Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“, Beograd
Upotreba gaveza u lekovite svrhe odavno je poznata, što potvrđuju i brojna istraživanja iz ove oblasti. Zbog značajnog sadržaja određenih hemijskih elemenata ova vrsta se sve više koristi u ekološkim sistemima proizvodnje. Jedan od takvih je i organska proizvodnja, u kojoj veliki broj domaćih i inostranih proizvođača već koriste gavez kao sirovinu za pripremu tečnog i čvrstog đubriva, te komposta ali i za malčiranje. Za sad se gavez uglavnom sakuplja, ali se sve više i gaji.
Gavez (Symphytum officinale L.) pripada familiji gaveza Boraginaceae. U narodu je poznat kao: crni gavez, kilnjak, konjski rep, veliki gavez, gabež, koren za slomljenu nogu, opašica, svatovci, volovski jezik, vela konsolida. Poreklo latinskog naziva Symphytum (potiče od grčke reči symphis = srasti, zarasti i phyton = biljka). U savremenoj fitoterapiji upotreba gaveza je ograničena. Najviše se koristi osušen koren gaveza (Symphyti radix) a manje lišće gaveza (Symphyti folia). Novija ispitivanja pokazuju da je interna primena gaveza povezana sa rizicima po zdravlje, te se preporučuje samo njegova spoljna upotreba. Za poljoprivrednike on predstavlja korov koji se teško iskorenjuje (zbog dužine korena).
Izgled
Gavez je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 20 do 100 cm. Ima jak, debeo oko 2,5 cm i mesnat koren spolja tamnosmeđe do crnkaste boje, a iznutra bele do svetložute boje. Iz njega izrasta šupljikava, grubo dlakava stabljika, čiji su donji listovi veliki s peteljkom, duguljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmenično raspoređeni, grubo dlakavi. Cvetovi su ružičasto crveni ili ljubičasti, čine cvasti u pazusima gornjih listova, zvonastog oblika, okrenuti prema dole. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova. Cveta u toku proleća. Plod je kosojajasta orašica, dužine 4,5-5,0 mm. Sa unutrašnje strane je sa oštrim ivicama, a spolja glatka, sivo mrke boje. Seme ima nisku klijavost, a apsolutna masa 1.000 semena je oko 9 g.
Gde raste
Gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi. Raste na njivama, u ravnicama, vlažnim šumama i livadama, na obalama reka i potoka, u jarkovima pored puteva i kanala. Može se naći i do 2.000 m nadmorske visine. Prema toploti nije posebno zahtevan i lako prezimljava u našim agroekološkim uslovima. Dobro uspeva na sunčanim i poluosenčenim mestima. Voli vlažna mesta i može podneti određeni period pod vodom. Podnosi i kisela zemljišta čak i ispod pH=5,0. Ne odgovaraju mu teška zemljišta. Iako je višegodišnja vrsta, gavez se gaji kao jednogodišnja. Na istu površinu vraća se tek posle četiri do pet godina. Dobri predusevi su đubrene okopavine, a može se gajiti i posle strnih žita.
Kako se priprema zemljište
Zemljište treba pripremiti kao i za većinu korenastih biljaka sa osovinskim korenom. Dubina oranja ne bi trebalo da je manja od 40 centimetara, jer ova biljka razvija snažan koren koji prodire duboko u zemlju, pa je neophodno obraditi što dublji oranični sloj. Najbolje ga je đubriti sa organskim i mineralnim đubrivima, pre svega sa onim koja imaju istaknuti sadržaj kalijuma u sebi. Razmnožavanje se obavlja sadnjom korenovih glava u trećoj dekadi marta na međurednom razmaku od 70 (80) cm i razmaku u redu od 30 cm. Za ovaj način razmnožavanja potrebno je oko 1.700 kg/ha korenovih glava. Od mera nege u toku vegetacije gaveza primenjuju se suzbijanje pokorice i mehaničko uništavanje korova. Navodnjavanje je poželjno izvršiti u sušnim mesecima, jer je poznato da je gavez biljka kojoj pogoduju vlažna staništa. Ukoliko je potrebno zaštitu gaveza sprovesti u slučaju pojave rđe, plamenjače i buvača.
Foto: Dr Vladimir Filipović
Kada se sakuplja list i cvet, a kada vadi koren
Nadzemna biomasa (list i cvet) se sakuplja pre i za vreme cvetanja, od maja do avgusta, što zavisi od godine do godine. Koren koji se vadi u jesen ili u rano proleće sa savremenim vadilicama, podrivačima i kombajnima za korenasto povrće. Na manjim površinama može se vaditi i ručno – ašovom. Nakon što je očišćen koren se suši u sušarama na temperaturama do 50 °C. Sa jednog hektara zasada u punom rodu može se dobiti od 1,0 do 2,0 t suvog lista i od 2,5-3,0 t suvog korena. Koren (Symphyti radix) treba da je spolja crne a iznutra žućkastobele boje. Koren se pakuje natron vreće a list u papirne, jutane ili PE vreće. Droga se uspešno čuva u čistim provetrenim skladištima na drvenim paletama.
Upotreba gaveza
U savremenoj fitoterapiji upotreba gaveza je ograničena. Novija ispitivanja pokazuju da je interna primena gaveza povezana sa rizicima po zdravlje, te se preporučuje samo njegova spoljna upotreba. Lekovitost korena gaveza pre svega daju alantoin, elaginska i ruzmarinska kiselina koji imaju centralnu važnost za njegove farmakodinamske efekte pri farmakološkoj aktivnosti. Koristi se kao sirovina za dobijanje ekstrakata koji ulaze u sastav gelova, tinktura i drugih proizvoda koji se primenjuju kod otoka, hematoma, preloma, sportskih povreda i posttraumatskih stanja. U narodnoj medicini se koristi, spolja za obloge kod preloma kostiju, zapaljenja tetiva, upale zglobova, uganuća, uboja, tromboflebitisa, za lečenje rana koje teško zarastaju i čireva. Preparati gaveza ne smeju se primenjivati na ozleđenu kožu, kao ni tokom trudnoće i dojenja, a upotreba im je ograničena na 4-6 nedelja u toku godine. Svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenim ni limenim posudama.
Gde se koristi u organskoj proizvodnji
Kako je na početku teksta navedeno gavez se koristi kao sredstvo za negu i ishranu bilja, može se koristiti kao koncentrat, prekrivač (malč) zemljišta ili aktivator komposta. Njegova pozitivna agrotehnička svojstva se najviše koriste u organskoj proizvodnji, ali i u proizvodnim sistemima njoj sličnim. Primena pripravaka na bazi gaveza, najpogodnija je za plodonosne biljke, zato što u sebi sadrži mnogo kalijuma, ali i nešto manju količinu fosfora, magnezijuma, gvožđa i mangana. Najveće količine makroelemenata sadrži nadzemni deo mladih biljaka gaveza pokošenih u proleće. Kako je gavez bogat kalijumom, često se sa njegovim pripravcima hrane kalijumofilne biljke. Od svežih listova gaveza pravi se tečno hranivo pogodno za prihranu plodovitog povrća i korenastih vrsta, a odličan je dodatak u procesu kompostiranja.
