Autor: Slaviša Stojković
“Vredni domaćini – bogata Srbija” – ova toliko puta pominjana rečenica, mogla bi da stoji ispred prezimena porodice Vasilijević iz raštrkanog sela Zdravinje, koje se nalazi na svega petnaestak kilometara od Kruševca. Odlazimo kod njih u posetu kada rasađuju papriku na otvorenom. Bio je prijatan dan, bez jakog sunca. Odgovarao je i radnicima koji su sadili, a i samom rasadu paprike. I baš tu u njivi počinjemo razgovor sa vrednom Radoslavom Vasilijević, koji svi znaju kao Cocu, koja je najviše uključena u proizvodnju.
Zatičemo i nekoliko radnika na uređenoj njivi od oko 25 ari, sa već postavljenim crevima za sistem kap po kap i posađenih dva reda.
Birali su njivu koja ima dva izvorišta vode jer proizvodnja ovog povrća nezamisliva je bez konstantnog navodnjavanja. Paprika inače spada u veoma zahtevne povrtarske kulture, i svaki nedostatak se odmah odražava na list ili sam plod. Ne zovu je bez razloga princezom među povrćem.
Radoslavi ova proizvodnja predstavlja rutinu, skoro trideset godina sa svojom porodicom je u povrtarstvu. Ispekli su zanat i u potpunosti su se posvetili ovom poslu. Njen suprug i dva sina su tu da pomognu i učestvuju u većim poslovima, dok je na Coci kompletna proizvodnja. Prati tržište, osluškuje potrebe kupca i na osnovu toga usmerava proizvodnju. Formira cenu na osnovu tržišne, usavršava se novim saznanjima i pokušava da ih primeni u svom plasteniku, ali i na otvorenom polju.
Ove godine zbog obilnih padavina, sadnja paprika na otvorenom u ovom kraju kasni desetak dana, što prema rečima naše sagovornice nije neki veliki problem.
“Prošle godine u ovo vreme imali smo veće i intezivnije padavine, što se odrazilo kako na početak sadnje tako kasnije i na prijem ali i kvalitet roda”, istakla je Radoslava.
“Evo taman ste nam došli u pravo vreme da pomognete. Pogodili smo idealan dan za sadnju. Malo smo se namučili dok smo pripremali zemljište, jer skoro predhodna dva meseca nismo imali kap kiše. Iako smo ga zimus izorali, nije bilo šanse da ga uredimo za sadnju. A paprika zahteva sitno pripremljenu zemlju, neće grudve. Dosta toga ima da se uradi pre nego što se presadi rasad na otvoreno. Paprika zahteva dosta hraniva, đubrenje je obavezno! Mi to radimo u jesen i obavezno na proleće pred sadnju. Kad bacimo đubrivo, sledi pripremanje zemlje, postavljanje sistema kap po kap i tek onda ide rasađivanje. Za ovih 25 ari nam treba oko petoro radnika, uglavnom smo tu mi iz kuće i pozovem brata i priju. Ukoliko je tim uigran, parcelu možemo da posadimo za dva do tri dana. Naravno važno je i vreme da nas posluži. To je ujedno i najteži deo posla, jer se sadnja odvija potpuno ručno. Ali mi se pripremo za ove dane, jer nam je to važan izvor prihoda.”
Skoro tri decenije bez prekida su prisutni na lokalnom tržištu, kupci znaju za njih i uspeli su godinama da sačuvaju stalne mušterije. Krenuli su sa paradajzom i paprikom i u tome su ostali istrajni i do današnjeg dana. Godišnje proizvedu oko 3.000 sadnice paradajza, blizu 6.000 sadnica paprike, oko 1.800 sadnica krastavca i oko 1.500 rasada kupusa. Papriku i kupus sade na otvorenom, dok paradajz i krastavac u plasteniku. Sezona za ovu vrednu porodicu traje tokom cele godine.
Sve počinje od semena…
Od pre tri godine Radoslava je odlučila da se upusti i u proizvodnju sadnog materijala za prodaju. Nije joj puno vremena trebalo da se pročuje za kvalitet njenog rasada. Kada je u pitanju paprika, opredelila se za sortu Amanda i Kameleon, dok kod paradajza prisutan je Big Bif i Uragan. Zbog velikog interesovanja kupaca, od sledeće godine planiraju da otpočnu proizvodnju Volovskog srca.
“Nije lako proizvesti dobar i kvalitetan rasad. Na tržištu je velika konkurencija, ovaj naš kraj je poznat po povrtarima. Ali mi smo uspeli za ove tri godine koliko proizvodimo rasad za prodaju da dođemo do kupaca koji nam se vraćaju. Sve počinje od semena. Ukoliko ono nije kvalitento, kasnije ni rasad ne može da bude dobar koliko god da mu date hranivo i zaštitu. Trebalo nam je vremena dok nismo napravili selekciju dobrih semena. Na kraju smo se odlučuli za ove četri sorte paprike i paradajza, i njih uglavnom kupci traže. Nakon izbora semena, supstrat je takođe presudan. Koristimo dve vrste supstrata, i trudimo se da ukoliko je napolju veliki minus, dodatno zagrejemo plastenik u kojem sejemo semena. Nakon nicanja, redovno navodnjavamo i vršimo zaštitu. Strogo se pridržavamo normi. Rasad se mora redovno obilaziti, on ne zna da priča pa tako sve svoje nedostatke pokazuje različitim simptomima na listovima. Mi se trudimo da do pojave simptoma ne dođe, vedć sve tretmane obavljamo preventivo.”
