Autor: Slaviša Stojković
Šta nam je odnela suša, i jesmo li išta naučili? Jun je skoro bio bez padavina, što se samo nastavilo i u narednom mesecu. I u avgustu rekordno visoke temperature. Bez kiše, na temperaturama i preko 40 stepeni, poljoprivredni usevi trpe veliki šok, a prinosi u padu.
Pčele
Visoke temperature nisu jedina muka sa kojom se ove godine susreo naš poljoprivrednik i njegov usev. Ni prošla godina nije bila baš najbolja, naprotiv. Zima je bila gotovo bez padavina, proleće najpre sa visokim temperaturama koje su pokrenule voćne vrste, da bi se ubrzo javio mraz nakon čega je usledio i sneg sredinom aprila. Pa su tako na udaru prvo bila pčelinja društva, koja nisu ni imala valjanu voćnu pašu, jer je velika deo voća izmrzlo. Ona pčelinja društva koja nisu bila u dobroj kondiciji, to nisu mogla da prežive, pa je tako ove godine zabeležen najveći pomor pčela u poslednjih 50 godina, gde su pojedina društva imala i 100 procentno uginuće. To nije bio kraj mukama pčelara sa terena Rasinskog okruga. Taman kada su se ponadali da će ostatak pčelinjih društava moći da iskoristi najznačajniju bagremovu pašu, tu je usledio još jedan hladni talas u vreme cvetanja što se odrazilo da visinu prinosa bagremovog meda.
Prema rečima dr Gorana Jevtića sa Instituta za krmno bilje u Kruševcu, koji se bavi pčelarstvom, ovo je jedna od najtežih godina ako ne i najteža godina za pčelare još od pedesetih godina prošlog veka. U ovom trenutku se ne može sa preciznošću govoriti o prosečnom prinosu meda po košnici, jer to varira i zavisi od terena gde se nalaze pčelinjaci, ali moglo bi se reći da je retko ko u našoj zemlji izvrcao više od 15 kilograma meda po košnici. Nakon loše bagremove paše, usledile su visoke temperature, koje su samo pogoršale uslove za pčele ali i iskorišćavanje livadske paše.
Kukuruz
Upravo te visoke temperature koje se beleže širom naše zemlje u prethodna dva meseca, odrazile su se između ostalog i na kukuruz, iako je to biljka koja voli tropske uslove, ipak u pojedinim fazamo voda mu je neophodna.
Kako se na terenu Rasinskog okruge retko navodnjava kukuruz, skoro uopšte, primetne su parcele gde je već sredinom jula došlo do klasanja kukuruza, a da pre toga nije ni razvio klip, što se prema rečima Bobana Rosića iz PSSS Kruševac, nikada ranije nije događalo. Taj kukuruz je zaostao u rastu, jedva da u ovom trenutku prelazi metar visine, bez ili sa jednim zakržljali klipom koji sigurno neće dočekati berbu. Veliki broj ratara iz ovog kraja već početkom avgusta zbog lošeg izgleda kukuruza, planira silažu a neki su to uradili već i do Svetog Ilije. Slađana Petrović iz okoline Kruševca, planira da ove godine isilira kompletnu površinu od 11 hektara na koliko je proletos posejala kukuruz. Iako su dali punu agrotehniku, baš kao što čine svake godine, ove iz njiva neće izvući pune prikolice. Već sada kao posledice suše, primetan je i rast cena kukuruza.
Pšenica
Moglo bi se reći da je zlatno zrno ove godine prošlo i više nego dobro. Iako je jesenas na terenu Rasinskog okruga pšenica posejana u suvu zemlju, na oko 10.000 ha, i preživela je dosta suvu zimu bez padavina, prema rečima savetodavca Radojke Nikolić, ova žitarica proleće je dočekala u odličnoj kondiciji, bez prisustva bolesti i dobrog izgleda. Kao da je dobila onoliko padavina koliko joj je trebalo da ostvari sasvim solidan prinos, koji je u žetvi 2025. iznosio u proseku oko 5,5 do 6 tona po hektaru, što je za ovaj teren i više nego dobar. A to nam je potvrdio i Dejan Petronijević iz sela Bovan kod Malog Šiljegovca, koji je istakao da u ovako teškoj godini, jedino pšenica nije podbacila. Na desetak ha na koliko seje pšenicu, ovas iI raž, postigao je prinos pšenice preko šest tona po hektaru. Sličnan prinos ostvarili su ratari iz doline Ribarske reke, gde ima i najviše stočara.
Jabuka, kruška, šljiva, kajsija
Ako pitate voćare i tu je slaba vajda. Ukoliko su se pojele zalihe džemova, kompota i slatka od prošle godne, ove godine će velika većina domaćinstava iz ovog kraja ostati uskraćena toga. Oni su to znali još krajem aprila, kada je “udario” minus a potom i sneg, i još pre formiranja, obrao plodove. Najviše su nastradale rane sorte šljive, a ni ove što kasnije stižu nisu dobro prošle. Kajsija već godina unazad ne stigne do berbe, jabuka u zavisnosti od sorte do sorte. To bi se isto moglo reći i za krušku, ima voćnjaka gde se već uveliko beru letnje sorte kruške i jabuke, dok u nekim voćnjacima, oko sela Lazarevac i Konjuh na primer, gde je voćarski kraj, plodova nema ni na vidiku.
Kupina, malina
Ipak proizvodjači kupine, tamo gde je postavljena mreža za zasenu i sistem za navodnjavanje bez koga se i ne može zamisliti proizvodnja, zadovoljni su krupnoćom ali i količinom plodova. Života Jevremeović iz Poljne kod Varvarina, čak je bio zadovoljan i početnom otkupnom cenom kupine, koju je prodavao za 350 dinara za kilogram. Dok sa druge strane, malinari sa terena Rasinskog okruga čini se da su ovu sezonu završili i pre nego što su je počeli. Oni koji sade malinu na nižim nadmorskim visina, nisu mogli da se pohvale krupnoćom ni kvalitetom ploda, baš zbog visokih temperatura, dok se na višim nadmorskim visinama u podnožju Kopaonia, malina uveliko bere.
Osim vioske prodajne cene kupine, koja je u marketima ali i na pijacama išla u pojedinim trenucima i preko 1.500 dinara za jedan kilogram, trešnja je bila prvi šok sa kojim smo se susreli, barem kada je ovogodišnje voće u pitanju. Ne pamte čak ni oni najstariji Kruševljani, da je kilogram trešnje bio skuplji od kilograma mesa.
Grožđe
Od svih poljoprivrednih useva, barem do sada, reklo bi se da je vinova loza najbolje prošla. Proizvođači iz Aleksandrovca znaju da u ovako sušnim godinama sa visokim temperaturama, mogu da očekuju najbolje od grožđa.
I za kraj postavlja se pitanje, jesmo li išta naučili iz ove ektremno sušne godine ili ćemo sve to zaboraviti već za prvim obilnim padavinama, a onda narednu godinu opet dočekati nespremno I iznenadjeno kada nas zadesi novi trospski talas sa višim temeperaturama, nevremenima I sušama. Bez sistema za navodnjavanje i mrežama za sazenu.
Može li se uopšte zamisliti u budućnosti poljoprivreda bez sistema za navodnjavanje, osiguranja useva od elementarnih nepodgoda, protivgradne mreže? Da li je potrebno da se dogodi sedam gladnih godina kako bi se zapitali šta možemo mi da preduzmemo da iz ovih situacija izvučemo najbolje, ili ćemo iz prethodne dve ektremno sušne godine, ipak izvući neke zaključke!
