Autor: Danijela Nišavić
„Projekat ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, podržan od strane Evropske unije, usmeren je pre svega na unapređenje kapaciteta jedinica lokalnih samouprava i rada javno komunalnih preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori u oblasti upravljanja otpadom, sa ciljem podsticanja primarne selekcije otpada i povećanja recikliranih količina. Pored nabavke opreme za razvrstavanje i presovanje otpada pogodnog za reciklažu u Novom Pazaru i Mojkovcu, projektom su predviđene i tematske obuke za zaposlene u svim lokalnim samoupravama koje su obuhvaćene projektom, kao i razvoj dokumenata javnih politika poput analize stanja za upravljanje sistemom ambalažnog otpada, lokalnog plana upravljanja otpadom i akcionih planova za javno komunalna preduzeća“, kaže za Plodnu zemlju, Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.
Novi Pazar je u aprilu dobio 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, kao donaciju Evropske unije, a opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije pomoći NALED sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20% na lokalu. Inicijativa je deo projekta ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“. Odgovarajući dalje na naše pitanje koje promene se očekuju od ovog projekta, naš sagovornik je istakao:
„Tokom trajanja projekta kontinuirano se odvija edukativna i promotivna kampanja, sa ciljem da projektne aktivnosti doprinesu podizanju ekološke svesti građana, ali i podsticanju jedinica lokalnih samouprava da i u narednom periodu nastoje da što veći broj stanovnika dobije adekvatnu opremu za razvrstavanje otpada.“
Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće/dobili su i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije. Kako su izabrani ovi gradovi i da li je u planu širenje i na ostale gradove u Crnoj Gori?
Novi Pazar i Mojkovac kroz ovaj projekat dobiće ukupno 2.000 kanti za razdvajanje otpada, a uz to pribavljena je presa za baliranje otpada za Opštinu Mojkovac, koja će omogućiti pretvaranje reciklažnog dvorišta u reciklažni centar, samim tim i odvajanje primarnog i sekundarnog otpada u ovoj opštini.
Kako se projekat realizuje u okviru programa Evropske Unije IPA II, jedinice lokalne samouprave koje su uključene u projekat potpadaju u istu pograničnu oblast, što ih čini odgovarajućim učesnicima ovakve vrste projekata. Najvažnije, ove jedinice lokalne samouprave dele iste izazove i prakse koje treba unaprediti kada govorimo o sistemu upravljanja otpadom. Kako je ovo projekat prekogranične saradnje, od velikog značaja je da se između Novog Pazara, Tutina, Kolašina, Bijelog Polja i Mojkovca razmene i dobre prakse i iskustva koja mogu da olakšaju budući rad komunalnog sektora. Nažalost, ne postoji mogućnost direktnog uključenja novih opština u ovaj projekat, ali smatramo da on može predstavljati primer dobre prakse i podsticanje i drugih sredina da apliciraju za slične pozive i da se uključe aktivnije u unapređenje procesa reciklaže otpada.
Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja Evropskoj uniji obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom Evropske unije i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Koji su rokovi da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije?
Obe države trenutno su u procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa regulativom Evropske Unije, a sve mere koje su predviđene da zažive tokom tog usklađivanja predstavljaju deo šire strategije za postizanje održivog razvoja i zaštite životne sredine, što je jedan od ključnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Implementacija ovih mera zahteva značajna finansijska ulaganja, kao i saradnju između državnih institucija, privatnog sektora i civilnog društva. Kako je u međuvremenu došlo do postavljanja novih ciljeva EU u oblasti upravljanja otpadom u okviru „zelene tranzicije”, radi prelaska na cirkularnu ekonomiju, neophodno je bilo postaviti i nove ciljeve u planskim dokumentima.
Kad je reč o Srbiji, Programom upravljanja otpadom za period 2022 – 2031. godine predviđeno je do kraja 2029. godine uspostavljanje odvojenog sakupljanja za papir, metal, plastiku, staklo i tekstil i da do 2034. godine dođe do potpunog odsustva odlaganja reciklabilnog otpada na nesanitarne deponije. Generalno, kada govorimo o trenutnim naporima države u sektoru sakupljanja otpada, u Srbiji se intenzivno radi na izgradnji regionalnih centara za upravljanje otpadom, pri čemu je sedam onih u kojima NALED u određenoj formi pruža podršku.
U slučaju Crne Gore, Zakon o upravljanju otpadom definiše ciljeve za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih materijala, tako da do 2030. godine, najmanje 50% ukupne mase sakupljenog otpadnog materijala, kao što su papir, metal, plastika i staklo, iz domaćinstava i drugih izvora u kojima su tokovi otpada slični sa tokovima otpada iz domaćinstava se moraju pripremiti za ponovnu upotrebu i recikliranje.
Imajući sve navedeno u vidu, izuzetno su važni upravo projekti poput ovog koji oslikavaju prekograničnu saradnju i u kojima se radi na jačanju kapaciteta javno komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava, a gde ćemo tek uvideti značaj i doprinos u dostizanju predviđenih ciljeva.
S obzirom na to da je prošlo tri meseca od kada su u Novom Pazaru 750 domaćinstva dobila po dve kante za limenke i PET ambalažu, kao i za karton i papir, šta pokazuju prvi rezultati sa terena, koliko su građani prihvatili ove promene na bolje, menja li se ekološka svest o održivoj životnoj sredini?
