KAKO SE UZGAJA CELER Saveti proizvođača iz doline Morave “Celer zahteva plodored, primeti se velika razlika ukoliko ne promenimo kulturu između dve sadnje”

Autor: Slaviša Stojković

Nekada su se celer i šargarepa u bivšoj Jugoslaviji, najviše gajili u dolini Morave, u selima oko Trstenika. Uprkos raspadu države, navika da se u ovim krajevima gaji ovo povrće je ostala, ali su se površine smanjivale. Više je razloga za to. Smena generacija, ali i manjak površina kako bi se sproveo plodored. A da bi se dobili dobri prinosi, potrebno je i primeniti određena pravila, počev od sadnje do zalivanja.

Bilo kako bilo, ni trenutne površine na kojima se sadi celer i šargarepa nisu za pocenjivanje. Pa se tako celer sadi na oko 100 hektara, dok šargarepa sna blizu 150 hektara i to samo u nekoliko sela oko Trstenika. Ipak Vojvodina polako preuzima vođstvo kada su u pitanju površine, a poljoprivrednicima u Trsteniku ostaju neki statistički podaci iz bliske prošlosti, na koje mogu biti ponosni.

Kada vremenski uslovi to dozvole, povrtari vade šargarepu i celer. Prema rečima agronoma Zorana Jakovljevića ovogodišnji plod je u rangu ekstra kvaliteta. Protekla 2025. godina je bila idealna. Tropske temeprature ni malo nisu smetale da se krtole dobro razviju, jedino što je bilo neophodno jeste češće i obilnije zalivanje. Proizvođači su zadovoljni i visinom  prinosa. Pojedine parcele dale su blizu tonu po aru, što daju u boljim godinama. 

Srednji plodovi na pijacu, veliki u preradu

Svako tržište zahteva određeni kvalitet. Pijace i marketi uglavnom zahtevaju srednje krupan plod, dok oni veći plodovi idu u industirju.

Ipak ne može sve biti idealno. U ovom slučaju to je otkupna cena, koja prema rečima poljoprivrednika jedva  pokriva troškove ulaganja. I uvek je tako, kada rodi previše, cena je niska, a kada nečega nema dovoljno na tržištu, cene su nerealno visoke. Pa se tako celer na veliko ove godine plaća 60 dinara za kilogram, dok je šargarepa 35-40 dinara.

Naši potrošači nemaju naviku da svakodnevno konzumiraju celer, pa kada se desi da prerodi, bude problema oko plasmana i prodaje. Celer sa lišćem se plaća 20 dinara više, i njega je teže oprati, pošto se svaki pere ručno. Takav celer uglavnom završi na zelenim pijacama.

Proizvodnja celera

Proizvodnja celera nije nimalo laka. Kako sve kreće od semena, povrtari iz ovog kraja isprate i učestvuju u celom procesu, od setve do vađenja. Najpre je važno izabrati zdravo i sretifikovano seme. Na njemu ne bi trebalo štedeti. Seme je dosta sitno i nežno i dok ne nikne moraju mu se obezbediti odgvarajući uslovi. Ova kultura zahteva plodored.

Seje se u proleće

Seje se uglavno s početka proleća, i pre same setve preporučuje se da se seme namoči u mlakoj vodi i da se ostavi dan, dva na prirodnoj svetlosti, kako bi se podstaklo brže klijanje.

I celer i šargarepa vole vodu

Zaštita igra presudnu ulogu, kako kod proizvodnje celera tako i kod šargarepe. Ove dve kulture se ne mogu gajiti bez sistema za navodnjavanje, a to dodatno poskupljuje proizvodnju. Međutim, povrtari iz ovih krajeva uglavnom imaju arterijske bunare, a tu je i Morava u blizini. Parcele na kojima se gaji celer su usitnjene i retko koja prelazi površinu od tridesetak ari. 

