Autor: Danijela Nišavić

„Sa pčelama se jako lepo razumemo i najlepši je osećaj kada smo na pčelinjaku. Ljudi koji vole da rade sa pčelama će nas razumeti, koliko je zadovoljstvo kada ih posmatraš i slušaš kako vredno rade. Koliko taj zvuk opušta, smiruje. Pčele i ljudi su se razvijali zajedno, ali se odnos između njih menjao tokom vremena. Pčele su se prilagodile različitim ekosistemima i načinima života, ali u isto vreme su ljudi uticali na njihove navike i životne uslove. Zato je pitanje očuvanja pčela mnogo šire od samo zaštite jedne vrste. To je pitanje očuvanja celokupnog ekosistema i životne sredine, a mi se nadamo da će ljudi, u sve većoj meri, prepoznati da njihova uloga u tome može biti ključna“, počinje razgovor za Plodnu zemlju Nikola Đorđević, pčelar.

U Kamenovu selu u dolini reke Mlave, nedaleko od Homoljskih planina, gde tradicija pčelarenja datira još od 14. veka, gde su najlepši pašnjaci i šume porodica Đorđević ima pčelarsko domaćinstvo. Vredno rade i stvaraju, a pored pčela i 600 košnica, da bi njihovi pčelinji proizvodi uopšte dospeli do tržišta, trenutno su angažovane tri generacije Đorđevića – Vujadin sa suprugom Brankom, njihov sin Dragan sa suprugom Nadicom, njihovi sinovi Nikola, sa suprugom Milicom, i Miloš.

A istorija pčelarenja ove porodice u Kamenovu, selu pčelara koje pripada opštini Petrovac na Mlavi, duga je 150 godina.

„Prve košnice su bile vrškare. Vrškare ili trmke su drevne košnice sa nepokretnim saćem i da bismo dobili med pčele su morale da se uguše. To je bilo, sa jedne strane, nehumano, ali u to vreme jedini način pčelarenja. Godine 1908. dogodila se velika poplava koja je sa sobom odnela ceo pčelinjak. Nakon toga, tek 1928. u naše domaćinstvo stiže prva moderna košnica, košnica sa pokretnim saćem. Od tada pa sve do danas, neprekidno se bavimo pčelarstvom i pčele predstavljaju deo naše porodice“, priča Nikola Đorđević.

Blizina Homoljskih planina dala im je privilegiju da njihove pčele tokom cele godine imaju bogatu pašu. Priroda je pitoma, ima dosta bagremovih šuma, livada i ostalog listopadnog drveća. To omogućava i kvalitetan med.

„Prvu košnicu sa pokretnim saćem u porodicu je doneo deda Života. Njemu košnice nisu bile prioritet pošto je voleo da se bavi stočarstvom. Njegov sin Ivan je jako zavoleo pčele i on je znatno uvećao broj košnica. Kasnije tu svoju ljubav preneo je na svoje sinove, od kojih Vujadin ostaje u selu i nastavlja da se bavi pčelarstvom. On je broj košnica podigao na 400. Tada je još uvek bilo lako baviti se pčelarstvom pošto nije bilo hemije u poljoprivredi pa je za pčele cvetova bilo u izobilju. Međutim devedesetih godina prošlog veka počinje se sa hemijskim tretiranjem ratarskih kultura i u pčelarstvu se dobija novi problem-trovanje pčela.“

U tom periodu, Vujadinov sin Dragan, se uključio ozbiljnije u porodični posao i preuzeo veći deo posla. On je kroz nekoliko godina uvećao pčelinjak na 600 pčelinjih društava i taj broj je i danas. Da bi nastavili porodičnu tradiciju, a i zbog velike ljubavi prema pčelama, i Draganovi sinovi Nikola i Miloš se opredeljuju za porodični posao. Nikola preuzima poslove u pčelinjaku, a Miloš prodaju meda na tri pijace – „Zeleni venac“, „Blok 44“ i Zemunskoj. Određen broj kupaca se odlučuje i za onlajn kupovinu. Za kupovine preko 6.000 dinara dostava besplatna, a još je jedna povoljnost – kupci plaćaju fiksni iznos poštarine, bez obzira na težinu paketa.

