Plodna zemlja

Luka Popović, generalni direktor DELTA AGRARA „Povećanje prinosa kroz primenu procesa precizne poljoprivrede i uz integraciju veštačke inteligencije“

Autor: Danijela Nišavić, „Svet bankarstva i investicija“

„Investicije Delta Agrara tokom 2024. godine biće usmerene prema opreznom i neophodnom jačanju proizvodnih kapaciteta, kao i završetku projekata koji su započeti u prethodnim periodima. Ovo je odgovor na stabilizaciju finansijskih tržišta nakon intenzivnog rasta kamatnih stopa u 2023. godini. Planirana su ulaganja u najmoderniju opremu i mehanizaciju u ratarstvu i voćarstvu, sisteme za navodnjavanje, preciznu poljoprivredu, kao i opremu za degumiranje i transport žitarica, uz dodavanje skladišnih kapaciteta. Takođe, kontinuirana su i ulaganja u obnovljive izvore energije, uključujući solarne panele i implementaciju sistema za filtriranje vazduha i vode, čime se doprinosi zaštiti životne sredine.“

Ovim rečima počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija“ Luka Popović, odgovarajući na pitanje gde će u ovoj godini biti usmerene investicije Delta Agrara, kao i koliko i da li rast kamatnih stopa i time posledično poskupljenje kredita utiče na promenu investicionih odluka i promenu planova.

„Očekivanja za 2025. godinu su da će se poboljšati uslovi finansiranja, što bi trebalo da omogući značajna kapitalna ulaganja u proširenje proizvodnih kapaciteta Delta Agrara u narednoj godini“, ukazuje naš sagovornik.

U okviru kompanije mnogobrojni poslovi su organizaciono podeljeni na 4 dela: primarna poljoprivredna proizvodnja, kooperacija i otkup, agrotrgovina i distribucija i proizvodnja hrane. Pojedinačno šta su izazovi? Šta ste zacrtali kao ciljeve za sva ova četiri organizaciona dela u 2024. godini?  

Kao kompanija koja uvek pažljivo posmatra tržište i procenjuje najbolje mogućnosti za rast, za 2024. godinu, postavili smo ambiciozne ciljeve unutar sva četiri ključna organizaciona segmenta. Tako u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje težimo ka povećanju prinosa kroz primenu procesa precizne poljoprivrede, uz integraciju veštačke inteligencije. Formirali smo specijalizovani tim koji radi na mapiranju varijabilne setve, đubrenja i drugih ključnih aspekata poljoprivredne proizvodnje. Takođe, uvodimo robotizovani sistem muže, postavljajući nove standarde u efikasnosti, ergonomiji i ekološkoj održivosti proizvodnje mleka. Primena uređaja NIR-Aurora za merenje kvaliteta kabaste hrane na našim farmama dodatno doprinosi boljem kvalitetu mleka.

Kroz kooperaciju i otkup, ciljamo na jačanje sinergije među sektorima za efikasniji protok resursa i informacija, što je ključno za unapređenje produktivnosti. Naš fokus je i na integraciji naprednih tehnologija koje će omogućiti automatizaciju procesa i optimizaciju logističkih operacija, čime osiguravamo našu konkurentnost na tržištu i sposobnost da odgovorimo na sve zahtevnije potrebe potrošača.

Upravo naš dugoročni fokus na kontinuirano unapređenje poljoprivrede kroz primenu najsavremenijih tehnologija, veštačke inteligencije i inovativnih praksi je ono što nas izdvaja. Održavanje visokog nivoa proizvodnje ključno je za očuvanje profitabilnosti i odgovaranje na izazove globalnog tržišta.

U 2023. godini izvezli ste poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u vrednosti 70 miliona evra na tržišta 38 zemalja, od Evrope, preko Dalekog istoka do SAD. Koja su najspecifičnija tržišta i kako ste uspeli da odgovorite na zahteve?

