Autor: Danijela Nišavić
„Zovem se Vera Škulić, živim i radim u mestu Starčevo, blizu Pančeva, i bavim se ratarstvom – najviše kukuruzom, pšenicom i suncokretom. Tokom poslednjih nekoliko godina, uz porodično gazdinstvo, pokrenula sam i svoj Instagram profil „Agroškulan”, kroz koji nastojim da pokažem život na selu, posao koji volim, a i da motivišem žene i mlade da vide agrar kao priliku, a ne samo kao obavezu. Raduje me što sam danas deo one zajednice žena u agraru koje ne prihvataju staro pravilo „žena ne može” – i zato je osnivanje Asocijacija Agropreduzetnica Srbije bio prirodan sledeći korak. I nadam se da kroz naš rad i naše priče inspirišemo druge – da vide selo, poljoprivredu, kao mesto kreativnosti, proizvodnje, vrednosti. Simbol mogućnosti: svaka brazda, svaki usev na njoj, predstavlja šansu – za opstanak sela, za povratak mladih, za osnaživanje žena, to je plodna zemlja.“
Ovako je počela svoju priču plodne zemlje za Plodnu zemlju Vera Škulić, mlada preduzetnica u poljoprivredi, za nju kako kaže to nije bila slučajna priča. Naprotiv, odrasla je u porodici koja se bavila zemljom, videla je i vrednost i lepotu tog načina života.
„Kada sam shvatila da je tradicija mojeg doma i mog okruženja nešto vredno, i da mogu da je nadogradim – tehnološki, menadžerski, inovativno – odlučila sam da preuzmem taj korak: da poljoprivreda postane moj posao, moja misija, ali i moj brend na kom radim. Kroz društvene mreže videla sam da veliki broj ljudi ne zna šta znači „dan na njivi”, posebno žena, i želela sam da promenim to – da pokažem da žena može biti i traktoraš, i menadžer, i da u agraru ima svoje mesto.
Sa kojim se problemima danas preduzetnice koje se bave agrarom u Srbiji susreću?
Kao preduzetnica u agraru, najveći izazovi sa kojima se susrećemo su, pre svega, finansijski. Nedostatak sredstava za ulaganje u moderne tehnologije, opremu i infrastrukturu, i dalje je ogromna prepreka. Takođe, administrativni procesi i birokratske prepreke često usporavaju naš rad. Iako postoji mnogo poticaja i subvencija, još uvek je teško doći do tih sredstava jer su uslovi ponekad zbunjujući ili nedovoljno poznati. S druge strane, izazov je i nedostatak edukacije, kako o tržištu, tako i o održivim praksama koje bi omogućile dugoročan razvoj. Mislim da bi podrška u vidu stručnih predavanja i saveta bila ključna.
Kako bi mogli da se reše ovi izazovi?
Rešenja leže u boljoj informisanosti i edukaciji. Potrebno je da postoje jasniji kanali kroz koje preduzetnice mogu dobiti informacije o dostupnim podsticajima i fondovima, kao i kako da efikasno apliciraju. Takođe, mora da se stvori bolja infrastruktura za povezivanje poljoprivrednih proizvođača sa tržištima, kao i pružanje specifične tehničke i finansijske podrške. Kroz uvođenje praktičnih obuka, kao i promociju modernih i ekoloških metoda u poljoprivredi, može se postići održiviji razvoj. Asocijacija agropreduzetnica Srbije se trudi da jednim delom to omogući – da žene u agraru dobiju konkretne odgovore i podršku i pre svega da se umreže sa drugim ženama i razmenjuju savete i iskustva.
Postoje namenski podsticaji za žene u preduzetništvu, da li su dovoljno iskorišćeni, da li su žene upoznate sa uslovima konkursa?
Nažalost, podsticaji za žene preduzetnice nisu dovoljno iskorišćeni, i to iz nekoliko razloga. Prvenstveno, mnoge žene uopšte nisu svesne tih mogućnosti. Često se ne zna gde i kako konkurisati, jer konkursi nisu dovoljno vidljivi, a i proces aplikacije je često previše složen. Takođe, važno je napomenuti da mnoge žene koje vode poljoprivredna gazdinstva nisu u potpunosti uključene da mnoge žene koje vode poljoprivredna gazdinstva nisu u potpunosti uključene u preduzetničke tokove, što znači da nisu ni informisane o svim mogućnostima koje mogu da iskoriste. Svakako, ima dosta olakšica i žene imaju prioritet ali dosta gazdinstava je upravo iz tih razloga prijavljeno na ženu pa dobijamo privid fiktivnog učešća u agrarnom životu iako to nije istina jer su žene ravnopravni članovi radne snage poljoprivrednih gazdinstava.
