Autor: Danijela Nišavić
„Na osnovu dosadašnjeg iskustva definitivno se ne može reći da postoji jedan, najefikasniji način podizanja svesti lokalnog stanovništva o značaju upravljanja otpadom. Pre bi se moglo reći da je to skup aktivnosti i mera. Svakako da prvo treba poći od toga da se u svim gradovima uspostavi primarna selekcija reciklabilnog otpada“, kaže u razgovoru za Plodnu zemlju Suad Ljajić, izvršni direktor za ekonomsko-finansijske poslove JKP Gradska čistoća Novi Pazar i projekt menadžer na projektu CBC IPA II Srb-Mne“BEST Saradnja u upravljanju otpadom”.
Odgovarajući na pitanje koji su najefikasniji način podizanja svesti lokalnog stanovništva o značaju upravljanju otpadom, naš sagovornik ukazao je i na sledeće naophodne korake.
„Prva aktivnost jeste kontinuirana edukacija najmlađih (jer se staro drvo teško ispravlja) u predškolskim ustanovama i osnovnim školama od strane obučenih lica iz JKP i ekoloških službi javnih uprava. Pored edukacija sa školarcima paralelno im treba organizovati aktivnosti u prirodi. Posebno na sakupljanju ambalažnog otpada u školskim dvorištima i oko njih. Srednjoškolce, u skladu sa uzrastom treba angažovati prilikom organizacije većih ekoloških akcija po gradu.
Paralelno treba raditi na nabavkama opreme i izgradnji infrastrukture za prikupljanje otpada. Neophodno je da u svakom gradu postoji makar jedno reciklažno dvorište gde bi se deponovao reciklabilni otpad i gde bi sami građani mogli da donose te vrste otpada. Od mera je veoma značajna uloga rad komunalnih inspektora a posebno komunalne policije koja će sankcionisanjem nesavesnih suzbijati ekološki kriminal.
Sve ove aktivnosti i mere treba redovno promovisati u javnosti. Samo ovakav skup aktivnosti i mera može dovesti do vidljivih rezultata. Građani žele da vide da neko nešto radi po tom pitanju. Žele da vide promenu.“
Sa kojim se sve preprekama javno-komunalna preduzeća susreću u radu?
„Što zbog zastarele opreme i osnovnih sredstava, što zbog samog tipa preduzeća, javna komunalna preduzeća nisu u stanju da sama sprovode zadate ciljeve u upravljanju otpadom. Komunalnim preduzećim potreban je veliki broj zaposlenih da bi se svakodnevno održavala javna higijena gradova. Starost i nedostatak opreme iziskuje veliki fizički rad, a sve to pravi enormne troškove u radu preduzeća. Retko koje komunalno preduzeće nije u problemima. Preduzeća su pre svega skoncentrisana na povećanje naplate. Za razliku od Beograda i još par gradova gde je objedinjen sistem naplate komunalnih usluga, po manjim gradovima i opštinama te se usluge posebno fakturišu tako da je građanima „omogućeno“ da biraju da li će da plate račun toplanama, vodovodima ili račun za iznošenja komunalnog otpada. U nedostatku novca oni se pre opredele da plate račun za grejanje nego za iznošenje otpada. Takođe, Zakonom o obligacionim odnosima rok za zastarevanje duga za komunalne usluge je samo godinu dana. Preduzeća nemaju kadrovskih kapaciteta da u kratkom roku utuže na hiljade subjekata. Od strane osnivača se očekuje da JKP redovno i vrhunski obavljaju poslove javne higijene iznošenja komunalnog otpada, a takav rad zahteva veliki novac kojeg nema. U razgovoru sa kolegama iz drugih gradova dolazimo do istih ili sličnih problema.
Sporost u izgradnji regionalnih centara za upravljanje otpadom svakako stvara probleme.
To je izazvano pre svega određivanjem lokacija za deponije. Nijedna opština ne bi volela da se „velika deponija“ za više opština nalazi na njenoj teritoriji. Primer iz Novog Pazara: Regionalni centar bi objedinio tretman komunalnog otpada za Novi Pazar, Račku i Tutin. Odustalo se od idealne lokacije koja zadovoljava sve kriterijume, od geomorfologije, pristupnosti pa do jednake udaljenosti od Pazara i Raške, jer je tridesetak meštana sela u blizini kojeg je trebala da bude protestovalo i zaustavilo rešenje problema za 187.000 stanovnika čiji bi komunalni otpad bio zbrinut. Dakle, u ovom slučaju nije problem ni do novca ni do lokacija već do niske svesti građana.“
Na koje sve načine, osim donacija bi opštine mogle da unaprede sistem pravilnog odlaganja otpada?
„Lokalne samouprave su te koje treba da objedine sve aktivnosti i da svojim merama pomognu komunalnim preduzećima, a to mogu uraditi i kroz uvećavanje iznosa za subvencionisanje njihovog.
