Autor: Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝
Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 150 cm. Najčešće se gaji iz rasada, koji može da se proizvodi u leto i proleće. Za kvadratni metar leje potrebno je 2,0-3,0 g/m2 semena dobre klijavosti, a dobije se u proseku 200 do 300 strukova rasada. U tekstu ćete moći da saznate kako se gaji iz rasada, kada je najbolje saditi seme, kada kositi i kako se suši ova izuzetno lekovita biljka.
Izgled
Odlikuje se snažnim i razgranatim korenovim sistemom sa mnoštvom dugačkih rizoma. Stabljika je prosta, četvorougaona, uspravna sa čekinjama ili dugačkim žarnim dlakama. Listovi uglavnom naspramno raspoređeni. Po obliku su lancetasti ili jajasti, po obodu testerasto nazubljeni, prekriveni kratkim dlakama, izmešani sa žarnim trihomama. Cvetovi su sitni, zelenkastobele boje, grupisani u cvasti resastog izgleda. Cvetno stablo nosi samo muške ili samo ženske cvetove. Muške cvasti su uspravne, a ženske viseće. Cveta tokom proleća, do juna meseca. Plod je orašica. Seme je vrlo sitno, smeđe do mrke boje. Masa 1.000 semena je 0,14-0,15 g, tj. 7.000-7.500 semena/g. Seme postaje tehnološki zrelo u periodu od avgusta do septembra.
Kosmopolitska vrsta koja raste oko kuća, pored puteva, na đubrištima i na staništima bogatim azotom. Nalazi se na livadama, pašnjacima, šumama i to uglavnom na šumskim sečinama, te duž rečnih dolina i na ostalim vlažnim staništima. Kopriva raste kao samonikla biljka na neutralnim, rahlim, plodnim, humusnim zemljištima, zbgo čega se smatra indikatorom neutralnih zemljišta sa visokim sadržajem humusa. Najbolje uspeva na černozemima, livadskim crnicama, plodnim gajnjačama i drugim visokoproduktivnim zemljištima. Na siromašnim i na izrazito suvim zemljištima kopriva ne uspeva. U podnebljima sa 600 – 800 mm padavinskih taloga i sa prosečnom godišnjom temperaturom većom 6,5 °C, kopriva postiže maksimalne prinose.
Kao višegodišnja vrsta, kopriva ne ulazi u plodored. Dobre preduseve za koprivu predstavljaju jednogodišnje zrnene mahunarke, strna žita i usevi koji rano napuštaju zemljište. Osnovna obrada i predsetvena priprema zavisi od preduseva. Koprivi kao nitrofilnoj biljci potrebno je dati oko 150 kg N/ha startno pri zasnivanju, a u prihranama se dodaje po 30 – 40 kg N/ha posle svakog otkosa. Pored azota velike zahteve ima i za kalijumom (200 kg K2O/ha). Fosfor se primenjuje u količini 60 – 80 kg P2O5/ha.
Sadnja iz rasada
Najčešće se gaji iz rasada, koji može da se proizvodi u leto i proleće. Za kvadratni metar leje potrebno je 2,0-3,0 g/m2 semena dobre klijavosti, a dobije se u proseku 200 do 300 strukova rasada. Za proizvodnju rasada potrebno je 0,3-0,5 kg/ha semena ili 45.000 – 65.000 sadnica. Setva u hladnim lejama se obavlja tokom maja i neguje preko leta. Rasađuje se čim to vremenske prilike dozvole. Pre setve se seme hladi u frižideru 10-15 dana.
Ukoliko se gaji vegetativno, stoloni se uzimaju sa parcele koja je prethodno odabrana za ovu svrhu. Jesenja sadnja ima dosta prednosti, jer biljke bolje koriste vodu iz zemljišta i imaju intenzivniji prolećni porast, što pruža mogućnost dobijanja većeg prinosa biomase. Jesenja sadnja može započeti u drugoj polovini septembra, ako je zemljište optimalno vlažno. Međutim, ako zemljišni uslovi nisu povoljni sadnju treba obaviti kasnije, u drugoj polovini oktobra ili u novembru.
Nega kulture – kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i navodnjavane
Nega kulture koprive je slična nezi drugih višegodišnjih useva i sastoji se od međurednog kultiviranja, okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja. U proleće, pri ˝buđenju˝ vegetacije za samo nekoliko dana može se izvršiti prva kosidba koprive.
Kosidba kad je biljka visoka oko 30 cm
Kosidba ili berba se obavlja kad su biljke visoke od oko 30 cm u momentu pre cvetanja. U našim uslovima to je kraj aprila i početak maja. Nakon prve, druga kosidba je za oko tri nedelje. U toku godine može biti i do 8 kosidbi. Vađenje korena obavlja u toku jeseni, po prestanku vegetacije. Kosidba nadzemnog dela i vađenje podzemnog dela se obavlja ručno i mašinski.
Sušenje
Nakon kosidbe, provenula pokošena masa se prenosi do sušara gde se suši na temperaturama do 40 °C. Ukoliko se vadi koren, koren se pere, a zatim suši. Sušenje se obavlja isključivo u sušarama na temperaturama do 50 °C. Ako se prirodno suši, sušenje treba obaviti u što kraćem roku, u tankom sloju, na promajnom mestu, sa čestim prevrtanjem mase radi dobijanja što kvalitetnije droge. Od 6 kg svežih listova dobija se oko 1 kg suvih, dok je taj odnos kod korena od 3 do 4 kg prema 1 kg. Ovako osušena droga se pakuje u jutane džakove ili vreće od višestruke debele hartije i čuva na čistom, suvom i promajnom mestu.
Lekovitost koprive
Cela biljka koprive, bogata je lekovitim jedinjenima od hlorofila, karotinoida, preko vitamina i minerala, različitih vrsta amina, sterola i kiselina, celulozu, fitosterol, lecitin, sluz i vosak. Kopriva se pre svega koristi kao lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na želucu, nesanice i nervoze. Samostalno ili u mešavinama odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lečenje anemije, žutice i svih drugih groznica, najviše mokraćom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana sa drugim biljkama leči čireve na želucu i crevima, čisti krv, pospešuje probavu, smanjuje uznemirenost i nesanicu.
Dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta, jetre, bubrega i nesvestice. Kopriva jača nadbubrežne žlezde, ublažava anksioznost, otklanja osećaj umora, povećava izdržljivost i vraća životnu energiju. List koprive se koristi kod pojačanih menstrualnih krvarenja i krvarenja iz hemoroida, kod povišenog nivoa šećera u krvi. U poslednjim decenijama koristi se za izradu pripravaka za ishranu i negu bilja, te kao sirovina za spravljanje visokovrednog organskog đubriva – komposta. Danas se sve više gaji i kao predivna (tekstilna) biljka.
Kopriva (Urtica dioica L.) pripada familiji kopriva Urticaceae. U narodu je poznata kao: obična kopriva, velika kopriva, koprva, pasja kupina, pitoma kopriva, pasja kopriva, kopriva žara (iako se taj naziv najčešće odnosi „malu koprivu“ – Urtica urens L. Kopriva se prvi put pominje u I veku.
Grci su koristili koprivu protiv reumatskih bolova. Kopriva se primenjuje od davnina, ali i danas se koristi u narodnoj medicini. U službenoj upotrebi koristi se osušen list (Urticae folium), koren (Urticae radix), povremeno ceo nadzemni deo (Urticae herba), a poslednjih godina i seme (Urticae semen). Kopriva je jedna od naših najviše sakupljanih lekovitih biljaka.
