Autor: Slaviša Stojković
Više meseci je prošlo od kako je urađena silaža kukuruza. Za neke ratare protekla godina je bila jedna od najtežih, dok drugi gotovo da nisu primetili nikakve velike razlike u visini prinosa kukuruza i kvalitetu silaže. Kako je moguće da ratari sa istog terena ostvare tako veliku razliku u prinosu, kada kiša u pojedinim mestima Rasinskog okruga nije pala skoro tri meseca? Da li je u pitanju izbor hibrida, osnovna obrada zemljišta, đubrenje ili od svega po malo? Kakva je bila silaža, koliki su bili prinosi i koliko je podbacila od uobičajenih godina, odgovore na ova pitanja potražili smo od Bobana Rosića, savetodavca za stočarstvu iz Poljoprivredne stručne službe u Kruševcu.
Moglo je već u maju da se nasluti da 2025. neće biti dobra godina za kukuruz. Zemljište nije imalo dovoljno vlage za nicanje kukurza a i sama setva se odvijala u otežanim uslovima. Sve je to uticalo da start bude lošiji, odnosno da nicanje bude neujednačeno.
Kukuruz jeste tropska biljka i tačno je da može dugo da izdrži bez padavine ali i njemu je potrebna voda makar u određenim fenofazama. Prošle godine nije dobio kišu ni u tim ključnim trenucima. To je bio glavni razlog zašto je veliki broj ratara odlučio da pravi silažu, pa koliko bude. Retko ko je ostavio kukuruz za berbu, i ako je bilo po nekih sporadičnih parcela, prinosi po hektaru su se kretali od 2 do 4 tone.
“Prošla godina je bila izazovna kako za naše ratare, tako i za našu struku. Iako sam dugo u materiji, i na terenu, prvi put sam se susreo sa parcelama na kojima uopšte nije bilo klipa. Kukuruz jedva da je prelazio metar visine, dok je na nekim parcelama klasao u trenutku kada još uvek nije bio razvijen klip. Prethodne godine se više nego ikada uočila posledica klimatskih promena. Bilo je i onih ratara koji su navodnjavali kukuruz, doduše na terenu Rasinskog okruga, broj tih parcela je neznatan, ali ni tu se nisu mogli postići ni upola prinosi kao u normalnim godinama. Iskren da budem polovinom leta situacija na terenu je bila alarmantna. Poljoprivrednici su nas stalno zvali da nas pitaju šta da rade. Mnogi su hteli da krenu sa silažom još krajem avgusta, ne bi li sačuvali ono malo što je ostalo. Neki su i silirali u tom periodu, što se za svo ovo vreme koliko sam na terenu, nije dogodilo”, kaže Boban Rosić, savetodavac za stočarstvo iz Poljoprivredne stručne službe u Kruševcu.
Ukoliko se sabijanje uradi kako treba, procenat kvarenja silaže je minimalan
Silaža predstavlja veoma važan udeo u dnevnom obroku kod krava. Osim kabastog i koncetrovanog dela, koji takođe mora biti prisutan u ishrani, prisustvo silaže kukuruza je takođe bitno i ona u velikoj meri utiče na visinu mlečnosti. Ipak prema rečima Rosića, ratari su 2025. godine izvukli najbolje. Prinos mase je bio solidan, dok je udeo zrna poprilično izostao, i zato u ovakvim godinama predlažu se veće količine silaže u ishrani.
“Krave rado jedu ovogodišnju silažu, reklo bi se čak i više nego uobičajeno. Kao da znaju da je ima manje nego inače. U ovom trenutku procenat buđanja silaže je neznatan, ali pitanje je do kada će biti tako. Do sada su stočari uglavnom davali od 18 – 20 kilograma silaže tokom dana, u ovakvim godinama kada je procenat zrna manji i kada je silaža lošijeg kvaliteta. To mora biti više, na dnevnom nivou i do 25 kilograma. Zbog ektremno visokih temepratura, masa je bila znatno suvlja nego inače, pa je prilikom gaženja silaže bilo neophodno dodatno kvasiti masu ne bi li se adekvatno sabila. Ukoliko se sabijanje uradi kako treba, procenat kvarenja silaže je minimalan.”
Poređenja radi, ni silaža iz 2024. nije bila znatno bolja od ove iz 2025. godina. Istini za volju, nisu zabeležene ovako ekstremne temperature i prinos je bio za nijansu bolji nego u 2025. ali što se tiče kvaliteta, nema nekih velikih razlika. Što se odražava i na visinu mlečnosti, pa tako količina mleka na terenu Rasinskog okruga nema nekih većih iskakanja od uobičajenih proseka. Silaže jeste bilo manje, u zavisnosti od parcele i do 50 % nego u normalnim godinama ali se kompenzacija obavlja drugim hranivima. Povećava se unos kabastog i koncetrovavnog dela. Poslednjih par godina, primetne su veće površine raži. Uvideli su ratari iz ovih krajeva da je proizvodnja kukuruza postala neizvesna, imajućui na umu da se on ovde gaji u suvom ratarenju, pa su postepeno krenuli da traže alternativu. Kako ne postoji biljka koja može da bude adekvatna zamena za kukuruz, došlo se do prelaznog rešenja a to je senaža od raži, pšenice, tritikale i ovsa. Ova kombinacija može da nadomesti manjak silaže od kukuruza ali ne može da je zameni.