“Kako celer tako i šargarepa zahtevaju obilna zalivanja, to je dobar preduslov za razvoj brojnih bolesti ali i korova. Često povrtati prave greške kada je korišćenje hemijskih preparata u pitanju, ne ispoštuje se karenca ili se koriste veće količine od onih koje su dozvoljene. Oni koji se bave dugi niz godina, ipak ne prave veće greške kada je primena hemije u pitanju. Smatram da je dobra odluka Ministarstva poljoprivrede da svi oni poljoprivrednici koji koriste hemiju, moraju proći obuku o primeni i korišćenju hemijskih preparata u proizvodnji, jer će se na taj način preduprediti brojne nepravilnosti ali i štetnosti po zdravlje ljudi i eko sredine”, kaže Zoran Jakovljević, agronom.

Najteže je napraviti dobar rasad celera

Dejan Nikolić iz Donjeg Ribnika kod Trstenika proizvodnjom celera, šargarepe ali i drugog povrća bavi se od kad zna za sebe. Sve to sadi na 10 hektara površine i spada u vodeće proizvođače u ovom kraju. Njegov otac se još bavio ovom proizvodnjom. A da se bavi raznolikom proizvodnjom je na neki način bio primoran, upravo zbog oscilacije u cenama ali i nesigurnog tržišta. U trenutku naše posete ovom domaćinstvu, vadila se, prala i pakovala šargarepa, sortirao celer i sekao karfiol i kupus. Dvorište puno radnika, rod prvoklasan.

“Nama proizvodna godina kreće sa mladim krompirom pod najlonom, uporedo sa njim sadimo i šargarepu i cveklu, a nakon toga kupus, karfiol i celer. Nekada se desi da na istoj parceli godišnje imamo i tri berbe, drugim rečima zemljište je maksimalno iskorišćeno. Minimum godišnje imamo dva useva. Celer zahteva plodored, primeti se velika razlika ukoliko ne promenimo kulturu između dve sadnje. Najteži deo proizvodnje je proizvesti dobar i kvalitetan rasad, ali i na kraju treba sve to prodati. Nekada bude lakše, zavisi od godine i od toga kako je rodilo, a nekada se dosta namučimo. Siguran otkup ne postoji, u našem kraju zadruge ne postoje pa smo prepušteni sami sebi. Ja sam nekako rešio taj problem izgradnjom hladnjače, pa sve što ne ode odmah na tržište, skladištim tu i čekam bolju cenu ili kupca.”

Kupci znaju gde je kvalitet

Velika prednost je ipak ta što je ovaj kraj poznat po povrtarima, i kupci iz svih krajeva naše zemlje znaju gde mogu na jednom mestu napuniti šleper dobre robe. Dodatno proizvodnju celera poskupljuje manuelni rad, nakon vađenja sve se obavlja ručno. Od čišćenja, pranja,sortiranja pa sve do pakovanja. Radnika je sve manje, i teško ih je naći. Čak ni visoke dnevnice ne pomažu da motivišu radnike.To što je preostalo uglavno su ljudi srednje dobi, ili u penziji. Mladih gotovo i da nema.

Cena nepromenjena deset godina

Otkupna cena celera i šargarepe se nije menjala poslednjih deset godina, to dodatno demotiviše povrtare iz ovih krajeva da ove kulture sade na većim površinama. Ulaganja u proizvodnju iz godine u godinu su sve veća, počev od hemijskih preparata, pa sve do goriva za motore za navodnjavanje. Otkupna cena od 60 dinara za celer, odnosno 40 dinara za kologram šargarepe zasigurno to ne mogu nadomestiti, a o zaradi i da ne pričamo. Pogotovo kada dođu ovakve godine gde celer rodi i do 100 tona po hektaru, pa se tržište brzo prezasiti, tu je i prodaja robe dovedena u pitanje. 

Rešenje ovih problema bi bio siguran otkup i zadruga koja bi mogla da garantuje prodaju. Ovde ima poljoprivrednika koji znaju da proizvedu kvalitetnu robu, samo nemaju svi marketinške veštine da je i prodaju.

NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)