Foto: NIS
Obnovljivi izvori energije

ZELENA AGENDA I NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE Solarni paneli i u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ (FOTO)

Autor: Danijela Nišavić

Julski dan, kada je temperatura premašila 34 Celzijusa na Fruškoj gori bio je pravi dokaz da će investicija od više od pola miliona evra Naftne industrije Srbije u izgradnju solarnih panela postavljenih u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“, biti itekako isplativa. Samo deset meseci bilo je potrebno da se sagradi solarna fotonaponska elektrana ukupne snage 620 kWp koja je puštena u rad u junu ove godine. Ukupna godišnja proizvoda energije Sunca iznosiće 782 MWh, a pored ekoloških koristi, projektovane su i značajne uštede, pa se očekuje da će u ukupnom bilansu računi za električnu energiju Pogona „Jazak“ biti oko 50% manji u odnosu na period bez solarne elektrane.

Krug fabrike izvorske vode „Jazak“ uredan, trava pokošena. Paneli svojim izgledom privlače itekako pažnju. Prvo fotonaponsko polje postavljeno je na tlu u severnom delu Pogona, ukupne snage 250 kWp i sastoji se iz pet redova noseće čelične konstrukcije na koje se postavljaju solarni fotonaponski paneli. Elektrana na tlu se povezuje na dva invertora ukupne snage 220 kW i godišnje će proizvoditi oko 346 MWh.

Drugo fotonaponsko polje je snage 350 kWp i sastoji se iz niza solarnih panela koji su postavljeni na krovu proizvodnog pogona – krovna elektrana.

U sklopu krovne elektrane nalazi se i treće fotonaponsko polje koje se sastoji iz jednog reda fotonaponskih panela na tlu ukupne snage 20 kWp koje je postavljeno na zelenoj površini, na samom ulazu u Pogon. Snaga ove krovne elektrane sa poljem na tlu (treće polje) iznosi 370 kWp, a povezuje se na tri invertora snage 330 kW, uz godišnju proizvodnju od 436 MWh.

Biljana Lovčević Kureljušić i Rastislav Kragić Foto: Danijela Nišavić

A tek što je počela sa radom, i samo za vreme probe ova solarna elektrana je uštedela novac za električnu energiju!

„Prosečni godišnji benefiti kompanije od ušteda i prodaje električne energije su procenjeni na oko 107.000 evra, odnosno 2,8 miliona evra za 25 godina rada elektrane. Samo tokom dva meseca funkcionalnih ispitivanja uz ograničenje proizvodnje, procenjeno je da je ostvarena ušteda od oko 1,5 miliona dinara za nabavku električne energije. Prosečna ušteda emisija gasova sa efektom staklene bašte je procenjena na oko 770 tona CO2 godišnje“, ukazao je stručnjak za energetiku u bloku Energetika Rastislav Kragić.

Procenjuje se da će očekivana prosečna godišnja proizvodnja iznositi oko 782 MWh godišnje. Od ukupne proizvodnje 89% proizvedene električne energije biće utrošeno za sopstvene potrebe, dok će se višak isporučivati u elektroenergetski sistem i prodavati po komercijalnim cenama. Pogon ima status kupca-proizvođača.

Solarni paneli

Foto: Danijela Nišavić

Realizacija projekta izgradnje elektrane u Pogonu „Jazak“ deo je sveobuhvatnog programa koji je NIS započeo pre dve godine izgradnjom solarnih elektrana na objektima maloprodajne mreže u Srbiji. U okviru projekta „ozelenjavanja“ benzinskih stanica, NIS je do kraja 2023. godine postavio solarne elektrane na 45 maloprodajnih objekata, čime je obezbeđena prosečna godišnja ušteda u nabavci električne energije od 1.600 MWh tokom radnog veka od 25 godina, dok je procena da će se postići i značajno smanjenje emisija ugljen dioksida od čak 1.700 tona prosečno na godišnjem nivou.

Nastavak ulaganja u zelenu energiju

Biljana Lovčević Kureljušić Foto: Danijela Nišavić

Biljana Lovčević Kureljušić, stručnjak za građevinarstvo u bloku Energetika i rukovodilac projekta, istakla je da će NIS i u narednom periodu nastaviti u ulaganja u zelene energije, a vodeći se principima održivog razvoja.

„U narednoj fazi planirana i inastalacija solarnih panela na druge benzinske stanice, ali i strateške objekte kompanije, kao što su Rafinerija nafte Pančevo, zatim poslovni centri Beograd i Novi Sad, kao i skladište naftnih derivata u Novom Sadu koje je trenutno najveći projekat u ovoj oblasti u kompaniji NIS. Uz izgrađeni kapacitet od 2 MWp na benzinskim pumpama i u pogonu Jazak, realizacijom ova četiri ugovorena projekta ukupna snaga solarnih elektrana dostići će 10 MWp krajem 2024. godine uz prosečnu godišnju proizvodnju od 11.500 MWh čime će se postići smanjenje emisija ugljen dioksida za 12.500 tona godišnje“, rekla je Biljana Lovčević Kureljušić.

Nenad Đukić, direktor Pogona za proizvodnju pijaće vode „Jazak“

Foto: Danijela Nišavić

Iz prirode – Voda „Jazak“ i energija Sunca

U blizini manastira Jazak, najmlađeg fruškogorskog manastira koji se nalazi sa  južne strane Nacionalnog parka smešten je pogon za proizvodnju pijaće vode „Jazak“. U okviru NIS-a ovaj pogon posluje više od 18 godina.

„Vodu „Jazak“ odlikuje izuzetan kvalitet, izbalansirana pH vrednost kao i bogat mineralni sastav što je čini pogodnom za svakodnevnu konzumaciju. Ona se ne filtrira i ne prerađuje u procesu proizvodnje, što znači da se u svakoj flašici „Jazak“ vode nalazi čista izvorska voda, koja može da se pije u neograničenim količinama. U poslednje 4 godine imamo veliki rast na tržištu. Trenutno smo od 28 voda, četvrta voda po konzumaciji. Nalazimo se u svim trgovinskim lancima širom Srbije“, istakao je Nenad Đukić, direktor pogona.

Diverzifikujući svoje poslovanje, NIS je u oblast energetike iskoračio 2013. godine puštanjem u rad malih elektrana na osam naftnih i gasnih polja ukupne instalisane električne snage 14 MW, a u koje je uloženo oko 20 miliona evra. NIS je u 2022. godini, u saradnji sa partnerima, započeo proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Reč je o prvoj gasnoj elektrani u Srbiji sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom, odnosno sa prirodnim gasom kao gorivom i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije. Projekat je vredan skoro 200 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja iznosi 189 MW.

NIS nastavlja sa izgradnjom solarnih elektrana, a aktuelna strategija predviđa izgradnju do 40 MW solarnih elektrana do 2030. godine. U cilju ispunjenja svojih „zelenih“ ciljeva, NIS je od 2009. godine u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u Srbiji uložio više od 900 miliona evra, od čega je u isključivo „ekološke“ inicijative investirano više od 130 miliona evra.

Teme