„Često nas pitaju kako je i koliko teško raditi sa članovima porodice… Kod nas se ovde vidi prednost velike porodice i značaj toga što su svi članovi uključeni u posao, jer jedan čovek sigurno ne bi mogao da radi ovo što mi danas radimo. Organizujemo se tako da u toku radne nedelje, od ponedeljka do četvrtka, pripremamo i pakujemo proizvode za prodaju i šaljemo onlajn porudžbine. Petkom, subotom i nedeljom smo u Beogradu, na prodajnim mestima, i to je tako već mnogo godina unazad tako da se samo međusobno dogovorimo ko je te nedelje zadužen za prodaju, dostave a ko ostaje kod kuće da obavlja poslove na pčelinjaku.“

Interesantno je da Đorđevići imaju zaokružen proces proizvodnje – od proizvodnje košnica do prodaje na tržištu. Proizvodnjom košnice su počeli da se bave iz nužde jer kada je Vujadin želeo da proširi pčelinjak nije bilo proizvođača košnica u Srbiji. Prvih 70 AŽ košnica koje su idealne za “pčelarenje na točkovima” su kupili u Sloveniji, a zatim je na osnovu njih napravio sve ostale košnice u svom pčelinjaku.

Košnice su u početku pravljene od drveta koje je bilo dostupno u šumama Homolja (vrba, jasen), a zatim od čamovine (jela i bor) koja je mnogo zahvalnija za izradu košnica. Tokom godine sele ih na više lokacija i paša i tako dobijaju šumski, bagremov i livadski med.

„Zbog dobijanja raznovrsnog meda, košnice selimo na nekoliko lokacija i paša tokom godine. Prva selidba u pčelarskoj sezoni je u Banat, na polja uljane repice. Ova paša je jako značajna za jačanje pčelinjih društava, kako bi spremna dočekala bagremovu pašu. Bagremova paša predstavlja glavnu pčelinju pašu. Tada su nam košnice u Kamenovu i u krugu od tridesetak kilometara a onda se za “drugi” bagrem selimo na Homoljske planine. Za dobijanje prvoklasnog lipovog meda pčele posećuju fruškogorsku šumu a nakon toga, poslednja selidba u sezoni, je ponovo u Banat na predivna polja suncokreta. Nakon toga se košnice vraćaju i raspoređuju u nekoliko stacionarnih pčelinjaka.“

Za Homoljski med kaže se da je najbolji. Pitamo Nikolu da li je to stvarno tako.

„To je definitivno zbog specifičnih uslova u kojima se pčele nalaze, kao i zbog biljaka koje rastu na tom području. Homoljski kraj je poznat po netaknutoj prirodi, čistom vazduhu, velikim šumama i pašnjacima što doprinosi tome da med iz Homolja bude kvalitetan. Smatra se da je vrlo hranljiv i sa visokim koncentracijama hranljivih sastojaka poput vitamina, minerala, enzima upravo  zbog specifičnih biljaka koje pčele posete u ovom kraju.“

Kupci podjednako traže i bagremovi i livadski med. Ono što Đorđevići primećuju da bagremov med više kupuju mladi jer se može davati i deci nakon godinu dana, a livadski stariji potrošači. Nikola kaže da je nepravedno zapostavljen lipov med, verovatno zbog svog oštrijeg ukusa i mirisa. O njemu se retko priča a istina je da je odličan kod problema sa disajnim putevima, kašlja, bronhitisa…

Vredni Đorđevići prave i medne mešavine – perga, propolis i matični mleč. Prvu mednu mešavinu napravili su osamdesetih godina i bila je to kombinacija meda i matičnog mleča. Koristi se kao prirodno sredstvo za jačanje imuniteta kod dece i odraslih. Matični mleč pored toga što na organizam deluje kao prirodni stimulator jačanja imunološkog sistema, koristi se i za otklanjanje migrene, nesanice, ublažavanje klimakteričnih tegoba kod žena…

„Osluškujući potrebe i želje korisnika pčelinjih proizvoda, napravili smo i kombinaciju obogaćenu polenom a zatim i pergom. Tada je malo ljudi znalo uopšte šta je perga, a danas je to jedan od naših najtraženijih proizvoda, što nam je posebno drago. Mešavina meda i perge jača imunitet i povećava otpornost od infekcija, poboljšava apetit, obnavlja crevnu floru, jača krvne sudove i  dovodi do brzog povećanja hemoglobina u krvi, poboljšava rad prostate i potenciju… Odlična je za oporavak organizma nakon operacija i zračenja.“

Osim kombinacija pčelinjih proizvoda, u ponudi imaju i kombinacije lekovitog bilja i meda. Kopriva med je mešavina semena i lista koprive i livadskog meda koja se, pre svega, koristi kao prirodni lek kod anemije. Herba med je mešavina prirodnog meda i lekovitih trava sa livada Homoljskih planina. Lekoviti sastojci Herba meda povoljno deluju kod otežanog disanja, bronhitisa i kašlja. Bokvica iz preparata pomaže kod iskašljavanja, te je delotvoran kod prehlada ali i pušačkog kašlja. Med za prostatu je mešavina polena, meda, matičnog mleča, semena bundeve i lekovitih trava koje pomažu kod problema sa prostatom.