“Ove godine prinos silaže, u zavisnosti od parcele, podbacio je u proseku za oko 30 pa čak i do 50 %, što je ozbiljna količina imajući na umu koliko se na ovom terenu čuvaju krave. Stočari će ovaj gubitak osetiti početkom proleća, kada zalihe silaže budu bile pri kraju, i kada se bude više trošilo seno i koncetrovano hranivo. Veliki broj ratara strahuje da na proleće poseje kukuruz, imajući na umu da su dve godine zarednom dosta loše, kada je visina prinosa u pitanju. Zato je ujesen posejano znatno više pšenice nego što je do sada bio prosek i na velika vrata u ishranu se uvodi raž i ovas”.
Foto: Slaviša Stojković
Urea doprinela da u sušnoj godini prinos ne podbaci
Ipak ima i onih stočara koji nisu toliko loše prošli ove godine. Kod Gorana Petrovića iz Begovog Brda kod Kruševca, reklo bi se redovna situacija. Silo jame pune, sena dovoljno, a vidimo da ima i kukurza u zrnu. Objekti puni krava. U ovom trenutku oko 30 krava na muži i desetak bikova u tovu. Prvo što nam je rekao da za njega 2025. godina i nije bila tako dramatična.
“Ove godine nisam osetio neke veće oscilacije u visini prinosa kukuruza a ni silaže. Iako su i mene pogodili isti tropski dani i visoke temperature kao i ostatak Srbije i ove godine spremio sam hrane isto onoliko koliko i godinama unazad spremam. Sa gotovo iste površine, silirao sam istu količinu silaže kao i prethodne godine. Imao sam do pet otkosa lucerke, jedino je trave bilo nešto manje nego u normalnim godinama. Neke površine lucerke navodnjavam, pa možda mogu tome prepisati toliki broj otkosa, a što se tiče kukurza, verujem da je đubrivo odradilo svoje. Sve moje njive su dobro nađubrene stajskim đubrivom. Osim stajnjaka, bacam i ureu, i to 2 kg po aru. Tako da verujem da je upravo urea doprinela da prinos i u ovako sušnoj godini ne podbaci. Što se tiče ishrane krava, tu ništa ne menjam godinama. Dnevno krava dobije od 15-20 kilograma silaže, 10 kilograma koncetrata i obavezno lucerku. Sve to rezultira visoku mlečnost, koja u ovoj štali iznosi i do 30 litara po kravi. Imam par krava koje daju i preko 40 litara mleka. Dnevno iz ove štale u ovom trenutku izađe oko 300 litara, a u danima kada su sve na muži ta brojka prelazi i 500 litara u jednom danu.
Ove godine suša se odrazila i na visinu cene lucerke, pa se tako ona kreće od 40 dinara za jedan kilogram, dok je kukuruz na veliko 30 dinara. Ne pamtim da je nekada bila ovakava cena”, žali nam se naš domaćin.
Uticaj na mlečnost
Kako pomeranje sata utiče na visinu mlečnosti?
Zimsko računanje vremena ne pričinjava nam zadovoljstvo, kraći je dan, vreme još brže prolazi. Isto je i kod naših životinjama. Ipak one imaju unutrašnji nji alarm koji se aktivira pre obroka i nepogrešiv je. Po njemu se upravljaju stočari.
U razvijenim Evropskim zemljama krave su u slobodnom sistemu, hranu dobijaju u tačno određeno vreme. U onim malo boljim objektima čak i same odlaze na mužu kada osete da se mleko nakupilo, i to rade roboti a ne ljudi. A i u mnogim zemljama Evrope, sat se ne pomera. Ali da se vratimo ipak mi u našu zemlju. Kod nas je ipak slika malo drugačija. Krave imaju svoj tempo, koji se ne poklapa sa pomeranjem sata tokom zime. Desi se da ukoliko se poremeti vreme muže za svega 15 tak minuta, ona u tom raskoraku može da ispusti određenu količinu mleka. Dakle krava ne zna da li se sat pomerio ili nije. Ona nema predstavu o vremenu, i njoj ništa ne znači koliko je sati. Jedino zna da reaguje kada je gladna ili žedna i njen organizam funkcioniše po principu kako je stočar navikne. Dakle ako ste ustalili vreme obroka i muže, jednostavno bi trebalo toga se prodržavati. Jedini koji bi trebalo da se prilagodi celoj situaciji je čovek. Na visinu mlečnosti utiče kvalitet hrane koji podrazumeva silažu, koncetrovani i kabasti deo. Osim toga, na visinu mlečnosti veoma važnu ulogu ima genetika ali i objekat u kojem se krave čuvaju.
