Autor: Danijela Nišavić
U srednjim poljoprivrednim školama u Požegi, Kraljevu, Vranju, Futogu i Vršcu, završen je prvi krug sadnje medonosnog drveća i edukacija učenika o regenerativnim praksama, koje su realizovane u okviru inicijative Zajedno pčelama na dar kompanije Nestlé. Učenici su tokom novembra prošli kroz radionice o zdravlju zemljišta, biodiverzitetu i ulozi oprašivača, a praktičan deo nastave nastaviće se na proleće, kada će biti postavljene polinatorske trake i hoteli za divlje pčele.
Kako oprašivači utiču na prinos i kvalitet hrane, zašto regenerativne prakse postaju neophodne i kakvu ulogu u svemu tome imaju škole, razgovarli smo sa Nelom Jović (gazdinstvo „Prijatelji mason pčela“ https://masonpcele.com/) i Nemanjom Kovačevićem (Inspira Vivo Grupa https://inspiravivo.com/), stručnjacima za regenerativnu poljoprivredu.
Koliki je značaj svih oprašivača u ostvarivanju dobrog prinosa kako u voćarstvu, tako i kod povrća i uljarica?
Nemanja:
Značaj svih oprašivača (ne samo medonosnih pčela, već i bumbara, solitarnih pčela, leptira, osolikih muva, itd.) za poljoprivrednu proizvodnju je ekonomski i ekološki neprocenjiv. Oprašivanje je osnovna ekosistemska usluga i ključna karika u lancu proizvodnje hrane.
Procenjuje se da oko 75% globalno važnih prehrambenih useva direktno ili indirektno zavisi od oprašivača. Gubitak oprašivača direktno bi uticao na dostupnost i raznovrsnost hrane.
Nela:
U voćarstvu (jabuke, kruške, trešnje, višnje, šljive, jagode, maline, borovnice) oprašivanje je od ključnog značaja za povećanje procenta zametanja plodova. Adekvatno oprašivanje povećava procenat cvetova koji će se razviti u plod. Osim na broj plodova oprašivanje utiče i na njihov kvalitet. Ako su cvetovi nedovoljno oprašeni, plodovi su često deformisani, sitni ili asimetrični.
Solitarne pčele (tzv. mason pčele iz roda Osmia) su efikasnije u hladnijim uslovima i na nižim temperaturama od medonosne pčele, čime obezbeđuju oprašivanje ranocvetajućih voćaka.
Mnogi povrtarski usevi, na primer paradajz, paprika, krastavac, tikvice, bundeva i pasulj zahtevaju oprašivače. Proizvodnja paradajza u plastenicima i na otvorenom često zavisi od bumbara, koji primenjuju tehniku poznatu kao vibraciono oprašivanje, koju medonosne pčele ne mogu da izvedu. Time značajno poboljšavaju procenat zametanja. Osim toga, bumbari su jedini gajeni oprašivači koji se uspešno koriste u plastenicima.
Tikve, lubenice, dinje i krastavci, koji imaju muške i ženske cvetove, zahtevaju prenos polena, a bez oprašivača prinos bi bio minimalan.
Kod uljarica, konkretno suncokreta, uljane repice i bele slačice, oprašivači obezbeđuju maksimalan prinos semena. Suncokret i uljana repica, iako se delimično mogu samooprašiti, beleže značajno veće prinose kada su oprašeni insektima.
Naglašavanje važnosti svih oprašivača je ključno za razumevanje uloge praksi regenerativne poljoprivrede usmerenih na povećanje i očuvanje biodiverziteta. Razni oprašivači su u većoj ili manjoj meri prilagođeni određenim biljkama i pokazuju razlike u efikasnosti oprašivanja, a u uslovima prisustva većeg broja vrsta oprašivača oprašivanje i rod su bolji.
Prisustvo raznovrsnih oprašivača signalizira zdrav ekosistem, koji je otporniji na bolesti i klimatske promene.
U suštini, oprašivači ne samo da omogućavaju da imamo hranu, već obezbeđuju da imamo dovoljnu količinu hrane.
Koja znanja su potrebna da bi moglo da se pravovremeno izmeri – prisustvo pčela, zametanje, osnovni parametri tla?
Nemanja:
Za uspešno praćenje i merenje kvaliteta zemljišta i bogatstva biodiverziteta nije neophodna naučna ekspertiza, već pre svega svesnost o tome šta i kada treba meriti.