U ponudi je i mešavina „Lešnik kakao med“ „naša Nutela“. Ona je poslednja uvrštena u asortiman, pre oko 5 godina.

„Na ideju smo došli u trenutku kada smo dobili starijeg sina Matiju, trudeći se da mu unos industrijskog šećera ograničimo i slatkiše zamenimo prirodnim proizvodima. Ova mešavina prestavlja kombinaciju livadskog meda, lešnika i organskog kakaa tako da u savršenstvu ovog 100% prirodnog proizvoda možete uživati bez griže savesti. U kombinaciji sa medom kakao popravlja narušenu krvnu sliku, leči anemiju i stomačne tegobe dok lešnik predstavlja najbolji izvor vitamina B,E, folne kiseline i zdravih masnoća.“

Uporedo sa razvojem pčelinjih proizvoda razvijaju i segment kozmetike – kreme i melemi (neven, gavez, melemi za akne, ožiljke, mast za suvu kožu, hidratantna krema..). Prave i sveće od voska raznih oblika, uveliko se pripremaju za Vaskršnji program.

„S obzirom na to da imamo dosta pčelinjeg voska, nedostajao nam je samo fitilj da započnemo izradu sveća, kaže kroz osmeh Nikola. „Potražnja je najveća u jesenjem i zimskom periodu kao i oko novogodišnjih praznika. Ali nažalost, još uvek mali broj ljudi zna koliko je zapravo zdravo udisanje mirisa pčelinjeg voska za naš organizam. Urolane sveće se prodaju tokom cele godine tako da njih imamo uvek u ponudi dok ostale oblike  možemo uraditi po porudžbini.“

Ponudu zaokružuju prirodni sapuni, napravljeni sa domaćim uljima uz dodatak meda i propolisa, koji su najbolje sredstvo za čišćenje kože lica, ruku i celog tela. Sapun sa propolisom se preporučuje za one koji imaju problema sa aknama, bubuljicama, crvenilom lica. Sapun sa medom može da se koristi svakodnevno za pranje lica i ruku. Ovi prirodni sapuni ne isušuju kožu, već je čine mekanom i svilenom na dodir.

Pitamo u kom pravcu će se dalje razvijati pčelarstvo, šta je danas moderno pčelarstvo, koliko se zadržalo tradicije…

„Pčelarstvo se, između ostalog, kao i ostale grane poljoprivrede, dosta razvilo poslednjih pedesetak godina uvođenjem mehanizacije u proces proizvodnje. Ono što razlikuje pčelarstvo od ostalih grana poljoprivrede je to što je nemoguće platiti radnike za pregled košnice niti to neka mašina može obavljati umesto nas, tako da se još uvek dosta oslanjamo na iste principe rada kao i pre 50 godina. Radimo na tome da modernizujemo sve što je moguće, najviše kod vrcanja meda, pakovanja i selidbe košnica, dok se ostali poslovi odvijaju na stare tradicionalne načine.“

Danas kada se uvozi znatno jeftiniji med teško je pčelarima koji rade jedino ispravno da u takvoj „konkurenciji“ svoj proizvod kvalitetom postave na tržištu i izbore sa za kupca.

„Uvoz sirupa i meda sumnjivog kvaliteta je stari problem koji pokušavamo da rešimo, pre svega, komunikacijom i edukacijom potrošača. Na društvenim mrežama se trudimo da im prikažemo kako nastaju pčelinji proizvodi, kako izgleda taj put od košnice do plasiranja proizvoda na tržište. Veliki problem je što su svake godine falsifikati sve „bolji“ pa je i nama nekada teško da prepoznamo loš med. Zato uvek savetujemo da med kupujete od svojih, proverenih pčelara.“

Ono što jeste takođe važno jeste razvoj svesti kod dela poljoprivrednika da ne treba da prskaju kulture kada su u cvatu i time ugroze pčele koje čine najznačajnije za bilje oprašivanje.

„To je „bitka “ koja godinama traje i nažalost trajaće verovatno još dosta dugo. Poljoprivrednici kod nas još uvek nisu svesni koliku grešku prave jer time što ugrožavaju pčele, kao glavne oprašivače, oni smanjuju i svoje prinose. Svake godine je sve više slučajeva trovanja pčela i to se može rešiti samo mnogo strožijim zakonima i kontrolom koju će vršiti nadležne institucije.“, poručuje za Plodnu zemlju Nikola Đorđević dok uveliko sprema košnice i pčele, jer proleće je stiglo i priroda se boji najlepšim bojama cveća.

NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)