Težnja za najboljim poslovnim rezultatima dovela nas je zaista do različitih tržišta u svetu. Poseban fokus stavili smo na izazovna tržišta Afrike, Indije i zemalja Dalekog Istoka. Na ovim tržištima suočili smo se s brojnim specifičnim izazovima koji su zahtevali prilagođene pristupe i strategije. Afrika, s obzirom na svoju raznovrsnost i složenost potrošačkih navika koje se razlikuju od regiona do regiona, i Indija, sa svojom ogromnom populacijom i kulturnim različitostima, zahtevale su razumevanje tržišnih dinamika. Daleki Istok se ističe strogo regulisanim tržištima i visokim standardima kvaliteta, što ga čini posebno zahtevnim i zahteva specifičnu pažnju i prilagođavanje naših poslovnih strategija. Kao odgovor na ove izazove, Delta Agrar je intenzivno investirao u detaljno istraživanje tržišta, analizirajući lokalne potrošačke trendove i preferencije. Ovo nam je omogućilo bolje razumevanje potreba naših kupaca. Takođe, proširili smo mrežu kontakata i ojačali postojeće veze sa kupcima, učestvujući na međunarodnim sajmovima i organizujući posete ciljanim tržištima. Kontinuirano unapređujemo logistiku i distribucijske kanale kako bismo ubrzali isporuke i osigurali da naši proizvodi stižu u najboljem mogućem stanju.

Koliki je sada izazov da se preusmerite na druga tržišta, posle dugogodišnje ekspanzije izvoza jabuka u Rusku Federaciju?

Tržište Ruske Federacije bilo je dugo godina usmerenje Delta Agrara. Iako postoji izazov preusmeravanja na nova tržišta nakon dugogodišnje ekspanzije izvoza jabuka na ovo područje, kompanija nije bila nespremna za ovo čime se sada suočavamo. Ova promena utiče na sve segmente proizvodnje, od berbe do skladištenja i pakovanja. Potrebne su bitne modifikacije koje nisu samo logističke, već i tehničke, s obzirom da se vreme transporta značajno povećava. Dok su ranije transporti do Ruske Federacije trajali između 4 i 7 dana, sada, zavisno od novog odredišnog tržišta, transport kontejnerima može trajati od 14 do čak 75 dana. Ovo zahteva znatne modifikacije u pogledu očuvanja kvaliteta jabuka tokom dužih perioda transporta, kao i izmene u procesima pakovanja i skladištenja kako bi se osigurala svežina i ispravnost proizvoda po dolasku na krajnje destinacije.

Kako biste ocenili situaciju u srpskom agraru?

Srpska poljoprivreda suočava se s brojnim izazovima, uključujući značajan uticaj klimatskih promena na proizvodne rezultate i otežanu trgovinu usled globalne političke nestabilnosti. Teškoće u nabavci resursa dodatno naglašavaju potrebu za povećanjem produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi.

U jesenjoj setvi, zasejano je manje ozimih useva zbog visokih temperatura i nedostatka padavina, što je dovelo do ranijeg početka vegetacije. Smanjena upotreba đubriva mogla bi uticati na prinos, dok suša nagoni poljoprivrednike da razmišljaju o promeni setvene strukture, posebno razmatrajući zamenu kukuruza sa suncokretom.

Ministarstvo poljoprivrede je uvelo subvencije za deklarisano seme, što je ključan korak ka poboljšanju produktivnosti i efikasnosti. Podsticanje proizvođača da koriste elektronski sistem za evidenciju troškova i površina ima za cilj povećanje isplativosti proizvodnje.

Kada govorimo specifično o stočarstvu, mnogi farmeri, kako mali tako i veliki, okreću se robotizaciji mlekarske proizvodnje, što je delom odgovor na nedostatak radne snage. Ključni faktori za razvoj poljoprivrede su investiranje, podrška fondova i primena najsavremenijih tehnologija. Srbija ima ogroman potencijal u poljoprivredi, ali da bi unapredila kvalitet proizvoda i postala konkurentnija na tržištu, potrebno je znatno ulaganje i strateški plan investiranja.

Teme