Zašto je bolji rasad u čašama
Kompletam rasad se proizvodi u čašama, što zahteva i dodatnu operaciju pikiranja u određenom trenutku. Ovaj rasad je bolji i kvalitetniji od rasada koji se prodaje na čupanje, ima razvijeniji korenov sistem i sa presađivanjem na otvoreno preživlajva manji stres jer u zoni korenovog sistema ima dovoljno hraniva. To kasnije biljci omogućava da se bolje ukoreni na novom staništu i da proces adaptacije bude kraći.
Kako se grade plastenici
Pre nego što su počeli ozbiljnije da se bave povrtarstvom, ova porodica se bavila montiranjem vioskih, dvoslojnih plastenika. Prve takve plastenike pre više od 25 godina postavio je Cocin suprug. Ovom poslu naučio je i svoje sinove. Najviše je uz njega učio Bratislav, koji ni sam ne zna na koliko ih je do sada montirao kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. Kada je dovoljno ispekao zanat, opredelio se da proširi porodičnu proizvodnju, tako da pored postojećeg plastenika na 5 ari i još jednog manjeg u dvorištu porodične kuće, ima plan da postavi i treći. Sa ovim će zaokružiti celu priču i u tom slučaju se može govoriti o lepoj zaradi za ovu četvoročlanu porodicu.
Plastenike koji oni montiraju su od pocinkovane konstrukcije, dvoslojni sa sistemom za uduvavanje, koji stvara vazdušni zid, što čine plastenik toplijim u trenutku kada niče rasad. Luftaši mogu biti postavljeni sa strane kao što je kod njih ili na vrhu plastenika, što se više preporučuje jer je tada bolja provetrenost.
“Uz oca sam naučio i zavoleo ovaj posao. Sa njim sa išao na teren od malih nogu. U početku sam samo posmatrao kako zajedno sa mojim tečom, vešto skalapaju tako jednu veliku građevinu od cevi. Polako me je uvodio u posao, da bismo vremenom postali kolege. To nam je i uštedelo dosta novca kada smo postavljali naš prvi plastenik, koji bi inače koštao oko 27 evra po jednom kvadratu, ovako smo prošli dosta jeftinije. Za plasteničarsku proizvodnju smo se opredelili iz prostog razloga jer se uložen novac brzo vrati. Pa se tako recimo ovaj plastenik veličine 500 kvadratnih metara nama isplatio za četri, pet sezona”, priča Bratislav.
Kvalitetom se zadržavaju kupci
Uslovi proizvodnje su u potpunosti kontrolisani, manje ima tretiranja i bolesti. Veoma vode računa o plodoredu.
“U našem plasteniku nikada nema praznog hoda. Ukoliko nije posađen paradajz, onda je tu krastavac. Ukoliko nije ni krastavac, onda spremamo rasad paprike i paradajza, koji čeka tople prolećne dane da se ili presadi u plastenik ili na otvorenom. Kao što vidite ovaj paradajz iza mene samo što nije sazreo. Još par dana sa ovako visokim temperaturama i već ćemo moći da ga beremo. Kapacitet plastenika je oko 1.500 sadnica paradajza. Za tržište ne brinemo, odavno smo stekli naše verne kupce i trudimo se da održimo nivo kvaliteta na koji su navikli. Uglavnom sve završi ili na pijacama u obližnjim mestima ili kod radnika iz lokalnih fabrika, preko sindikata ili preporuka. Pošto paradajz ranije stiže, uvek uspemo da ostvarimo i dobru cenu što nas dodatno motiviše da još više sadimo”, ističe mladi poljoprivrednik Bratislav Vasilijević.
Bratislav je jedan od rektkih mladih ljudi koji voli i bavi se na ovaj način profesionalno proizvodnjom. Pored ovog porodičnog posla radi u fabrici, ne bi li dodatno pomogao roditeljima, ali od poljoprivrede ne odustaje jer je svestan da je u razvijanje ovog posla uložen trud i vreme. Kada smo ga upitali kako sve postiže, kaže da manje spava i da svaki dan po malo ukrade od svog sna. I zaista sve se stigne, kada u kući vlada sloga, dogovor i dobra organizacija. Baš kao što smo mogli da primetimo da je slučaj kod ove radne porodice iz Zdravinja.
I dok nas je ispraćala iz svog dvorišta, Radoslava je na trenutak otišla do plastenika i vratila ubrzo.
“Evo izvolite naš prvi rod ove godine, valja da se pokloni nekome, da bi bila rodna godina”, kaže Radoslava. Daje nam veliki krastavac koji je ubrala u bašti od rasada koji je sama proizvela. Kao dokaz da njihov trud nije uzaludan i da zaslužno važe za jedne od boljih povrtara u ovom kraju.
