Autor: Dr Vladimir Filipović, Naučni savetnik Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika“
Od početka dvadesetog veka uvođenjem do tad nepoznatih proizvodnih metoda (biodinamička i organska) inteziviran je rad na polju upotrebe korova i delova gajenih biljaka u različitim vrstama biljne proizvodnje (ratarska, povrtarska, voćarska i vinogradarska i ostale). Za tu namenu koristili su se tkz. „pripravci“ koji se mogu pripremiti u kućnim uslovima, a kako je vreme odmicalo, sve ih je više bilo i u komercijalnoj ponudi, i to kao registrovana sredstva za ishranu bilja, zaštitu bilja i oplemenjivanje zemljišta. Upotrebom pripravaka na biljnoj bazi zemljište i biljka se hrane, poboljšava se biologija i plodnost zemljišta, potom postiže se preventivna i kurativna zaštita bilja od ekonomski značajnih bolesti i štetočina, ali njihovim korišćenjem gajene biljke stiču otpornost i snagu, kao i bolje produktivne i kvalitativne osobine. Pored navedenog, pripravci na bazi biljaka se mogu koristiti pri sterilizaciji zemljišta i supstrata, kao i prilikom procesa kompostiranja, gde imaju ulogu aktivatora mikroorganizama u kompostnoj masi, gde se neretko spominje termin „kompostni čajevi“. U nastavku teksta pročitajte kako se pripremaju pripravci, koji momenat je najbolji za izradu, koja vrsta buradi…
Od davnina, pored upotrebe za ishranu i zdravlje ljudi, biljke je čovek koristio za svakojake namene. Ljudi su ih koristili za gradnju kao tkz. primarnu građevinsku strukturu, stvarajući okvir ili zidove kuća. Nastavljajući u tom tempu, vlaknaste biljke ljudi su koristili za proizvodnju odeće, za izradu medicinske vate, papira i tome slično. Dok se u novije vreme one koriste za proizvodnju tkz. biolastike ili „plastike“ proizvodene na biološkoj bazi koja je dobra za proizvodnju ambalaže, tekstila, u poljoprivredi, u automobilskoj industriji, pa do proizvodnje premaza, boja i lakova.
Na kraju, postoji mnogo biljnih vrsta kod kojih se cele biljke ne upotrebljavaju (npr. korovi ili tkz. „odbegle“ gajene biljke) i one biljke kod kojih se deo biljke upotrebljava za dalje korišćenje, a veliki deo predstavlja biljni otpad.
Takvih biljnih vrsta je mnogo u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, u proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Upravo ti ostaci, odnosno biljni otpad je nagnao što praktičare, što istraživače da se ozbiljnije pozabave mogućnostima uvođenja u biljnih pripravaka u različite aspekte biljne proizvodnje.
Najbolji momenat za izradu pripravaka, koja vrsta buradi
Najbolji momenat za izradu pripravaka na bazi različitih vrsta bilja je vreme od početka, pa do punog cvetanja biljaka, jer su biljke u tom periodu najbogatije njima svojstvenim aktivnim materijama, te mikro- i makroelementima. Postoji mogućnost primene i suvih biljaka ili delova biljaka, što čini dodatnu pogodnost prilikom izrade ove vrste biopreparata. Najbolje je pripravke pripremati u polietilenskim i polipropilenskim buradima, a izbegavati metalnu burad i rezervoare, pre svega zbog oksidacije i korozije, kao i polivinil hlorida (PVC) buradi i drugih plastičnih materijala koji sadrže hlor.
Kako se pripremaju pripravci na bazi lekovitog bilja – čaj, uvarak, macerat, fermentisani ekstrakt
Za ishranu i zaštitu bilja postoji nekoliko vrsta pripravaka koji se razlikuju po načinu pripreme. Najčešće pripremane vrste pripravaka na bazi lekovitog bilja su sledeće:
Čaj se spravlja od svežih ili suvih delova biljke koji se preliju ključalom vodom i ostavi se da odstoji oko 20 minuta. Potom se procedi i ohladi, a u zavisnosti od upotrebljene vrste koristi se odmah ili se prvo razredi sa vodom (najpoželjnija kišnica, odstajala voda iz vodovoda ili odstajala bunarska voda), pa se potom koristi.
Uvarak (čorba) se priprema kada se usitnjeni delovi odgovarajuće biljke preliju hladnom vodom i ostave 24 časa. Nakon toga se čorba kuva 15-30 minuta, zatim se ohladi, procedi i tečnost – čorba koja se koristi za tretiranje (prskanje – najčešće razređena).
Macerat nastaje tako što se isitnjeni delovi biljke preliju hladnom vodom (najbolje kišnicom) i ostave da odstoje 24 časa. Macerat se procedi i tečnost se koristi.
Fermentisani ekstrakt nastaje kada se sveži (najbolje) ili suvi biljni delovi preliju hladnom vodom i ostave napolju sve dok ne započne vrenje. Masa se u toku 7-12 dana povremeno meša. Fermenatcija je završena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tečnost izbistri. Ekstrakt se obavezno pre tretiranja biljaka razređuje vodom (najčešće je to odnos jedan deo ekstrakta i 10 (20, 50) delova vode).
