Važnost pčela nije apstraktna. Kada ih ima dovoljno u pravo vreme, zametanje je ujednačeno, rod stabilniji, a kvalitet viši. Kada ih nema, rizik raste duž celog lanca, od parcela do tržišta. Edukacijom budućih poljoprivrednika o važnosti oprašivača i praksama renerativne poljoprivrede smanjuju se potencijalni rizici.
Kompanija Nestlé Srbija u ovoj priči deluje kao pokretač promene, i to kroz model koji spaja školu i zajednicu u postizanju plemenitog cilja. Kroz inicijativu „Zajedno pčelama na dar“, ova kompanija pokrenula je saradnju sa pet poljoprivrednih škola širom Srbije, u okviru koje će biti posađene polinatorske trake i medonosno drveće na školskim oglednim poljima.
Na ovaj način, mladi ne uče o poljoprivredi samo iz udžbenika, već kroz odluke koje donose na parceli – planiranje mešavina, sadnju polinatorskih traka, merenje prisustva oprašivača i praćenje efekata po prinos i kvalitet. Znanje se dokumentuje i prenosi, tako da jedna generacija ostavlja sledećoj protokol koji funkcioniše, a učenici planiraju sezonu po pravilima regenerativne poljoprivrede. Prakse poput promišljenog plodoreda, pokrovnih useva, smanjene obrade i očuvanje organske materije povezuju sa onim što značajno utiče na prinos i kvalitet – prisustvo pčela i drugih oprašivača.
U tome je i suština regenerativnog pristupa. Sistem se ne oslanja na jednu tehniku, već na niz odluka koje smanjuju raspon rizika. Plodored smanjuje pritisak štetočina, pokrovni usevi čuvaju vlagu i hrane mikroživot, smanjena obrada čuva strukturu, a prisutni oprašivači podižu sigurnost roda. Kada se ovi elementi uvežu, polje je otpornije u teškoj godini, a svaka sledeća sezona donosi tlo koje je za nijansu zdravije.
Inicijativu „Zajedno pčelama na dar“ mogu da podrže i građani. Kupovinom Nestlé proizvoda u vrednosti od najmanje 199 dinara i registracijom računa na nestle.rs, deo sredstava usmerava se za nabavku semenskih mešavina i sadnog materijala za nove polinatorske trake. Akcija traje do 14. novembra. Mehanizam je jednostavan: naša svakodnevna uobičajena kupovina postaje mali, vidljiv doprinos stvaranju novih staništa za oprašivače i znanju koje jača otpornost poljoprivrede.
Kroz ovakve prakse, mladi poljoprivrednici postaju nosioci promene koja se vidi na terenu. Jednolične ivice parcela zamenjuju cvetne linije života, sezona je manje lutrija, a hrana koju jedemo više zavisi od znanja i saradnje sa prirodom nego od sreće.
