Predavanjima iz oblasti održivog poslovanja i regenerativne poljoprivrede u Nestlé fabrici u Surčinu, počela je Nestlé akademija za mlade poljoprivrednike. O Nestlé putu održivosti „od njive do trpeze“, o tome kako funkcioniše proces nabavke kvalitetnih sirovina, o beskompromisnom kvalitetu i standardima koji čuvaju poverenje potrošača, pa sve do regenerativne poljoprivrede u praksi, 20 mladih poljoprivrednika iz udruženja Poljoprivrednici nove generacije imalo je priliku da čuje od eksperata iz najveće svetske prehrambene kompanije, a lokalnog investitora od javnog značaja i lidera u regenerativnoj poljoprivredi.
Udruženje Poljoprivrednici nove generacije okuplja mlade poljoprivrednike širom Srbije, prvenstveno iz Vojvodine, a ima za cilj afirmaciju mladih u poljoprivredi, njihovo zadržavanje na selu, razmenu znanja i promociju inovacija i savremenih trendova. Pored predavanja, mladi poljoprivrednici su imali priliku i da posete Nestlé proizvodni pogon i magacin sirovina.
„Uzimajući u obzir da je prosečan broj godina poljoprivrednika u našem regionu veći od 60, neupitna je važnost edukacije mladih poljoprivrednika o savremenim načinima proizvodnje i brige o zemljištu, kao najvažnijem resursu koji imaju. Takođe, neophodno je učiniti poljoprivredu atraktivnom mladim ljudima, koji imaju mogućnost da unesu inovacije i primene agroekološke prakse ključne za budućnost hrane“, rekla je Ivanka Stojnić, menadžer održivog poslovanja kompanije Nestlé za tržište Južne i Istočne Evrope.
Kroz globalnu inicijativu Nestlé Needs Youth, kompanija je posvećena razvoju mladih i pružanju podrške u sticanju ključnih veština za karijerni napredak. Inicijativa se zasniva na tri oblasti: stvaranju prilika za zapošljavanje i razvoj veština, podršci mladim preduzetnicima i edukaciji mladih agropreduzetnika. U okviru poslednje, Nestlé stremi da poljoprivredu učini privlačnijom za mlade i da ih inspiriše da postanu preduzetnici u poljoprivredi – agropreduzetnici, podstičući ih da razvijaju održive karijere kao poljoprivredni proizvođači, da vode svoja gazdinstva kao biznis i da primenjuju principe regenerativne poljoprivrede.
„Pored edukacije, kroz biznis studiju želimo da podstaknemo razmenu iskustava, kao i da ih podstaknemo da razmišljaju o tome kako regenerativnu poljoprivredu mogu da primene na svom gazdinstvu. Cilj nam je da ih inspirišemo da svoja poljoprivredna imanja vode kao održive biznise, uz primenu savremenih praksi koje doprinose dugoročnoj održivosti i konkurentnosti. Dodatno, eksperti iz kompanije će sa mladim poljoprivrednicima podeliti svoja znanja o procesima nabavke i standardima kvaliteta, kako bi imali pregled neophodnih kriterijuma za ulazak u lance snabdevanja velikih kompanija“, rekao je Goran Eror, predsednik udruženja Poljoprivrednici nove generacije.
Nestlé je još 2021. godine pokrenuo prvu inicijativu regenerativne poljoprivrede u Srbiji, čime je naša zemlja postala regionalni pionir u ovom domenu. Odluka da se sistemski pređe sa konvencionalnog na regenerativni model poljoprivrede nije bila samo pitanje inovativnosti, već dugoročne poslovne i etičke orijentacije.Nestlé globalno ima cilj da do 2030. godine čak 50 odsto ključnih sirovina nabavlja od poljoprivrednika koji primenjuju regenerativne prakse na svojim njivama. S obzirom na to da u Srbiji već godinama sprovodi projekat regenerativne poljoprivrede sa dobavljačima sušenog povrća, suncokretovog ulja i soje, kompanija će kroz Nestlé akademiju ovaj pristup predstaviti mladim poljoprivrednicima i edukovati ih o njegovoj praktičnoj primeni.
“Regenerativna poljoprivreda je pristup koji vraća prirodi ono što joj je godinama oduzimano intenzivnom i često iscrpljujućom proizvodnjom – ona podrazumeva očuvanje i obnavljanje zemljišta, povećanje njegove plodnosti, jačanje biodiverziteta i otpornosti useva na ekstremne vremenske uslove. U saradnji sa našim partnerima u Srbiji, razvili smo konkretne projekte koji primenjuju „strip-till“ tehnologiju, sadnju pokrovnih useva, upotrebu organskih đubriva i precizne agrotehničke metode poput dronova i robotike. Ovi principi pomažu da se smanji emisija CO2, poboljša struktura zemljišta i dugoročno očuva resurs koji je osnov svake prehrambene proizvodnje. U ovom kontekstu, lokalni proizvođači su zapravo naši partneri sa kojima stvaramo bolju budućnost za celu zajednicu”, kaže Marjana Davidović, generalna direktorka za južni deo Adriatik regije kompanije Nestlé.
Promena pristupa u proizvodnji pre svega zahteva drugačiji način razmišljanja.
“Prvi izazov je svakako otpor prema nepoznatom. Poljoprivrednici su ponekad skeptični prema metodama koje se na prvi pogled čine zahtevnijim i potencijalno manje isplativim u kratkom roku. Drugi izazov je tehnički: prelazak na regenerativne metode zahteva novu opremu, modifikovane agrotehničke kalendare i dodatnu edukaciju. Treći nivo izazova je finansijski, jer iako se regenerativna poljoprivreda na duže staze isplati, ona zahteva inicijalna ulaganja koja mali proizvođači često ne mogu da pokriju. Nestlé pruža podršku u svim ovim segmentima. Kroz stručno savetovanje i rad na terenu, pomažemo proizvođačima da postepeno implementiraju nove tehnike, kao što su sadnja pokrovnih useva, redukovana obrada zemljišta, organsko đubrenje i precizno navodnjavanje. U oblasti proizvodnje suncokreta i soje, sarađujemo sa proizvođačima na optimizaciji plodoreda i prilagođavanju lokalnim klimatskim uslovima, što je od presudnog značaja za stabilnost prinosa”, ističe Marjana Davidović.
U okviru regionalnog poslovanja Nestlé sprovodi niz konkretnih mera. U fabrikama koristi zelenu električnu energiju, optimizuje potrošnju vode i primenjuje efikasnije sisteme grejanja i hlađenja. Fabrika u Surčinu je, na primer, uvela tehnologije koje značajno smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a dodatno rade na unapređenju transportne logistike uvođenjem vozila sa manjim emisijama i optimizacijom ruta. Na nivou sirovina, prelazak na regenerativnu poljoprivredu ima važnu ulogu u smanjenju emisija, jer zdravije zemljište ima veći kapacitet vezivanja ugljen-dioksida. U svim segmentima Nestlé je uspostavila jasne parametre za merenje napretka.
