Cirkularna ekonomija, koja sve više zauzima centralno mesto u globalnim diskusijama o održivom razvoju, postavlja pred nas i ozbiljan ekološki i poslovni izazov. I dok je u teoriji njena primena savremeni put ka održivosti, brojke iz godine u godinu pokazuju da nije dovoljno da o tome samo pričamo. Prema Circulatory Gap Report-u iz 2023. godine, globalna cirkularnost opala je za čak 21 odsto u poslednjih pet godina, što izaziva zabrinutost. Samo 7,2% svetske ekonomije može da se pohvali cirkularnim modelima, što sugeriše da, iako je tema prepoznata, konkretni rezultati izostaju.
Zašto? Prema Lidiji Zelić, direktorki Udruženja Biogas Srbija, ključni problemi leže u nedostatku sistemskog pristupa, ograničenoj svesti i edukaciji, ali i ozbiljnim ekonomskim i regulatornim izazovima. Kompanije još uvek prepoznaju cirkularnu ekonomiju pretežno kao skupu investiciju, ne uviđajući njen pravi potencijal – ne samo u ekologiji, već i u profitabilnosti. Kada bi prepoznali konkretne finansijske koristi, kao što su smanjenje troškova, povećanje konkurentnosti i otvaranje novih tržišta, sigurno bi brže usvojili ove principe.
Biogas: Pretvaranje otpada u ekonomsku vrednost
Jedan od najzanimljivijih primera cirkularne ekonomije u praksi je proizvodnja biogasa. Ovaj obnovljivi izvor energije postao je ključni alat za rešavanje dva goruća problema: zbrinjavanje otpada i proizvodnja energije. U Evropi, ali i u Srbiji, biogas postrojenja igraju važnu ulogu u smanjenju količine otpada na deponijama. Samo u prošloj godini, biogas postrojenja u Srbiji obradila su 200.000 tona organskog otpada, dok sa stajnjakom ta cifra prevazilazi 900.000 tona godišnje, što je rezultiralo proizvodnjom električne i toplotne energije. Električna energija prodaje se na tržištu, dok toplotna energija pomaže u održavanju proizvodnih procesa ili se koristi na farmama. Jedini ostatak je visokokvalitetno đubrivo koje se koristi u organskoj poljoprivredi.
„Tek kroz praksu možemo sagledati puni potencijal biogasa kao najboljeg primera cirkularne ekonomije, jer je njegova proizvodnja u potpunosti zaokružen proces. U zemljama poput Nemačke, Danske, Francuske i Italije, biogas je odavno prepoznat kao ključni faktor energetske tranzicije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva. Nemačka prednjači u ovoj oblasti sa više od 10.000 biogas postrojenja, dok Srbija, kroz saradnju sa nemačkim Udruženjem za biogas – Fachverband Biogas e.V, stiče dragocena znanja i koristi mentorsku podršku u razvoju sektora. Sa značajnim poljoprivrednim potencijalom, naša zemlja ima priliku da prati evropske trendove i pozicionira se kao lider u razvoju biogas sektora u regionu“, kaže Lidija Zelić.
Srbija: Budućnost sektora leži u biometanu
Srbija, kao tradicionalno poljoprivredna zemlja, poseduje izuzetno veliki potencijal za razvoj biogasa. Trenutno u zemlji funkcionišu 44 biogasna postrojenja, dok je još 54 u različitim fazama izgradnje. Kada bismo iskoristili isključivo ostatke iz poljoprivredne proizvodnje, mogli bismo da instaliramo kapacitete od čak 500 MW iz biogasa. Ukoliko bi se sav proizvedeni biogas prečistio do nivoa metana i ubrizgao u nacionalnu gasnu mrežu, kao idealna, zelena zamena za prirodni gas, time bi bilo moguće zadovoljiti čak polovinu potreba Srbije za prirodnim gasom.
U Evropskoj uniji već postoje stabilni i kontinuirani programi podrške za proizvodnju biogasa i biometana, dok u Srbiji tržište biometana još uvek nije formirano. Ipak, ova tema postaje sve aktuelnija, a potencijali biometana se sve ozbiljnije sagledavaju, što predstavlja važan korak ka daljem razvoju ovog sektora u okviru energetske tranzicije Srbije.
„Za Srbiju je od suštinskog značaja da što pre uspostavi jasnu i stabilnu regulativu koja će omogućiti razvoj tržišta biometana. Time bismo, pored proizvodnje električne energije i toplote, dobili i mogućnost proizvodnje biometana kao kvalitetne i održive alternative prirodnom gasu, koji bi mogao da se ubrizgava u nacionalnu gasnu mrežu“, ističe Zelić.
Budućnost biogasa: Ključna snaga energetske tranzicije
Iako biogas ima ogromne prednosti, posebno u sektorima u kojima elektrifikacija nije izvodljiva, poput teške industrije i transporta, njegov razvoj zavisi od regulatornih i tržišnih promena. Biometan postrojenja u Nemačkoj i Danskoj sve češće snabdevaju gasne mreže biometanom, smanjujući zavisnost od fosilnih goriva. Ovaj trend bi mogao postati ključni deo energetske budućnosti, kako u Srbiji, tako i šire.
Kroz sve ove promene, važno je da 2025. godina bude prelomna za sektor biogasa u smislu zaokruživanja regulative za biometan. To bi mogao biti korak napred ka održivoj energetskoj strategiji i stvaranju pravnog okvira koji bi omogućio Srbiji da iskoristi svoj prirodni potencijal.
