Poslednjih nekoliko godina u sezoni povećanog broja stršljena u medijima se redovno objavljuje potpuno netačna informacija – da su stršljeni u Srbiji zaštićena vrsta. Čak se i navodi da su predviđene visoke kazne, u vidu senzacionalističkih naslova, poput: „Od pola miliona do dva miliona dinara“, „Ako ubijete stršljena, trebaće vam dobar kredit da platite kaznu“, što je takođe netačna informacija, objavljeno je na sajtu SPOS – Saveza pčelarskih organizacija Srbije, u tekstu čiji je autor Vlastimir Spasić, glavni i odgovorni urednik „Srpskog pčelara“.
Časopis „Srpski pčelar“ zatražio je odgovor u „Zavodu za zaštitu prirode Srbije“, gde im je rečeno upravo suprotno, da stršljen kao vrsta nije ugrožen i nije zaštićen u Srbiji, tako da nema nikakvih zakonskih prepreka da se suzbija ako se oni jave u prevelikom broju.
„U odgovoru su nas uputili i na Zakon o zaštiti prirode ((„Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispravka, 14/2016, 95/2018 – drugi zakon i 71/2021) i Spisak zatićenih vrsta, koji se može naći u Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih vrsta i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5 od 5. februara 2010, 47 od 29. juna 2011, 32 od 30. marta 2016, 98 od 8. decembra 2016)) i videti da tu nema stršljena“.
Netačna informacija je problematična jer može da odvrati pčelare od postavljanja zamki, ako u svojim pčelinjacima primete najezdu stršljena, jer poznato je da je stršljen veliki neprijatelj pčela. Zbog svoje veličine sa lakoćom savlađuju pčele. Naročito ih napadaju kada se vraćaju sa paše, opterećene nektarom i cvetnim prahom, a često upadaju i u košnice, gde se napljačkaju meda i pčela, koje s lakoćom iznose napolje. Pošto svoje gnezdo hrane prvenstveno leševima pčela, stršljeni mogu naneti veliku štetu u pčelinjaku u blizini njihovih gnezda. Zbog toga stršljen spada među najveće neprijatelje pčela. Njagov ubod je veoma opasan i za čoveka.
U medijima se povremeno mogu pronaći informacije da se u Srbiji pojavio veoma opasan azijski stršljen (Vespa velutina nigritorax), poznatiji kao žutonogi azijski stršljen, koji je prvi put uočen u Evropi 2004. godine. O pojavi azijskog stršljena u Srbiji bilo je napisa i objavljivane su fotografije na pojedinim pčelarskim grupama na Vajberu.
U vezi sa ovim pitanjem odgovor je „Srpski pčelar“ potražio u Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine. U odgovoru se kaže:
„Pozdrav, jeste, pojavili su se azijski stršljeni u Evropi, ali kod nas, koliko znam, još nisu. Ima drugih azijskih osa koje su se u Srbiji odomaćile, ali one nisu opasne. Ovo na slici je običan stršljen, domaći“.
O načinu borbe protiv ose i stršljena u pčelinjacima objaviljen je veliki broj tekstova u časopisu „Pčelar“ i „Srpski pčelar2.