Osnovni parametri tla (pH, organska materija, NPK) zahtevaju pravilno uzorkovanje za koje postoje dostupna uputstva, a precizna analiza se vrši angažovanjem poljoprivrednih stručnih službi, čije rezultate proizvođači treba da znaju da protumače i da primene preporuke.
Nela:
Za praćenje prisustva oprašivača potrebna je analiza prisutnih vrsta u vreme cvetanja useva koja se može vršiti primenom raznih entomoloških metoda. Procena njihovog pojedinačnog učinka je dosta složenija jer se mora ogledom izdvojeno posmatrati uticaj određene vrste, što često nije izvodljivo. To je donekle moguće sa gajenim oprašivačima (medonosna, mason pčela i bumbar) koji se mogu uneti u usev. Jedna od metoda za monitoring oprašivača koji naseljavaju tzv. hotele za pčele je postavljanje hotela u useve i živice oko parcela i praćenje solitarnih pčela koje se spontano usele.
Postavljanje hotela obezbeđuje stanište ovim solitarnim pčelama i vremenom možemo uspostaviti stalne oprašivače svog voćnjaka, a to je i dobar primer regenerativne poljoprivrede – integrisanja životinja kroz intervenciju koja pospešuje prirodne procese.
Kako bi moglo da se poboljša stanje na terenu?
Nemanja:
Poboljšanje stanja na terenu zahteva usklađeni pristup koji kombinuje poljoprivredne, edukativne i regulatorne mere. Na nivou poljoprivrednih gazdinstava važno je masovnije uvođenje regenerativnih praksi, poput formiranja polinatorskih traka i živica, sadnje medonosnog drveća, i obezbeđivanja skloništa za ostavljanje potomstva, čime se trajno obezbeđuje stanište za oprašivače. Važno je da poljoprivrednici shvate da nije dobro obrađivati njivu skroz do puta ili ivice kanala već da je neophodno ostaviti prostor za živice koje će biti stanište za mnoge vrste oprašivača i drugih korisnih organizama. Neophodno je pojačati edukaciju poljoprivrednih proizvođača o integralnoj kontroli štetočina i komunikaciji pre primene zaštitnih sredstava, uz obavezno izbegavanje tretiranja tokom cvetanja. Istovremeno, mora se pojačati kontrola i sankcionisanje neodgovornog prskanja iz vazduha i korišćenja zabranjenih pesticida koji su odgovorni za masovno uginuće pčelinjih društava i ostalih oprašivača. Kroz ovakav pristup, poljoprivreda postaje partner oprašivačima i biodiverzitetu.
Kako privući oprašivače u svoje njive, voćnjake, povrtnjake?
Nela:
Privlačenje oprašivača svodi se na pružanje tri osnovna elementa – hrane, vode i sigurnog skloništa, čime se stvara celovit i privlačan ekosistem.
Najvažnije je uspostaviti polinatorske trake koristeći mešavine medonosnog bilja koje cvetaju sukcesivno od ranog proleća do kasne jeseni, eliminišući tako periode bez hrane za oprašivače.
Integrisanje višegodišnjih zeljastih, žbunastih i drvenastih vrsta poput lukova, sleza, drena, kaline, gloga, kestena, lipe, vrbe, bora, javora ili različitih voćaka na ivicama parcela pruža neophodne količine nektara i polena i stanište raznim korisnim vrstama. Dodatni benefiti su što su ove biljke dobra zaštita od vetra i regulišu vlagu, a mnoge od njih su jestive ili lekovite.
Takođe, treba ostaviti delove zemljišta neobrađene na ivici parcele, jer se mnoge vrste solitarnih pčela gnezde u zemlji, a na pogodnim mestima postaviti hotele od trske za insekte, i tako im pružiti dom. Male vodene površine su takođe stanište nekih važnih oprašivača.
I naravno, važno je odgovorno primenjivati pesticide, a naročito ne koristiti insekticide tokom perioda cvetanja, kao i obezbediti čistu vodu u plitkim posudama (sa kamenčićima za sletanje) u blizini useva.
Koliko i na koji način regenerativne prakse (plodored, pokrovni usevi, smanjena obrada) pomažu da oprašivači ostanu prisutni u pravo vreme?
Nemanja:
Plodored obezbeđuje raznovrsnost useva koji cvetaju u različitim terminima, obezbeđujući oprašivačima ishranu.
Pokrovni usevi deluju kao izvor nektara i polena u kritičnim prelaznim periodima (npr. kasna jesen ili rano proleće), čime dopunjuju polinatorske trake i hrane oprašivače kada glavne kulture ne cvetaju.
