Autor: Danijela Nišavić
Upeklo sunce, čeka se kiša. Nepregledna polja duvana u Sremu upijaju tople zrake. Zasađeni krajem maja, rastu, šire listove ka nebu sorte „Virdžinija“ i „Berlej“. Prva berba je obavljena, nisu bili baš uslovi za razvoj duvana, ali se posle slabih kiša očekuju bolji prinosi. Srećom i poljoprivredno gazdinstvo Ivana i njegovog sina Mihajla Vladisavljevića iz Kuzmina, imaju sisteme za navodnavanje, ima ih i Vladimir Lovas iz Bingula, dva domaćina koje su obišli stručnjaci iz 20 zemalja sveta nakon međunarodne naučne konferencije održanoj u Beogradu, posvećenu bezbednoj i održivoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja u duvanskoj proizvodnji. Reč je o 64. sastanku Radne grupe za analizu preparata za zaštitu bilja asocijacije CORESTA, prvi put odžanom u Srbiji, i to u organizaciji Japan Tobacco International (JTI), jedine međunarodne kompanije koja otkupljuje domaći duvan i koja je ujedno i najveći proizvođač duvana u Srbiji. A svi su se uverili – Srbija ima duvan za svet.
Kompanija JTI godinama ulaže u unapređenje domaće duvanske proizvodnje: u proteklih deceniju i po, više od 17 miliona evra u razvoj kapaciteta farmera, savremene sisteme za sušenje, navodnjavanje i gasifikaciju, kao i modernizaciju fabrike u Senti. Tokom ove godine ugovorili su saradnju sa 430 farmera, obezbedili proizvodnju na više od 2.500 hektara, investirali 1,3 miliona evra u novu mehanizaciju, i nastavili sa snažnim ulaganjem u znanje i infrastrukturu.
Foto: Saša Džambić
Tokom obilaska plantaža duvana, modernih sušara i skladišta, gosti iz 20 zemalja sa skoro svih kontinenata imali su priliku da se upoznaju sa standardima održive proizvodnje i načinom na koji JTI sarađuje sa lokalnim farmerima.
Akcenat na solarnim panelima, sušarama i zalivnim sistemima
Prva poseta bila je poljoprivrednom gazdinstvu Vladisavljević. Otac Ivan i sin Mihajlo vredno i predano rade, a plantaže duvana “Virdžinija” se prostiru na 62 hektara.
Govoreći o svakodnevnoj saradnji sa proizvođačima, Milan Bjelivuk, menadžer proizvodnje duvana u kompaniji JTI, ističe da su Vladisavljevići drugi po veličini proizvođači od kojih JTI otkupljuje duvan. Čak 70% useva je pod zalivanjem, imaju i bunare, a osim duvana zbog plodoreda seju i pšenicu.
„Domaćinstvo ima 24 sušare, 60 ramova, a svake godine se trude da zanove kapacitete. U JTI imaju podršku, a naš cilj je da damo potporu kroz povoljne kredite sa godišnjom kamatnom stopom od dva odsto. Akcenat je na finansijskoj podršci proizvođačima za kupovinu solarnih panela, sušara i za zalivne sisteme“, kaže za „Plodnu zemlju“ Milan Bjelivuk.
Biomasa, pelet, koštice od višnje, šljive, kajsije i breskve
Pod solarnim panelima je 6,1% sušara, a to doprinosi značajnoj uštedi električne energije i smanjenju troškova. Vlaisavljevići koriste i biomasu, pelet i koštice od višnje, šljive, kajsije i breskve iz Valjeva i Osečine. To je izuzetno kalorični ogrev. Kao što je i suncokretov pelet koji koriste pojedini proizvođači. Jer sa njive, gde se obere, tek sledi proces sušenja od koga takođe zavisi kvalitet duvana.
„Sistem navodnjavanja je značajan, naročito u uslovima velikih suša, a ova godina je takva, a slabim padavinama. Kod proizvodnje duvana „Virdžinija” 43,8% prozvođača imaju sisteme za navodnavanje, 23% raspolažu sa sistemima „kap po kap“ dok su preostali tifoni ili pištolji, tek jedan do dva proizvođača imaju takozvana „kišna krila“. Kod duvana “Berlej” koji je posejan na 56 hektara, 59% zasada je pokriveno zalivanjem”, ističe Milan Bjelivuk.
Foto: Saša Džambić
Mihajlo Vladisavljević iz Kuzmina priča da je nasledio porodičan posao od roditelja koji su prve njive zasejali dvehiljadite godine. Imaju odličnu saradnju sa JTI, avansna plaćanja pokrivaju troškove i zadovoljni su cenom otkupa.
Radna snaga uvek nedostaje
„Glavoblju nam zadaje nedostatak radne sange. Deo radnika su iz okolnih sela, imao i sezonske radnike iz Kostolca, razmišljamo da i uvezemo radnu snagu. Duvan je posađen 25. maja, prva berba je obavljena, međutim nisu bili uslovi za razvoj duvana, posle ovih slabih kiša ipak očekujemo bolji rod. Suša neće smanjiti prinos, zrenje duvana kasni, a ako bude kiše imaćemo duži vegetacioni period“, ističe Mihajlo.
Drugo gazdinstvo koje su stručnjaci iz celog sveta imali priliku da posete je mlade porodice Vladimira Lovasa iz Bingule koji imaju zasađen duvan sorte „Berlej“. Oni raspolažu i svojom proizvodnjom rasada, imaju i svoje plastenike i bazene.
„Vladimir je mlad i ima želju za uspehom. Imao je i hrabrost dase osamostali od roditelja. Površina oko dva hektara sa „Berlej“ može se reći da je velika i veća od proseka. Velika je njegova želja i htenje i volja. I ništa mu nije teško. Duvan nižu iglom kroz rebro, a drugi deo stavljaju na štapove i on tako se suši“, kaže Bjelivuk.
Tokom vegetacije duvanu je dovoljno četiri do pet dobrih kiša. Prva berba je prošla, ostale će možda kasniti, a ako bude pa makar i okasnele kiše, ove godine duvan će imati duži vegetacioni period. Zahlađenje je najavljeno…
