Autor: Marina Vučetić, “Biznis&Finansije”
Slabiji rezultati u biljnoj proizvodnji, naročito u ratarstvu, bili su glavni uzrok što je poljoprivreda 2024. završila u minusu. Ove godine, prognoze o tome kakva će biti poljoprivredna sezona bitno se razlikuju. Nasuprot nejasnim krajnjim rezultatima, kristalno je jasno da cene i dalje rastu, a voće obara sve rekorde.
Poljoprivredna proizvodnja je jedini sektor u Srbiji koji je 2024. zabeležio pad bruto dodate vrednosti (BDV) i to za 9% međugodišnje, dok je obim proizvodnje bio manji za 8,8%. Prošle godine, učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti celokupne privrede palo je na svega 3,7%, što je najniži nivo u poslednjih deset godina, navodi se u izveštaju Ministarstva poljoprivrede za 2024. godinu.
Tokom prethodne decenije smanjilo se i korišćeno poljoprivredno zemljište za 144.000 hektara, a trenutno žitarice pokrivaju oko dve trećine oranica, dok se na približno 20% oranica proizvodi industrijsko bilje. Kukuruz je najzastupljenija kultura i pokriva 39% obradivog zemljišta.
Slabiji rezultati u biljnoj proizvodnji za preko 12%, naročito u ratarstvu, bili su glavni uzrok što je poljoprivreda prošlu godinu završila u minusu. Usled značajnog smanjenja prinosa u proizvodnji žitarica (15,8%), uz 5% manje zasejanih površina, proizvodnja žitarica u 2024. godini iznosila je 8,7 miliona tona, što je skoro 20% manje u odnosu na godinu ranije.
Zbog suša tokom leta najviše je stradao kukuruz, čija proizvodnja se smanjila skoro za petinu, na 5,1 miliona tona, dok je proizvodnja pšenice, druge najvažnije ratarske kulture, pala za 16%, na 2,9 miliona tona. Proizvodnja uljarica završila je na 1,1 miliona tona i bila je za četvrtinu niža u odnosu na 2023. godinu, najviše zbog pada proizvodnje soje od preko 42%.
Voće je prošlo bolje, imajući u vidu da je obim proizvodnje bio gotovo isti kao i 2023. godine. Međutim, dok je proizvodnja jagode porasla za petinu, proizvodnja maline je pala skoro 5%, a ostalog bobičastog voća za 26%. Povrće se pokazalo najotpornijim na suše, zabeleživši međugodišnji rast od preko 12%, koji je bio najveći u proizvodnji paprike, paradajza i šargarepe.
Stočni fond neznatno porastao
Jedna od malobrojnih dobrih vesti koje su prošle godine stigle iz poljoprivrede odnosi se na stočni fond, koji je konačno blago porastao, izuzev goveda i koza čiji broj je nastavio da pada. Srbija je 2024. završila sa 699.000 goveda, za 26.000 grla manje u odnosu na 2023. godinu, što je ujedno najniži broj goveda u poslednjih deset godina. Muznih krava je bilo 320.000, za 8% manje nego godinu pre. Još gore su prošle koze, čiji broj je za godinu dana opao čak 19%, odnosno za 28.000 grla.
Zato se broj svinja napokon povećao, po prvi put u poslednjoj deceniji, i to za gotovo 10%, ali je njihov broj i dalje ispod petogodišnjeg proseka. Broj priplodnih krmača povećan je 6,4% u odnosu na prošlogodišnje stanje, i dostigao je 266.000 grla, što je prema oceni nadležnog ministarstva povoljan pokazatelj o mogućoj obnovi stočnog fonda u svinjarstvu.
Nakon dve godine pada, 2024. godine porastao je i broj živine za 3,5%, na 14,8 miliona jedinki, pri čemu se broj koka nosilja uvećao za 1,5%. Broj košnica koji je 2023. premašio 1,1 milion, dodatno je porastao za 6% u 2024. godini, čime je prekinuta stagnacija u periodu od 2020. do 2022. godine.
Zbirni rezultati pokazuju da posle četiri uzastopne godine pada proizvodnje u stočarstvu, u 2024. godini je došlo do neznatnog povećanja od 1,4% u odnosu na godinu pre, zahvaljujući pre svega rastu u proizvodnji meda, u sektoru živinarstva i donekle svinjarstva.
