Autor: Danijela Nišavić
Klimatske promene nisu budućnost, one su uveliko sadašnjost koja zahteva prilagođavanje. To konkretno znači i promenu vrste ratarskih kultura koja će se sejati, veće učešće osiguranja kako bi se ublažili rizici, a sve to uz primenu znanja. Da bi se podigao procenat osiguranja, mora se raznim vrstama podsticaja ojačati domaći agrar, pružiti pomoć malim i velikim poljoprivrednicima, a gde važnu ulogu imaju država, banke, osiguravači. Takođe, ključne su edukacija poljoprivrednika i širenje baze znanja – zaključak je panela „Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“, održanom u okviru Prve konferencije „Ključni trendovi finansijskog i realnog sektora“ u organizaciji Udruženja banaka Srbije, Privredne komore Srbije i Udruženja osiguravača Srbije, na Zlatiboru.
Eksperti iz agrara i sektora bankarstva i osiguranja razgovarali su o sve većim izazovima koje donose ekstremni vremenski uslovi i nestabilnost prinosa. Naglašena je potreba za prilagođenim modelima osiguranja koji će odgovarati novoj realnosti na terenu i podržati opstanak i razvoj poljoprivrede. Panel je vodio Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, a učestvovali su i Nikola Vračar, direktor voćarstva Delta Agrara, Slobodan Smiljković, član Izvršnog odbora zadužen za poslovni razvoj 3Bank, Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja, Nemanja Vignjević, regionalni direktor prodaje Globos osiguranja i Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.
Obuhvat osiguranja u Srbiji 13%, dok u Sloveniji 80%
Na panelu koji je privukao pažnju mogao se čuti podatak koji ne ohrabruje – u Srbiji je samo pet odsto stoke osigurano, kao i 10 odsto useva.
„Obuhvat osiguranja poljoprivrede je jako nizak i iznosi 13 odsto, dok je kod susednih zemalja znatno više – u Mađarskoj 50 odsto, u Hrvatskoj 65 procenata, a Sloveniji čak 80 odsto. Delimično je problem i u osiguranju, ali ono što je mnogo više značajno jeste oživljavanje poljoprivrede, a za to su neophodni podsticaji države, banaka i osiguranja“, rekao je Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja.
Klimatske promene uveliko prave probleme i štetu, podsetio je Marković, svedoci smo pogubnog dejstva suše. Ove godine nije bilo zadovoljavajućeg roda voća. Zabeležen je skok prosečne temperature, dešava se rana vegetacija, potom mraz koji uništi useve, a onda leti duge suše i iznenadni grad…
Od početka 21. veka u Srbiji je zabeležena šteta od efekata klimatskih promena od šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde posledice suše. Na pitanje moderatora da li postoji naznaka osiguravajućih društava da menjaju nešto u svom portfoliju, Nemanja Vignjević kaže da osiguravači mogu da prilagode proizvode koji su na tržištu i tako da prošire obuhvat poljoprivrednika. Međutim, osim malih poljoprivrednih proizvođača, itekako su važne i velike kompanije iz sektora agrara, jer su svi oni deo istog lanca vrednosti.
„Jesu važni mali poljoprivredni proizvođači, ali bez velikih kompanija nema organizovanog izvoza i što je takođe važno ni transfera znanja. Delta Agrar osigurava sve što radimo u sektoru agrara – i useve, skladišta i opremu. Ali moram da naglasim da kada govorimo osiguravajućim kompanijama i odnosu prema klijentima to je potreba za mnogo većom transparentnošću kod naplate štete i poštovanje ugovorenog“, istakao je Nikola Vračar.
Saradnja osiguravajućih kuća i banaka kako bi poljoprivrednicima približili osiguranje
Iskustvo 3Banke predstavio je Slobodan Smiljković. Po njegovim rečima osiguranje je danas u fazi u kojoj se bankarstvo nalazilo pre dve decenije, kada građani i nisu imali poverenja u finansijske institucije.
„Rešenje je u saradnji osiguravajućih kuća i banaka kako bi poljoprivrednicima približili osiguranje. Ali se mora voditi računa o prosečnoj starosti poljoprivrednika koja je 57 godina i zato prilagoditi kanale prodaje“, istakao je Smiljković.
Moderator Veljko Jovanović je upitao učesnike zašto banke ne razvijaju više proizvode za male poljoprivredne proizvođače.
„ProCredit banka više od dve decenije kreditira poljoprivredne proizvođače i razvija proizvode. Mi već nekoliko godina radimo na finansijskoj podršci održivoj poljoprivredi. Kako je najveći deo izvoza Srbije ka EU, vrlo je važno da standardi koji se tamo primenjuju budu prisutni i kod nas. To su procesi koje u poljoprivrednoj proizvodnji obuhvataju digitalizaciju, modernizaciju, manju potrošnju električne energije, težnja ka održivosti. Nije samo uloga banaka da budemo finansijeri već i da ih provedemo kroz proces osiguranja ali i druge procese“, istakao je Ivan Smiljković.
