Održivost odavno više nije dodatak poslovnoj strategiji, već njen temelj. U kompaniji Nestlé, ESG ciljevi nisu apstraktni pojmovi, već konkretni zadaci koje timovi realizuju u saradnji sa zajednicama, dobavljačima i institucijama. Od podrške lokalnim proizvođačima i uvođenja regenerativne poljoprivrede, do smanjenja emisija, kao i inovacija u pakovanju, održivost se integriše u svaki deo poslovanja.
U razgovoru za Plodnu zemlju, Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé, otkriva kako izgleda taj proces iznutra, kako se meri napredak, gde su najveći izazovi i zašto uspeh u ESG oblasti podrazumeva istovremenu posvećenost ljudima, planeti i biznisu.
Program regenerativne poljoprivrede koji Nestlé sprovodi podrazumeva da 21 % ključnih sirovina na globalnom nivou već dolazi iz takvog načina proizvodnje. Kako su principi regenerativne poljoprivrede konkretno integrisani u saradnju sa lokalnim dobavljačima i koji su bili glavni izazovi u implementaciji na nivou poslovnih procesa?
Regenerativna poljoprivreda nije samo tehnika – to je promena načina razmišljanja, posebno za proizvođače koji su decenijama radili po ustaljenim šemama. Naš zadatak nije bio da ih uveravamo rečima, već da zajedno dođemo do konkretnih rezultata, kao što su: zdravija zemlja, stabilniji prinosi, manji troškovi. Proces smo počeli pilot-projektima koji su, uz podršku naših stručnjaka, brzo evoluirali, a danas naši partneri primenjuju ove principe na stotinama hektara. To je pravi primer kako inovacija i poverenje mogu da idu ruku pod ruku.
Smanjenje upotrebe plastike za 21 % i emisija gasova sa efektom staklene bašte za 20,4 % u odnosu na 2018. godinu deo su objavljenih ESG rezultata Nestlé za 2024. godinu. Na koji način lokalni projekti i inicijative u oblasti dekarbonizacije lanca poslovanja doprinose ostvarenju globalnih ciljeva?
Na tržištima južne i istočne Evrope (SEE), koje obuhvata više od 82 miliona potrošača i 27,5 miliona kućnih ljubimaca, Nestlé ima pet fabrika, uključujući i onu u Surčinu. Od 2018. godine, u ovom regionu uspeli smo da prepolovimo emisije iz naših proizvodnih pogona, zahvaljujući uvođenju naprednih tehnoloških rešenja i optimizaciji internih procesa.
Međutim, više od 60% ukupnih emisija nastaje pre nego što sirovine stignu u fabrike, što znači da je ključni fokus na održivom upravljanju lancem snabdevanja. Tu se regenerativna poljoprivreda pokazuje kao strateški alat za smanjenje ugljeničnog otiska i povećanje otpornosti poljoprivrednog sistema.
Što se tiče ambalaže, trenutno je 86,8% naše ambalaže širom sveta napravljeno tako da može da se reciklira, a planiramo da do kraja godine taj procenat povećamo na 95%. Naši istraživačko-razvojni centri, zajedno sa lokalnim timovima, već rade na cilju da do 2030. sva naša ambalaža bude u potpunosti reciklabilna i u skladu sa ciljevima koje sprovodimo kako globalno, tako i lokalno, uključujući i Srbiju.
Kada govorite o cilju „Net Zero“ do 2050, kako u Nestlé konkretno sprovodite procese iz procene emisija do konkretnih akcija – koji su ključni indikatori, ko ih prati i kako se oni ugrađuju u godišnje operativne planove?
Emisije gasova sa efektom staklene bašte pratimo prema međunarodno priznatim GHG standardima, i to kroz sve tri kategorije: direktne emisije, emisije iz potrošnje energije, kao i one koje nastaju širom lanca snabdevanja. U suštini, gledamo celu sliku, od toga kako i gde se nešto proizvodi, kako se pakuje i transportuje, do toga od koga dolaze sirovine i kako rade naši dobavljači.
Koristimo digitalne alate i interne baze kako bismo pratili koliko trošimo energije, goriva, sirovina i koliko otpada stvaramo. Na osnovu tih podataka pravimo konkretne planove za smanjenje emisija u svakoj oblasti. Naš cilj je da do 2030. godine 50% sirovina dolazi iz regenerativne poljoprivrede i da prepolovimo ukupne emisije.
Rezultate pratimo redovno, kvartalno i godišnje, da bismo znali gde smo i šta još možemo da popravimo. U taj posao su uključeni i ljudi iz različitih sektora, jer sve, od planiranja nabavke do organizacije transporta, utiče na to koliki će nam biti trag koji ostavljamo na životnu sredinu. Iz iskustva mogu da kažem da je ključ u malim, svakodnevnim stvarima koje zaista radimo – jer se planovi koji donose rezultate ne grade odjednom, već se poslože vremenom, korak po korak.
