Na četvrtoj regionalnoj konferenciji o suzbijanju nelegalne trgovine koju je ove godine Američka privredna komora iz Srbije održala u Kotoru, predstavnici nadležnih institucija iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije razmatrali su faktore koji utiču na rast sive ekonomije, posebno u sektoru duvanskih proizvoda.
Jedna od ključnih tema bila je uticaj poreske politike, posebno akciza, na tržište duvanskih proizvoda. Iako se akcize koriste kao sredstvo za povećanje budžetskih prihoda i smanjenje potrošnje duvana, studije ukazuju na to da njihovo naglo ili neusklađeno povećanje može imati ozbiljne negativne posledice po legalno tržište, jer potrošače često usmerava ka jeftinijim alternativama – uključujući falsifikovane i krijumčarene cigarete.
Najbolji primjer za to su Francuska i Irska, koje imaju najviše akcize po paklici cigareta – više od 10 evra – i istovremeno beleže najveći udeo nelegalnog tržišta, oko 30%, što potvrđuje snažnu korelaciju između visine poreza i rasta sive ekonomije.
Rast akcize za evro rast učešća nelegalnog tržišta za pet do 12 procentnih poena
Studije rađene u EU pokazuju da povećanje akcize za 1 evro po paklici može dovesti do rasta učešća nelegalnog tržišta za 5 do 12 procentnih poena, što ukazuje na to da rast akciza bez adekvatne kontrole i regionalne koordinacije može dodatno pogoršati problem sive ekonomije.
Tokom konferencije učesnici su podsetili na slučaj naglog povećanja akciza na duvanske proizvode u Crnoj Gori, putem akciznog kalendara usvojenog u avgustu 2017. godine. Već nakon manje od godinu dana, efekti su bili ozbiljni: maloprodajne cene porasle su za više od 35%, ilegalno tržište duvana dostiglo je preko 60% ukupne potrošnje – čime je Crna Gora postala evropski lider u ilegalnoj trgovini – dok se legalno tržište smanjilo za više od 50% u periodu od januara do aprila 2018. u poređenju sa prethodnom godinom. Prihodi od akciza pali su za četvrtinu, uprkos projekcijama o povećanju od 30% prema planu Fiskalne strategije i izmjenjenom Zakonu o akcizama. Nakon takvog šoka na tržištu, vraćen je stari akcizni kalendar, kako bi se omogućio oporavak legalnog tržišta.
Pored toga, razlike u akciznim stopama između susednih zemalja podstiču prekograničnu kupovinu i krijumčarenje. Potrošači iz zemalja sa višim akcizama često kupuju cigarete u susednim državama gde su porezi niži, čime se dodatno narušava legalno tržište. Ovakva praksa ne samo da smanjuje prihode od poreza, već i otežava rad inspekcijskih i carinskih službi.
Visoke akcize stvaraju prostor za organizovani kriminal
Zabrinjavajuće je i to što visoke akcize stvaraju prostor za organizovani kriminal. Proizvodnja i distribucija falsifikovanih cigareta postaje privlačan posao zbog visokih marži i niskog rizika, posebno u zemljama gde je kontrola slabija. Kriminalne grupe koriste razlike u zakonodavstvu i poreskim politikama kako bi razvile sofisticirane mreže distribucije, često uključujući i proizvode koji su namenjeni isključivo za crno tržište.
Zaključno, podizanje akciza na duvanske proizvode mora biti pažljivo planirano i sprovedeno uz koordinaciju sa susednim zemljama, jačanje inspekcijskih kapaciteta i edukaciju potrošača. U suprotnom, postoji realna opasnost da se legalno tržište dodatno uruši, a nelegalna trgovina dodatno ojača, što bi imalo dugoročne negativne posledice po javne finansije i zdravlje stanovništva.