Odgovornost poslovanja malih poljoprivrednika je na njima, ukazao je Nikola Vračar, a klimatske promene će neminovno dovesti i do promene strukture sadnje ratarskih kultura.
„Mi uveliko razmišljamo da umesto kukuruza sadimo druge kulture koje su prilagodljivije klimatskim promenama i suši. Tržište je tako, jedni propadaju, drugi rastu, a proizvodi osiguranja su tu da podrže proizvođače“, rekao je Nikola Vračar.
90% štete potiče od grada
Ključne izmene u domenu poslovanja osiguravajućih kuća neminovne su zbog klimatskih promena. Milo Marković je ukazao da je u poslednjih 10-12 godina Dunav osiguranje poslovao u segmentu poljoprivrede sa gubitkom, a da je samo ove godine pozitivno u osiguranju poljoprivrede. Isplata štete osiguranicima u ovoj kompaniji je na vreme.
„Više od 90 odsto šteta potiče od grada i to je glavni rizik od kojeg bi naši poljoprivrednici trebalo da se osiguraju. Potrebna je edukacija poljoprivrednika, šta sade, gde sade, potrebna je pomoć države, subvencije su velike, ali je neophodno da se efikasnije koriste, a tek na kraju da se bavimo proizvodima osiguranja“, poručio je Milo Marković.
Na pitanje da li se možda mora promeniti način podrške, da ona ide ka osiguravajućim kućama, Nemanja Vignjević kaže da je neophodno podizanje svesti malih poljoprivrednih proizvođača, tako da osiguranje posmatraju kao investiciju a ne kao trošak. U svemu tome, sinergija svih je poželjna tako da se stvara doprinos za proširenje osiguranja, poručio je.
40% poljoprivrednih proizvođača želi da osigura svoje useve ali da nema informacije
Slobodan Smiljković predočio je da su u radu na terenu saznali da 40 odsto poljoprivrednih proizvođača želi da osigura svoje useve ali da nema potrebne informacije, dok 80% ima potrebu za osiguranjem koje će biti prilagođeno tako da mogu da plaćaju premije.
„Svi traže izvesnost isplate štete kada se ona desi“, rekao je Smiljković.
Godinama je nedovoljna iskorišćenost IPARD fondova EU, sa merama za turizam stanje se donekle popravilo. Mala i srednja poljoprivredna gazdinstva iskazuju bilans stanja i uspeha, plaćaju poreze, jesu nosioci razvoja srpske poljoprivrede.
„Pre desetak godina mi smo želeli da naši klijenti poljoprivrednici budu 100 odsto digitalni. I uspeli smo u tome, danas 100 odsto transakcija klijenti poljoprivredni proizvođači ProCredit banke, da li u formi DOO ili individualno, koriste mobilno i elektronsko bankarstvo. To znači da može. Kao banka smo angažovali naše resurse i to je dalo rezultate na terenu. Poslednjih godina, međutim investicije u poljoprivredi opadaju, i to u navodnjavanje, protivgradnu mrežu, odbrane od mraza i ona nije na nivou koji je u regionu, što je zabrinjavajuće“, naglasio je Ivan Smiljković.
Iskustvo PKS je da generator razvoja tržišta lakše usvajaju standardi koje usvaja tržište, a ne ono koje nameće država.
„Dolaskom novih igrača na tržište došlo je do poboljšanja. Svi bismo moralli da se okrenemo sebi da vidimo gde smo, da se menjamo, jer opstaju oni koji su inovativni, ko ne gleda i ne očekuje poteze države. Nadam se da će sa pojavom novih igrača iz EU kod nas, tržište menjati. Država bi trebalo da pruži stabilnost. Važni su i međunarodni sporazumi koji kompanijama znače za poslovanje. Od nas zavisi koliko ćemo i koliko smo kao privrednici spremni da ih iskoristimo“, naglasio je Nikola Vračar.
Promocija organskog načina proizvodnje
Potrebna je saradnja sa Poljoprivrednim stručnim službama kako bi transfer znanja doveo do buđenja finansijskog sektora i poljoprivrednika. Prostora za unapređenje ima.
„Neophodna je centralizacija standarda, promocija organskog načina proizvodnje, potom dobre prakse u poljoprivredi, a to su samo neke od tema. Vreme je da se time bavimo ukoliko želimo da naši poljoprivredni proizvodi budu više prisutni na evropskom tržištu“, istakao je Ivan Smiljković.
Strateški pristup je neophodan da se podigne svest o važnosti različitih finansijskih proizvoda u agraru, ali i razmena znanja. Poljoprivredne stručne službe mogu da imaju važnu ulogu u tome. Uloga je i na medijima, poručili su učesnici konferencije.
