Autor: Danijela Nišavić
Dok gledam svoje ruke sa bledim kružićima od vakcina, dobijenih po rođenju i koju godinu kasnije razmišljam – od koliko su me bolesti sačuvale. Pre samo sto godina, zarazne bolesti poput difterije, dečije paralize i velikog kašlja bile su na vrhu liste uzročnika smrti u detinjstvu. Danas je u Srbiji obavezna vakcinacija dece protiv 11 zaraznih i opasnih bolesti – tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečija paraliza, male boginje, rubele, zauške, virusni hepatitis B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i streptokokom pneumonije. Sigurno da i tada mojim roditeljima nije bilo svejedno kada sam primila, prvu, pa drugu, pa treću. I danas isto, pred vakcinu nikom nije svejedno. Ni ne treba. Jer vakcina spašava živote. I čini detinjstva bezbrižnijim i bez strahova. Tako bi trebalo, ali da li je? Pojavom nove vakcine nova bojazan, tako i sa onom protiv HPV-a. Srećom, razum je jači.
Srbija je od juna 2022.godine, obezbedila vakcinu protiv Humanog Papiloma Virusa/HPV o trošku RFZO i započela proces HPV imunizacije školske dece. U šest beogradskih domova zdravlja počela je nedelja otvorenih vrata, kada će roditelji moći da vakcinišu svoju decu protiv humanog papiloma virusa bez zakazivanja. U odnosu na broj dece oba pola u 10 generacija za koje je moguća besplatna imunizacija, do sada je prvom dozom protiv HP virusa vakcinisano svega 5,6 odsto devojčica i dečaka, pokazuju najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Do polovine aprila dato je ukupno 75.615 doza vakcine.
Glavni uzročnik raka grlića materice je Humani Papiloma Virus (HPV). Uprkos tome što postoje dva načina prevencije imunizacija i redovni ginekološki pregledi Srbija je neslavan rekorder u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice od kojeg godišnje više od 1.500 žena oboli, a više od 700 izgubi bitku sa ovom bolešću. Tamo gde se lekari pedijatri trude da roditeljima objasne korist od vakcinacije, tu je i veći obuhvat zaštićene dece. Vakcinu protiv HPV primaju i devojčice i dečaci. Preventiva je od oboljenja karcinoma glave i vrata,kao i anogenitalne regije.
A kako smo došli danas do vakcinacije? Razvojem naučne medicine.
„Priča o vakcinaciji započinje 1796. godine sa Edvardom Dženerom, lekarom iz Engleske koji je uspešno testirao seosku legendu da doza relativno blage infekcije kravljih (naziv vakcina potiče od latinske reči vacca-krava) boginja pruža zaštitu od velikih boginja (variola). U roku od pet godina, Dženerovo otkriće počelo je da se upotrebljava širom Evrope, a deceniju kasnije i širom sveta. U Srbiji je obavezna vakcinacija uvedena 1839. godine, u vreme kneza Miloša, četrnaest godina pre Engleske, ali znatno kasnije nego u većini evropskih zemalja. Zahvaljujući vakcini, variola tada u Srbiji nije predstavljala ozbiljan problem. Od 1958. do 1977. godine, SZO je sprovela globalnu kampanju vakcinacije kojom je variola iskorenjena. Poslednja zabeležena epidemija velikih boginja u Jugoslaviji je bila 1972. godine, a poslednji slučaj velikih boginja u svetu je zabeležen u Somaliji 1977. godine. Iako se rutinsko vakcinisanje protiv variole više ne izvodi na široj populaciji, vakcina se i dalje proizvodi u cilju zaštite od bioterorizma i biološkog rata“, kaže dr Ljiljana Čvorović, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu .
Vakcine su posebno bile u fokusu u vreme pandemije korona virusa. One su tema i sada zbog vakcinacije protiv HPV ali i obaveznog MMR-a. Nedavno su pojavom velikog kašlja podsetile ponovo zašto i koliko su značajne.
A kako da vakcinaciju uprkos dokazanim brojnim prednostima po zdravlje čoveka učinimo da im se veruje? Edukacija je najvažnija kao i poverenje u medicinu. Uostalom koristi po zdravlje i opstanak čovečanstva su kroz minule vekove i dokazani.