Korporativni društveni uticaj (S iz ESG-a) često se vezuje za dobavljače i ruralne zajednice. Koje mere Nestlé preduzima kako bi direktno podržao ekonomski razvoj i obrazovno-emancipacijski uticaj među lokalnim proizvođačima? Kako se to meri?
Veoma nam je važno da podržimo i unapredimo zajednicu u kojoj poslujemo. Kroz program regenerativne poljoprivrede, Nestlé u Srbiji pomaže lokalnim proizvođačima da pređu na održivije načine rada i to kroz finansijsku podršku, edukaciju i tehničku pomoć na terenu. Od početka programa uložili smo 1,8 miliona švajcarskih franaka, a pomoć uključuje nabavku opreme, uvođenje novih tehnika i znanja u obradi zemljišta i očuvanju resursa. Rešenja razvijamo u saradnji sa proizvođačima povrća, suncokreta i soje na odabranim poljoprivrednim gazdinstvima. Takav način rada smanjuje pritisak na životnu sredinu i istovremeno pomaže proizvođačima da ojačaju svoju ekonomsku poziciju i lakše odgovore na promene na tržištu. Smatram da u tome i jeste suština održivosti, da dobre prakse imaju pozitivan uticaj i na zemlju, i na one koji je obrađuju.
Kako ste ostvarili usklađivanje lokalnih ESG inicijativa sa globalnim Nestlé standardima i regulatornim okvirima poput EU CSRD direktive i klimatskih standarda? Da li ste se susreli s određenim regulatornim barijerama u regionu?
Iako Srbija još nije deo EU regulative, u kompaniji Nestlé proaktivno uvodimo standarde u skladu sa CSRD direktivom, EUDR, PPWR i drugim propisima, kako bismo osigurali pravovremenu pripremu i uskladili poslovanje sa tržištem EU. U tom procesu suočavamo se sa konkretnim regulatornim izazovima. Na primer, PDV na donacije hrane i dalje predstavlja barijeru za društveno odgovorno delovanje. Takođe, infrastruktura za sortiranje i reciklažu otpada je nedovoljno razvijena, a aktuelni model naplate zbrinjavanja otpada po kvadratnom metru, umesto po kilogramu, ne podstiče kompanije na smanjenje količine otpada. Na kraju, nedostaju i subvencije koje bi motivisale proizvođače da pređu na regenerativnu poljoprivredu. Zbog toga aktivno sarađujemo sa državom i privrednim sektorom kroz savete i radne grupe pri ministarstvima, kako bismo zajednički oblikovali regulatorni okvir koji podstiče održive poslovne modele i omogućava sistemske promene.
U oblasti upravljanja (G), koji procesi i transparentnost postoje kod praćenja ESG rizika poput zaštite podataka dobavljača, ljudskih prava i borbe protiv korupcije — kako te ciljeve ostvarujete?
Kada govorimo o rizicima, važno nam je da ne gledamo stvari samo kroz tabele i izveštaje već da razumemo ljude, procese i ono što se svakog dana dešava na terenu. Svi naši dobavljači prolaze kroz strogu procenu, uključujući etiku rada, zaštitu prava zaposlenih i usklađenost sa zakonima, i moraju se pridržavati Nestlé standarda za odgovornu nabavku. Interno, svi zaposleni prolaze obuke iz etike i zaštite podataka, a sistem prijave nepravilnosti funkcioniše anonimno i otvoreno. Sve što radimo interno, transparentno komuniciramo kroz javne ESG izveštaje jer poverenje se gradi delima, ne deklaracijama.
Na koji način Nestlé integriše nove ESG trendove (npr. kružne lance vrednosti, digitalnu revoluciju u praćenju lanca snabdevanja) da bi osigurala skalabilnost i dugoročnost održivih procesa u regionu?
Održivost za nas nije posebna tema, već je deo svakog segmenta poslovanja, od proizvodnje do nabavke i logistike. Naša fabrika u Surčinu radi bez odlaganja otpada na deponije još od 2019. godine — sav otpad se odvaja na izvoru i reciklira, ponovo koristi ili se konvertuje za proizvodnju energije, tako da nijedan gram ne završi na deponiji. Digitalni alati koje koristimo omogućavaju da pratimo uticaj celog lanca snabdevanja, od sirovine do krajnjeg proizvoda.
Ono što posebno vrednujemo jeste što ovi procesi mogu da se prilagođavaju potrebama poslovanja, jer ako rešenje ne može da funkcioniše i za malog proizvođača i za veliku fabriku, onda nije održivo. Zato paralelno radimo na inovacijama u tehnologiji i podršci ljudima koji su deo našeg lanca vrednosti. Verujemo da je to jedini put ka dugoročnim rezultatima.