Mislim da bi trebalo da se problemi u upravljanju otpadom iznesu van dnevne politike. Mi smo u Novom Pazaru u velikoj meri uspeli u tome. Problem komunalnog otpada je problem svih građana. Najbolji primer za to je jednoglasno usvajanje dokumenta „Lokalni plan upravljanja otpadom za grad Novi Pazar“ od strane Skupštine grada Novog Pazara. Vidljivim angažovanjem komunalne policije smo pridobili građane koji sada sami prijavljuju ekološke probleme, divlje deponije i nesavesne građane.“
Koliko je važna razmena iskustva i podizanje kapaciteta javno komunalnih preduzeća koja imaju za cilj predstavljanja rešenja u vezi sa sakupljanjem i odvajanjem otpada?
„Podizanje kapaciteta javno komunalnih preduzeća je ključ rešenja. Primeri dobre prakse i razmena iskustava su neodvojivi od podizanja kapaciteta. Nemaju sve lokalne samouprave kadrovskih kapaciteta da iznesu ovaj zadatak. Zato je razmena iskustava preko potrebna. Najveći benefiti projekata prekogranične saradnje nisu kante. One su potrošna oprema. Oštetiće se, polomiti ili jednostavno od upotrebe izraubovati. Najveće bogatstvo su ljudi raznih profila, ubeđenja, nacija iz pet opština i gradova sa obe strane granice koji su uspostavili saradnju, razmenili iskustva i stekli nova znanja. Sam osećaj da ima nas koji smo spremni da se sistemski i organizovano angažujujemo na očuvanju životne sredine dovodi i do sklapanja prijateljstava za ceo život.
Opštine Mojkovac, Kolašin, Bijelo Polje u Crnoj Gori, grad Novi Pazar i opština Tutin u Republici Srbiji, kao i javno komunalna preduzeća u navedenim lokalnim samoupravama uključeni su u Projekat BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine, a koji je usmeren na unapređenje kapaciteta opština i javno komunalnih preduzeća za sakupljanje otpada, kao i na primarnu selekciju otpada, sa ciljem povećanja količine recikliranog otpada. Opštine i javno komunalna preduzeća koriste novu opremu i infrastrukturu za upravljanje otpadom, a građanima su podeljene kante koje uveliko koriste.
Posle podele opreme i studijske posete Austriji gde smo se upoznali sa najboljim primerima dobre prakse neophodno je intenzivno raditi na povećanju količina selektovanog otpada i sa dobijenim statističkim podacima planirati dalje proširenje kapaciteta i nabavka dodatnog broja vozila za prikupljanje reciklabilnog otpada, posuda za domaćinstva i teritorijalno povećanje obuhvata programom reciklaže. Novi Pazar poseduje 4 kamiona za reciklažu, oko 200 kontejnera za reciklabilni otpad i 2.000 posuda.
Planom o upravljanju otpadom je predviđeno da u gradu ima pet kamiona, 300 kontejnera i 23.000 posuda (za 11.500 domaćinstava) kao i postavljanje zvona, polupodzemnih i podzemnih kontejnera po gradu. Neophodno je i da opštine prilikom izdavanja dozvola za izgradnju stambenih i poslovnih objekata kao uslov unesu i obavezu da investitori obezbede kontejnere i zvona za reciklabilni otpad.“
Da li će se uspeti da u narednih pet godina se stvore uslovi počev od regulatornih do onih na terenu, da se uspostavi odvojeno sakupljanje za papir, metal, plastiku, staklo i tekstil, a onda do 2034. da dođe do potpunog odsustva odlaganja reciklabilnog otpada na nesanitarne deponije?
„Od početka marta ove godine JKP Gradska čistoća i grad Novi Pazar su uspostavili sistem odvojenog sakupljanja za papir, metal, plastiku, staklo i tekstil. Trenutno se realizuju i drugi projekti finansirani od strane ministarstava Republike srbije, Fonda za inovacionu delatnost kao i od evropskih donatora.
Što se tiče stvaranja regulatornih uslova neophodno je da zakonodavac sa jasnim zadacima i definisanim rokovima obavezuje lokalne samouprave da koliko sutra krenu u nabavku opreme za uspostavljanje sistema odvojenog sakupljanja i primarne selekcije reciklabilnog otpada.
Bojim se da kada 2029. sve opštine krenu u ispunjavanje nacionalnih ciljeva u upravljanju otpadom neće biti dovoljno novca, a ni dostupne opreme. Što pre krenu u realizaciju manje će sve nas koštati.
Za kraj, želeo bih da istaknem i da je neophodno poraditi na većoj povezanosti akademskog i domenskog znanja. Prilikom pisanja zakona čini mi se da se dovoljno ne konsultuju ljudi koji se direktno bave komunalnim uslugama kao i lokalni stručnjaci. Urbana i saobraćajna arhitektura i razvijenost gradova, obrazovna struktura, mentalitet, kadrovski kapaciteti stanovništva u gradovima često budu prepreka za realizaciju aktivnosti.“