Najveći prošlogodišnji suficit ostvarile žitarice
Prethodne godine, primarni poljoprivredni proizvodi imali su udeo od preko 60% u ukupnom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Srbija je izvezla poljoprivrednih proizvoda za 3,1 milijardu evra, najviše merkantilnog kukuruza, smrznute maline i merkantilne pšenice, dok je uvoz vredeo 2,4 milijarde evra. Najviše smo uvozili smrznuto svinjsko meso bez kostiju, sirovu kafu, soju u zrnu, semenski kukuruz i sirovi duvan.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je u sektoru žitarica, koji je iznosio 610,2 miliona evra i bio je za 70% veći u odnosu na 2023. godinu. Voće je na drugom mestu, ali je ostvareni suficit od 392,7 miliona evra bio manji za 7% nego godinu pre.
Posmatrano po pojedinim proizvodima, tokom 2024. godine vodeći proizvod u izvozu bio je merkantilni kukuruz, sa vrednošću izvoza od 375,2 miliona evra, dok je najveći deficit zabeležen kod mesa i drugih klaničnih proizvoda, u iznosu od 225 miliona evra. Srbija je najviše izvezla poljoprivrednih proizvoda u Evropsku uniju i to za 1,8 milijardi evra, a potom na CEFTA tržište gde je izvoz dostigao 754,8 miliona evra.
Ministarstvo poljoprivrede navodi da su cene na nivou celog sektora u 2024. porasle za 2,1% međugodišnje, u najvećoj meri zbog poskupljenja proizvoda u voćarstvu i vinogradarstvu (17,3%). Dok su u ratarstvu i stočarstvu zadržane približno iste cene kao 2023. godine, ribarstvo je zabeležilo pad cena od 10%.
Poskupljenje voća obara rekorde
Ove godine, smanjuje se udeo primarnih poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije. Kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), tokom prvih šest meseci 2025. izvoz poljoprivrede, šumarstva i ribarstva bio je manji za 10,7% u poređenju sa istim periodom 2024. godine, dok je učešće u ukupnom izvozu palo sa 4,3% na 3,5%. Najveći pad zabeležio je izvoz žita i uljarica, a zatim jabučastog i koštičavog voća. Uvoz na nivou celog sektora je u istom periodu porastao za 37,3%, a udeo u ukupnom uvozu za 3,8%.
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom tromesečju 2025. povećane su za 0,9% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Najviše su poskupela sredstva za zaštitu bilja (7,8%) i mineralna đubriva (5,5%).
Cene poljoprivrednih proizvoda u julu ove godine bile su veće za 36,2% u odnosu na isti mesec 2024. godine, pri čemu je najviše poskupelo voće – čak 114,8%. U poređenju sa junom 2025. godine, cene su u proseku porasle za 11,8%, a voće je opet predvodilo sa rastom od 37,8%. Cene poljoprivrednih proizvoda u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period lane, povećane su u proseku za 10%. Najveći rast zabeležen je kod voća (67,7%) i žita (12,9%).
Još jedna loša sezona ili impresivni oporavak?
Prema izveštaju RZS iz septembra ove godine, prolećni mrazevi i izrazito sušno leto ponovo su prouzrokovali velike štete u poljoprivredi. Najviše je stradao kukuruz, a projektovani prinosi od samo 4,6 tona po hektaru manji su čak za 27,2% od desetogodišnjeg proseka. Pšenica je prošla bolje, sa prinosima koji su za četvrtinu veći od desetogodišnjeg proseka. Kada je reč o ostalim kulturama, posebno je stradala višnja, čija proizvodnja je gotovo prepolovljena u odnosu na prošlu godinu.
Za razliku od pojedinih ekonomskih analitičara koji upozoravaju da će i ova poljoprivredna sezona platiti ogroman danak zbog slabog prilagođavanja klimatskim promenama, autori publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT) predviđaju da će se poljoprivreda u 2025. značajno oporaviti posle sušnih godina. Prema analizi iz juna ove godine, privrednom rastu će najviše doprineti usluge, a potom poljoprivreda za koju se predviđa godišnji rast od čak 9,5%, uz doprinos od 0,3 procentna poena.
Narodna banka Srbije (NBS) u svom oktobarskom izveštaju o kretanju ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti navodi da podaci RZS o ostvarenoj proizvodnji jesenjih kultura ukazuju da će poljoprivreda u 2025. najverovatnije zabeležiti niže prinose u odnosu na ranije procene.
