Autor: Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝
Kvinoja je širokolisna dikotiledona biljna vrsta, koja vodi poreklo iz Južne Amerike. Ovu veoma hranljivu i poslednjih godina traženu bezglutensku (“Gluten-free“) biljku vekovima su gajile drevne Inke kojima je ona bila glavna proteinsko-skrobna hrana. Raduje činjenica da su dugi niz godina naši agrotehničari i fiziolozi proučavali njena svojstva i da se došlo do zaključka da može da uspeva i kod nas, gde postiže zadovoljavajuće prinose i kvalitet semena. Svojom robusnošću ova biljka praktično uspeva na svim tipovima zemljišta. Interesantna je činjenica da je Međunarodna organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) 2013. godinu proglasila godinom kvinoje.
Većina ljudi misli da kvinoja zbog svojih osobina pripada familiji žita kao i sva ostala žita (pšenica, ječam, raž, ovas ili proso čije seme je veoma slično semenu kvinoje), ali ona uopšte ne spada u žita (Poaceae), već pripada familiji loboda ili pepeljuga (Chenopodiaceae), gde spadaju spanać, blitva, cvekla i kao najpoznatija predstavnica ove familije šećerna repa. Kvinoja pripada „pseudožitima ili pseudocerealijama“ zajedno sa heljdom i štirom.
Kvinoja se gaji radi zrna ili mladih listova koji se na više načina koriste u ishrani ljudi. Po hranljivoj vrednosti slična su zrnima pravih žita, ali imaju više belančevina. Saznanja o velikoj nutritivnoj vrednosti kvinoje i laka priprema vrlo ukusnih jela skrenula su pažnju nutricionista i izazvala veliku potražnju za tim lepim sićušnim zrnima. Čak i najjednostavnije jelo ima vrlo prijatan, specifičan ukus na lešnik. Pored zrna, veliku hranljivu i dijetetsku vrednost imaju mladi listovi, koji se koriste u ishrani kao srodne vrste spanać i loboda. Kvinoja deluje protivupalno, a kuvanjem se ne uništavaju njena kvalitativna svojstva.
Kako se kvinoja gaji u Srbiji
Kako je na početku navedeno, u našoj zemlji se tek nekoliko godina unazad počelo sa radom na pronalaženju pogodne tehnologije proizvodnje semena kvinoje. Prema dosadašnjem istraživačkom i praktičnom iskustvu u našim agroekološkim uslovima kvinoja se seje u aprilu, na parcelu na kojoj više godina nisu gajene srodne vrste, da bi se sprečila pojava i razvoj patogena. U prve dve nedelje raste usporeno i u tom periodu jako je osetljiva na korove. Stoga su najbolji predusevi biljke koje ostavljaju čisto zemljište, kao što su pšenica, ovas, ječam i zrnaste mahunarke, a kao predusev dobra je za ozima žita jer rano sazreva.
Šta je važno za setvu?
Dubina i vreme osnovne obrade zemljišta nemaju veliki uticaj na ukupan porast biljaka i visinu prinosa. Bitno je da se dva-tri dana pre setve setvospremačem, ili na drugi način, površina poravna i fino usitni sloj dubine pet-šest centimetara. U našim agroekološkim uslovima seje se kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva. U brdsko-planinskom području to je prva polovina maja, a u ravničarskim predelima početak aprila, odnosno kraj juna (kao drugi usev). Ukoliko se seje postrno, u suvo zemljište, parcelu je pre setve potrebno dobro zaliti, da bi seme što pre i ravnomernije niklo. Kasnija setva može biti rizična zbog pojave jednogodišnjih korova koji rastu brže od kvinoje. Stoga, zemljište treba što bolje pripremiti da bi bilo optimalno vlažno u setvenom sloju i bez korova.
Seme
Seje se sortno čisto, zdravo seme, ujednačene krupnoće i visoke klijavosti (iznad 90%). Na malom posedu seje se ručno, a na velikim površinama sejalicama za povrće. Optimalna, gustina useva je 200.000-250.000 biljaka po hektaru. Setva se obavlja na međurednom rastojanju od 50, a na jako plodnom zemljištu 35-40 centimetara. Na dužnom metru treba da bude 10-12 biljaka. Za setvu na jednom hektaru dobro pripremljenog zemljišta treba obezbediti dva-četiri kilograma semena. Seje se na dubinu oko dva centimetra i posle setve obavezno je valjanje, posebno ako je površinski sloj zemljišta prosušen.
Prihrana
Za prihranu biljaka, ukoliko je potrebno koristiti neko od novijih generacija folijarnih đubriva. Od osnovnih elemenata kvinoji najviše treba azota. Prema nekim inostranim podacima, na siromašnim zemljištima svaki hektar treba pođubriti sa 50 kilograma ovog hraniva, dok su potrebe u fosforu manje – oko 30 kilograma po hektaru. Na plodnijim zemljištima kalijumova đubriva se mogu izostaviti. Mineralna hraniva se unose u zemljište prilikom osnovne obrade ili predsetveno. Uklanjanje korova je mehanički kultiviranjem i plevljenjem, dok je zaštita protiv bolesti i štetočina izostavljena, pre svega zbog kratke vegetacije. Jedna od značajnih mera je i proređivanje, ukoliko je to potrebno.
Berba
Najpogodniji momenat za berbu odnosno žetvu je kada stabljika menja iz zelene u žutu ili smeđu boju. Drugi od pokazatelja da je zrno (seme) tehnološki zrelo je opadanje listova. U momentu kada je zrno tehnološki zrelo, ono treba da je čvrsto, da ne može da se zgnječi noktima. Na većim površinama berba se obavlja kombajnima, slično berbi prosa ili sirka za zrno. Na malim, berba se obavlja ručno. Odsecaju se delovi stabla sa cvastima, sakupljaju u snopove u kojima zrna naknadno dozrevaju. Ovakva berba može početi i ranije, kao što se nekada radilo sa pšenicom, tako da se spreči osipanje semena. Iz prosušene biomase zrna se izdvajaju vršalicama ili sličnim mašinama za žetvu sitnosemenih vrsta.
Kako se čuva
Posle vršidbe zrna se čiste od ostataka biljaka, prosuše, pakuju u platnene vreće i čuvaju u skladištima ili špajzevima. Zbog prisustva saponina u zrnu, pre upotrebe zrna se moraju oljuštiti a neposredno pred kuvanje isprati mlazom vode da se odstrane suvišni saponini.
