Zajednički rad nauke, trgovaca i proizvođača presudan je za dugoročno obezbeđivanje zdravijih proizvoda za potrošače, kao i očuvanje planete. Ova poruka poslata je sa stručnog panela „Održiva proizvodnja za zdravije ljude i planetu“, održanog 30. oktobra, na trećem MAXI Nacionalnom festivalu hrane u organizaciji kompanije Delez Srbija.
Na panelu u Sava Centru su predstavljene inovacije u primarnoj proizvodnji kojima se doprinosi još višem kvalitetu namirnica kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a o ovoj temi govorili su Nemanja Nenić, direktor kvaliteta i integriteta proizvoda i održivog poslovanja kompanije Delez Srbija, profesor dr Ilija Đekić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor dr Dragan Šefer sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i Vladica Mladenović, CEO kompanije Superior Foods.
Oni su se osvrnuli na inovativna unapređenja u lancu proizvodnje hrane, dobijena kroz saradnju stručnjaka sa beogradskog univerziteta, trgovinskog lanca MAXI i njihovih proizvođača. Poboljšanja se ogledaju u primeni inovativnih standarda bezbednosti hrane u proizvodnji voća i povrća kao i primeni unapređenog koncepta ishrane životinja.
Potrošačima zdraviji proizvodi
Nemanja Nenić, direktor kvaliteta kompanije Delez Srbija, istakao je ovom prilikom da ključ za stvaranje održive zajednice leži upravo u bliskom partnerstvu sa naučnim institucijama i dobavljačima sa kojima dele odgovornost ka istom cilju – da potrošačima ponude zdravije proizvode koji ne samo da zadovoljavaju visoke standarde kvaliteta i zdravstvene ispravnosti, već sadrže i atribute koji unapređuju očuvanje životne sredine.
„Svi zajedno smo posvećeni unapređenju ponude zdravijih proizvoda i celokupnom smanjenju emisija kroz naš lanac snabdevanja. Naša dugogodišnja saradnja sa naukom pre dve godine krunisana je prvim sortama voća i povrća na našem tržištu koje nose žig garancije ’Bez ostataka pesticida’. Zahvaljujući saradnji sa fakultetima uspeli smo da obezbedimo i da svo pileće meso u našim prodavnicama bude proizvedeno bez upotrebe antibiotika u uzgoju. Sve to praćeno je i smanjenjem karbonskih emisija u procesu proizvodnje. Ovaj dodatni pozitivni efekat je od velike važnosti za očuvanje životne sredine jer najveći procenat emisija dolazi upravo iz primarne proizvodnje. Naša ambicija je da u tom segmentu do 2030. godine smanjimo emisiju štetnih gasova za 37, a do 2050. za više od 83 odsto, u poređenju sa 2020. godinom“, predočio je Nenić. On je istakao da je kao dodatnu podršku tom cilju kompanija organizovala seminar za dobavljače i kreirala Klimatski portal na kome oni mogu da pristupe ključnim informacijama i smernicama vezanim za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Simbioza naučnih saznanja da bi čitav lanas hrane bio zdrav
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Ilija Đekić, naglasio je značaj simbioze naučnih saznanja iz različitih oblasti kako bi se obezbedilo da čitav lanac hrane bude zdrav, kao i saradnje sa industrijom u njihovoj primeni i doprinosu održivijoj proizvodnji. Kako objašnjava, u primarnoj proizvodnji primenjuje se čitav niz inovacija među kojima je i koncept „Bez ostataka pesticida“ koji je u saradnji sa trgovinskim lancem MAXI razvijen za primarne proizvođače voća i povrća.
„Pri razvoju inovativnih mera koje su uspešno dovele do voća i povrća bez ostataka pesticida, fokus je bio na bezbednosti samih proizvoda, ali se pokazao kao odličan i u konceptu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenje primene pesticida direktno je uticalo na smanjenje emisija koja nastaju od njihove primene. Rezultati su pokazali da postoji veliki potencijal da se smanji emisija gasova staklene bašte od 10% do preko 40%, zavisno od kulture. To je veliki pomak“, ocenio je profesor Đekić.
Kada je reč o inovacijama u proizvodnji mesa, poseban akcenat stavljen je na biotehnologiju, koja kao svoje glavno oruđe koristi prirodne alternative.
„Biotehnologija, koja nama u industriji hrane znatno olakšava da postignemo ciljeve, se sa svojim rešenjima pojavila u pravom trenutku. Baš ona može da bude to čvorište gde se ‘kopčaju’ nauka i industrija. Unapređeni sistem ishrane životinja baziran je upravo na biotehnološkim rešenjima u vidu prirodnih dodataka ishrani koji poboljšavaju zdravstveni aspekt životinja. Time se smanjuje potreba za upotrebom antibiotika u njihovom uzgoju i postiže bolja svarljivost hrane kod životinja koja dovodi do smanjenja emisija štetnih gasova u proizvodnji mesa“, objasnio je dr Dragan Šefer, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Uz navedene benefite, inovacije u lancu proizvodnje hrane omogućavaju i dobavljačima da ostvare bolje proizvodne rezultate. Među njima je i domaći proizvođač pilećeg mesa Superior Foods, koji primenjuje ovaj unapređeni koncept ishrane životinja i čiji se proizvodi mogu pronaći u MAXI supermarketima.
„Poseban koncept ishrane doprinosi boljem zdravlju životinja koje se kasnije ogleda i u boljem prirastu i boljoj konverziji, što je nama kao proizvođačima od velikog značaja. Mi ćemo i u narednim godinama biti otvoreni za nove inicijative koje budu stigle od strane nauke i Deleza kao našeg partnera i daćemo naš maksimalan doprinos da to sprovedemo u delo“, zaključio je na panelu Vladica Mladenović, CEO kompanije Superior Foods.
Panel posvećen održivoj poljoprivredi, kao zaključni deo Festivala hrane, moderirao je Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva. Ovaj festival priređen je treću godinu zaredom u čast više od 250 lokalnih dobavljača sa kojima sarađuje trgovinski lanac MAXI, i od kojih je tokom prošle godine otkupio preko 58.000 tona voća i povrća i plasirao kroz lance supermarketa.