Oprema koja je dostavljena određenim domaćinstvima u Novom Pazaru prihvaćena je sa entuzijazmom među građanima koji su zadovoljni što mogu da doprinesu očuvanju životne sredine na ovaj način. Konkretni rezultati i uspešnost reciklaže na nivou ove jedinice lokalne samouprave će biti javno dostupni kada se po završetku projekta sumiraju utisci svih aktivnosti koje su bile obuhvaćene projektom i izvrše sva potrebna merenja. Ono što je važno, jeste to da je vredan svaki kilogram reciklabilnog otpada koji se prikupi na ovaj način i ne završi na deponiji već pošalje na reciklažu, jer se time smanjuje prostor koji se zauzima na deponiji, smanjuje trošak deponovanja i dobija nova sirovina. Zato je od izuzetne važnosti da se nastavi dalje širenje svesti o značaju reciklaže među građanima, jer kroz sortiranje dolazi do unapređenja kretanja otpada i sprečavaju se potencijalne havarije – posebno tokom letnjih meseci, kada je moguće da na deponijama dođe do požara izazvanog neadekvatnim tretmanom.
Kakvo je stanje u Srbiji kada je reč o količinama ambalažnog otpada koji se deponuje? Koji materijali se najuspešnije recikliraju, a za koje nema zadovoljavajućih rezultata?
Prema trenutno dostupnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupna količina ambalaže koja je stavljena na tržište u 2022. godine iznosi 401 229,5 tona. Od ove količine 256 125,5 tona je ponovno iskorišćen ambalažni otpad od strane operatera, a 243 909,2 tona je bilo upućeno na reciklažu. Uredba o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godine po prvi put definiše ciljeve za ponovno iskorišćenje i reciklažu komunalnog ambalažnog otpada, a najnovijom izmenom precizirane su obaveze po pitanju opštih ciljeva. Izmenom se predviđa povećanje opštih ciljeva za 2024. za ponovno iskorišćenje sa 64% na 67%, dok su opšti ciljevi za reciklažu smanjeni sa 59% na 58%. Specifični ciljevi za reciklažu papira i kartona iznose 70%, za plastiku su povećani na 40%, za staklo je predviđeno 48%, za metal su smanjeni sa 48% na 45%, a za drvo povećani na 24%. Posebno predviđeni ciljevi za ponovno iskorišćenje i recikliranu ambalažu iz komunalnog otpada su za reciklažu papira i kartona 10%, za plastiku 8%, za staklo 15%, za metal 1%, dok za drvo nije postavljen cilj, tj. nema obaveze ponovnog iskorišćenja.
Srbija je do sada ispunjavala ove ciljeve, ali je materijal većinski dolazio iz privrede. Kako bismo ispunili ove rezultate koji se izmenom uredbe definišu za konkretne ciljeve iz komunalnog otpada, potrebno je mnogo intenzivnije raditi sa lokalnim samoupravama i javno komunalnim preduzećima, a o rezultatima ćemo moći da govorimo tek kroz koju godinu kada se oni u skladu sa izmenjenom uredbom budu analizirali.
Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u tim državama taj procenat iznosi manje od 4%. Na koji način su ove države uspele da razviju svest građana? Procena je da se u Srbiji više od 90% komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije.
Ove zemlje su postigle impresivne rezultate u smanjenju količine otpada koji se deponuje zahvaljujući kombinaciji različitih strategija i inicijativa. Neki od vodećih faktora koji su doprineli razvoju svesti građana i uspešnom upravljanju otpadom su: uveden depozitni sistem za ambalažu za piće, kontinuirana edukacija i podizanje svesti, uspostavljanje dobre infrastrukture za reciklažu i odgovarajućeg zakonodavnog okvira, energetska iskorišćenost otpada, podrška lokalnim inicijativama.
Ključne strategije koje ove zemlje primenjuju uključuju dobro osmišljene poreze na deponovanje otpada ili potpune zabrane deponovanja, kako bi se podstakla reciklaža i generisanje prihoda za bolje upravljanje otpadom, kao i visoke stope prikupljanja bio-otpada. Takođe, koriste sisteme „plati koliko baciš“ (pay-as-you-throw), koji naplaćuje građanima usluge sakupljanja otpada u zavisnosti od količine nesortiranog otpada koju generišu, čime se podstiče reciklaža i smanjenje otpada.
Još neki od ekonomskih instrumenata koje države članice EU koriste kako bi unapredile upravljanje komunalnim otpadom su porezi na spaljivanje otpada koji imaju za cilj poskupljenje spaljivanja, čime se reciklaža i prevencija čine konkurentnijim, kao i sistemi odvojenog sakupljanja koji zahtevaju da proizvođači otpada (građani, javna ili privatna lica) odvoje svoj otpad na izvoru u različite otpadne materijale ili kombinacije materijala koji se zatim odvojeno prikupljaju za dalju preradu. Takođe, veoma je značajno i uspešno funkcionisanje depozitnog sistema za amabalažu za piće u ovim zemljama. Za ovu vrstu depozita se i NALED aktivno zalaže, stoga se to definiše kao jedan od glavnih prioriteta u NALED-ovoj Sivoj knjizi, zaključuje Slobodan Krstović.
