„Ulažemo dosta u solarne panele – vreme, investicije i resurse. Postavili smo panele na 45 naših maloprodajnih objekata, kao i na fabriku vode „Jazak“. Imamo ozbiljne planove da solarni paneli budu na našim administrativnim zgradama, skladištima nafte i gasa. Siguran sam da smo započeli uspešno putovanje, a NIS odavno nije samo naftna, već i energetska kompanija. Do 2030. godine, želimo da 50 odsto potrošnje kompanije bude iz obnovljivih izvora energije“, rekao je Ivan Dmitriev, direktor funkcije za HSE kompanije NIS, na Forumu 02. „Zelena energetika – za održiviju budućnost“ koji je u organizaciji Kompanije „Novosti“ održan u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu.
Vizija da će Srbija do 2030. godine gotovo svaki drugi kilovat proizvoditi iz obnovljivih izvora energije je ambiciozan, ali i veoma realan i ostvarljiv plan, a u tome su se složili predstavnici struke, državnih institucija i privrede učesnici foruma. Na panelu su učestvovali Sara Pavkov, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, Milan Macura, v.d. direktora Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike i Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE u NIS-u, organizacionog dela u kompaniji zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu životne sredine.
Do 2030. plan da do 45 odsto električne energije bude iz OIE
Srbija, koja je na početku zelene tranzicije, ima, kako su istakli panelisti, ambiciozne ciljeve da do 2030. godine proizvodi do 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE).
Profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Banjac, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju, u svom uvodnom izlaganju istakao je da korišćenje obnovljivih izvora energije, kao sopstvenih resursa, predstavlja značajno povećanje sigurnosti snabdevanja naše zemlje sopstvenim energentima.
„Da je ovo pitanje veoma važno govori i trenutna situacija u svetu, situacija u Ukrajini, Bliskom istoku…, gde bilo kakvi poremećaji u energetskom sistemu direktno utiču na ekonomiju neke zemlje. Trenutno u svetu i dalje je 73 odsto energije poreklom iz gasa, nafte i uglja. Obnovljivi izvori energije u ukupnom bilansu učestvuju sa 5,9 odsto. Što se tiče sunca, potencijal je ogroman. Ono što je dobro, i vetar i solar su prošle godine ukupno imali povećanje veće od jednog procentnog poena. Evropa je donela prvi plan da do 2020. godine, što se tiče učešća obnovljivih izvora, taj procenat u potrošnji bude 20 odsto. Taj plan Evropa je premašila i ostvarila 21,3 procenata. Naš plan je bio da povećamo sa 21,3 na 27 posto, a do 2020. ostvarili smo nekih 26,3 posto, što bi se reklo“, ispunili zadatak. Pored pada cene i dobre zakonske regulative, u prilog tome ide i efikasnost solarnih panela“, istakao je prof. Miloš Banjac.
Konkretne mere za smanivanje emisije štetnih gasova
Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine rekla je da je Srbija 2021. usvojila Zakon o klimatskim promenama, kada su i definisane konkretne mere za smanjivanje emisije štetnih gasova.
„Ministarstvo podstiče privatni sektor kroz nekoliko segmenata. Mi smo zacrtali naš cilj da do 2030. smanjimo emisije zagađujućih materija za 33,3 odsto. Imamo pozitivne primere, u Zasavici je već postavljen solarni panel, tu su i izuzetno lepi primeri u Kladovu, Mokroj Gori… Za svaki projekat obnovljivih izvora energije potrebno je ispoštovati regulativu“, naglasila je Pavkov.
Vlada Srbije usvojila integrisani Nacionalni energetski klimatski plan koji stavlja fokus na pobošljanje i uvođenja što većeg učešća OIE i energetsku efikasnost, jer kako je rekao Milan Macura, v. d. direktora Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva energetike i rudarstva, ideja države je da do 2030. svaki drugi megavat-čas bude proizveden iz obnovljivih izvora energije.
„Da ne bi zanemarili i grejanje, da bismo imali održivu energetiku moramo da vodimo računa o tome i kako proizvodimo toplotnu energiju. Ministarstvo je sa Svetskom bankom i EBRD pokrenuo projekat uvođeno OIE u 10 toplana u Srbiji, a taj projekat je vredan 45 miliona evra“, istakao je Milan Macura.
NIS ostaje dosledan zelenom pravcu u poslovanju
NIS ostaje dosledan zelenom pravcu u poslovanju, a ovakav pristup podrazumeva veća ulaganja u proizvodnju električne energije iz prirodnih resursa, kako unutar kompanije, tako i u partnerskim gradovima i opštinama.
„S tim ciljem u okviru programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, NIS je nedavno objavio konkurs u vrednosti od 144,5 miliona dinara namenjen finansiranju projekata postavljanja solarnih panela za proizvodnju sopstvene električne energije, u kojem do 13. septembra mogu da učestvuju ustanove od javnog značaja u 13 lokalnih samouprava“, naglasio Ivan Dmitriev.
NIS nije samo naftna, već i energetska kompanija i da je ekologija sastavni deo strategije NIS-a.
„Značajno smo ojačali energetski segment u kompaniji i nastavićemo da ulažemo u taj deo biznisa. Cilj je da do 2030. godine više od 50 odsto potrošnje u NIS-u bude iz obnovljivih izvora energije. Istovremeno, razmišljamo i u pravcu na koji način da unapredimo zaštitu okoline i okruženje u kojem NIS razvija svoje poslovanje, a ove godine, u okviru našeg programa „Zajednici zajedno“ izdvojili smo 144,5 miliona dinara na projekte koji će omogućiti postavku solarnih panela na javnim objektima u lokalnim zajednicama u kojima poslujemo“, istakao je Dmitriev.
Program društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“
Кompanija NIS je od 2009. u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u Srbiji uložila više od 900 miliona evra, od čega je u isključivo „ekološke“ inicijative investirano više od 130 miliona evra. NIS ostaje dosledan „zelenom“ pravcu u poslovanju, a ovakav pristup podrazumeva veća ulaganja u proizvodnju električne energije iz prirodnih resursa, kako unutar kompanije, tako i u partnerskim gradovima i opštinama.
Sa tim ciljem u okviru programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, NIS je nedavno objavio konkurs u vrednosti od 144,5 miliona dinara, namenjenih za finansiranje projekata postavljanja solarnih panela za proizvodnju sopstvene električne energije, u kojem do 13. septembra mogu da učestvuju ustanove od javnog značaja u 13 lokalnih samouprava. Uslovi i propozicije konkursa objavljeni su na sajtu kompanije NIS, na linku https://www.nis.rs/zajednici-zajedno/.
