žvakanje i drugih proizvoda. U tekstilnoj industriji vlaknaste materije ove biljke služe za proizvodnju prediva. Sveža nadzemna biomasa može se koristiti kao hrana za domaće životinje preživare, a seme za ishranu ptica i živine.
Ova višegodišnja zeljasta biljka ima jak koren, vretenast, razgranat, mesnat, spolja bledožut, a iznutra beo. Iz korena prvo izbijaju zeleni okrugli listovi, a zatim više uspravnih, slabo razgranatih stabljika pokrivenih zvezdastim dlačicama. Naraste do dva metra, a cveta od juna do oktobra. Cvetovi su beli ili beloružičasti, retko crveno obojeni, i nalaze se u pazuhu listova. Mogu biti pojedinačni ili grupisani u manje cvasti. Plod je sastavljen od 15 do 25 plodića. Nije osetljiv na niske temperature zimi, tako da bez oštećenja može da izdrži i do minus 30 °C, a pod vodom i do 35 dana, da bi posle toga nastavio uobičajen razvoj. Najveći prinos moguće je postići na rastresitim zemljištima veoma bogatim hranljivim materijama.
Kako napraviti plantažu belog sleza – proizvodnja rasada, đubrenje, setva, zaštita
Pošto ne podnosi monokulturu, uspešno se može gajiti samo u jednogodišnjem biociklusu. Zemljišta za beli slez treba uzorati u jesen, i to što ranije. Đubrenje se vrši sa đubrivima u kojima ima više kalijuma, nikako stajnjakom. Direktna setva je najekonomičniji i najbolji način razmnožavanja belog sleza. Obavljase u jesen, tokom oktobra i novembra, u nekim slučajevima krajem februara i početkom marta, što nije za preporuku. Nedostatak direktne setve je sporo klijanje semena i otežano nicanje biljaka. Ta pojava se naziva dormantnost semena a predstavlja mehanizam biljke za odloženo klijanje semena radi uspostavljanja biološke ravnoteže. Prednost ovakvog načina zasnivanja plantaže je u tome što se koren ne grana ili je ova pojava malo i retko izražena, pa su njegova dorada i ljuštenje olakšani. Proizvodi se i preko rasada, koji se zasniva krajem februara ili početkom marta u redove na rastojanju 15-20 centimetara, a rasađuje kad dostigne deset do dvanaest centimetara i razviju četiri do šest listića. S kvadratnog metra dobija se 300–350 sadnica. Sade se ručno na rastojanje 70×30-40 centimetara. Zaštita belog sleza od uzročnika biljnih bolesti i štetočina se obavlja sa nekim od za tu namenu pogodnih biopesticida.
Nadzemna biomasa se sakuplja pre i za vreme cvetanja belog sleza a koren se vadi u jesen, u oktobru ili novembru, ali i u proleće, u martu. Ovaj posao obavlja se po suvom vremenu, ali zemljište treba da je umereno vlažno. Na najpogodniji način jednoosovinski (ne račvasti) koren može se izvaditi savremenim vadilicama, podrivačima i kombajnima za korenasto povrće. Plugom sa skinutom plužnom daskom koren se samo potkopava, ali se ne izbacuje, pa to čine radnici. Na manjim površinama može se vaditi i ručno – ašovom.
Sa izvađenog korena odstranjuju se glave sa drvenastim delovima, kao i slabe, sitne i povređene žile. Potom se koren pere u hladnoj tekućoj vodi i prenosi u prostoriju za ljuštenje. Seče se uzdužno, obično na četiri dela, dužine oko desetak centimetara, takozvane šipke ili štapiće, i zatim suši. Polusuvi „štapići“ kasnije se seku na kockice, jer je to teže uraditi kada su potpuno suvi.
Sušenje
Suši se u sušarama, postepeno, na temperaturi 50-55 °C. Dobro osušen koren mora biti beo, odnosno svetložut. Može se osušiti i prirodnim putem, ali ovako osušen obično nema lepu boju, a često se i uplesnivi. Od tri, četiri kilograma svežeg korena dobije se kilogram suvog. Prinos dosta zavisi od primenjene agrotehnike i kreće se od 1.200 do 5.000 kilograma suvog oljuštenog korena po hektaru, 1.000 kg suvog lista i 80-150 kg suvog cveta. Pakuje se u kartonske kutije, papirne ili jutane vreće, i uspešno čuva do dve godine.