Ko je danas agropreduzetnica u Srbiji? Koliko ima godina u proseku, da li pripada mlađoj populaciji, da li je preduzetništvo iskazano u preradi ili je u primarnoj proizvodnji više prisutna?
Agropreduzetnice u Srbiji su vrlo različite po godinama, ali u poslednjih nekoliko godina sve više mladih žena ulazi u ovaj sektor. Mnoge od nas su u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama, dok starija populacija, koja se bavi poljoprivredom, uglavnom radi u primarnoj proizvodnji. Ipak, sve više žena ulazi u sektor prerade hrane, što je odličan trend. Žene prepoznaju priliku da se bave proizvodnjom i preradom domaćih proizvoda, kao što su džemovi, sir, med, te se time stvara dodata vrednost. Iako primarna proizvodnja i dalje dominira, raste interesovanje za preradu, jer omogućava veće zarade i bolju kontrolu nad kvalitetom proizvoda. Ja sam okupila mlade žene, verujem da su nas godine i privukle jer je teško naći drugaricu koja ima istu svakodnevnicu i koja te razume. Imala sam tu sreću da steknem mnogo drugarica i koleginica širom Srbije.
Koliko je za njih važno da postoji ovakva asocijacija? Šta će biti ili već jesu prvi koraci koje ste preduzeli da popravite položaj žena u poljoprivredi?
Asocijacija je od ogromnog značaja, jer pruža mogućnost umrežavanja, razmene iskustava i stvaranja zajedničkih platformi za promociju. Žene u agraru često rade same, i to može biti izazovno, pa je važno da se osećamo kao zajednica koja ima podršku i razumevanje. Prvi koraci koje smo preduzeli su organizovanje konferencija, seminara i predavanja… Radimo na promociji ženskog preduzetništva u agraru.
Već skoro dve godine aktivno promovišem žene u poljoprivredi. Takođe, radimo na promociji ženskog preduzetništva u agraru kroz različite medijske kanale, jer želimo da pokažemo da je ženama u ovom sektoru mesto, i to ne samo u tradicionalnim ulogama, već i u inovacijama i razvoju novih proizvoda. Žene zaslužuju da imaju nešto svoje u agrarnom svetu, ja ću se truditi da zajedno kroz Asocijaciju olakšamo jedne drugima rad i odamo počast.
Kako ste došli na ideju da osnujete Asocijaciju Agropreduzetnica Srbije?
Ideja o osnivanju Asocijacije došla je iz ličnog iskustva. Kao žena koja se bavi poljoprivredom, često sam se susretala sa izazovima i nedostatkom podrške. Imala sam sreće da sam upoznala druge žene preduzetnice koje su imale slična iskustva, pa smo shvatile da bi zajedničkim radom mogle da rešimo mnoge od tih problema. Osnivanje Asocijacije bilo je prirodan korak, jer želimo da stvorimo zajednicu koja će biti edukovana, informisana i podržana na svakom koraku svog preduzetničkog puta.
Veliku podršku su mi pružile koleginice Tatjana Nikolić i Simona Đukić, zajedno smo radile na mojoj ideji i viziji o stvaranju zajednice,mogu slobodno tako da kažem jer udruženje je slaba reč za tu povezanost među ženama u Asocijaciji agropreduzetnica Srbije.
Ko su za sada članovi Asocijacije, ko mogu da budu, koji su uslovi članstva?
Članovi Asocijacije su žene preduzetnice koje se bave različitim aspektima agrara – od primarne proizvodnje, preko prerade, do distribucije i prodaje. Usmerene smo na to da uključimo žene svih uzrasta, kako iz ruralnih, tako i iz urbanih područja. Članstvo je otvoreno za sve žene koje se bave poljoprivredom ili agroindustrijom, a osnovni uslov je volja za saradnjom i doprinosom zajedničkom cilju – unapređenju položaja žena u agraru.
Šta vi lično vidite kao misiju Asocijacije koju želite da ostvarite?
Misija Asocijacije je da uputimo ženama u agraru sve potrebne resurse za uspešan rad kroz organizovanje konferencija sa stručnim službama, da se povežemo, da učimo jedna od druge, da se borimo protiv predrasuda i da pokažemo svetu koliko žene mogu biti inovativne i uspešne u ovom sektoru. Želimo da stvorimo sigurno okruženje u kojem svaka žena može da se osnaži, unapredi svoje poslovanje i ostvari svoje ciljeve. Naš cilj je da doprinosimo razvoju održive poljoprivrede i stvaranju boljih uslova za žene u ovom sektoru. Tek smo počeli sa radom, a već imamo toliko događaja…
NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)