Redukovana ili nulta obrada zemljišta (no-till) direktno utiče na opstanak oprašivača koji se gnezde u zemlji, jer štiti njihova podzemna gnezda.
Pre pet godina bilo je organizovano potpisivanje peticije kako bi se pčele zaštitile, tako što bi se zabranilo prskanje iz vazduha nedozvoljenim sredstvima komaraca i krpelja, odziv građana međutim, bio je slab. Ove godine smo imali nažalost nezapamćeno uginuće pčelinjih društava. Kako povećati svest celokupne zajednice da pčele u Srbiji moramo da zaštitimo?
Nela:
Da bismo prevazišli slab odziv na peticije i reagovali na nezapamćena uginuća pčela, neophodno je promeniti strategiju komunikacije fokusiranjem na direktnu ličnu korist i aktivno učešće građana. Svest se mora podići tako što će se zdravlje pčela i ostalih oprašivača povezati sa ekonomijom, dostupnošću i kvalitetom hrane, i našim zdravljem, čime se problem pretvara iz ekološkog apela u pitanje opstanka našeg prehrambenog sistema. Ključno je intenzivno edukovati mlade generacije, posebno buduće poljoprivredne proizvođače kroz praktičnu primenu regenerativnih praksi, ali i približiti ulogu oprašivača građanima u urbanim sredinama putem edukacija i postavljanjem hotela za insekte.
Uginuća pčela moraju se jasno predstaviti kao bioindikator šireg problema koje uzrokuju prekomerna i nesavesna upotreba pesticida i drugi, uglavnom antropogeni faktori, čime se ugrožava i zdravlje celokupne zajednice, a ne samo insekata.
Na kraju, aktivna zaštita se podstiče transformacijom građana iz posmatrača u aktivne učesnike, motivišući ih da brinu o oprašivačima i prijavljuju neodgovorno korišćenje pesticida.
Jedan od načina je sigurno i akcija koju je pokrenula kompanija Nestlé, u kojoj donira dinar srednjim poljoprivrednim školama za sadnju polinatorskih traka i medonosnog drveća, a uz podršku Asocijacije za afirmaciju kulture i Udruženja za očuvanje prirode Inspira Vivo. Na taj način pruža se podrška obrazovanju budućih poljoprivrednika kroz praktičnu primenu regenerativnih praksi kojima se obezbeđuju staništa i izvor hrane oprašivačima tokom ključnih perioda godine. Koje efekte očekujete od ovog projekta?
Nemanja:
Od projekta Zajedno pčelama na dar očekujemo trostruke, međusobno povezane efekte: edukativni, ekološki i promotivni, koji zajedno čine iskorak i približavanje ka održivim poljoprivrednim praksama.
Najvažniji je edukativni efekat, jer se direktnim uključivanjem srednjih poljoprivrednih škola, nova generacija obučava za praktičnu primenu regenerativnih praksi. Učenici, kao nosioci promena, stiču konkretno znanje o podizanju polinatorskih traka i sadnji medonosnog drveća, prenoseći taj model održivosti direktno u svoje zajednice i na buduća gazdinstva.
Ekološki efekat podrazumeva stvaranje mreže trajnih staništa i povećanje površina pod polinatorima širom Srbije, čime se obezbeđuje praktičan primer u lokalnom kontekstu i kontinuiran izvor hrane i skloništa za oprašivače tokom cele godine, što je ključno za oporavak populacija oprašivača.
Projekat ima snažan promotivni efekat, služeći kao vizuelni dokaz da korporativna odgovornost i regenerativna poljoprivreda mogu biti uspešno uvezane u partnerstvo koje donosi dobrobit i prirodi i zajednici.
Pored širih efekata, projekat uključuje i direktno merljiv efekat na mikronivou, a to je postavljanje hotela za divlje oprašivače i aktivno praćenje oprašivača, što značajno podiže kvalitet edukacije. Postavljanjem hotela za insekte od strane učenika, ne samo da se obezbeđuje stanište za solitarne pčele već se učenicima daje prilika za direktno učenje o biodiverzitetu. Kroz protokol praćenja koji se sprovodi u sklopu projekta, mladi uče da prepoznaju i beleže koje se vrste oprašivača naseljavaju i posećuju polinatorske trake, čime se stiču neophodna terenska znanja i veštine biološkog monitoringa. Ovaj aspekt projekta pretvara školsku parcelu u „živu laboratoriju“, gde se efikasnost regenerativnih praksi meri kroz realno prisustvo i raznovrsnost insekata, dajući učenicima alat da donose odluke bazirane na konkretnim podacima.
