Autor: Radoslav M. Cvetković, diplomirani master inžinjer, Savetodavna agencija Blaznavac
Rezidba voćaka, predstavlja veoma važnu agrotehničku meru, koju je neophodno obaviti stručno i blagovremeno, kako bi se u određenom sistemu gajenja postigli najbolji mogući rezultati, odnosno obezbedili kontinuirani prinos i dugovečnost samog voćnjaka, kao i nesmetano i kvalitetno obavljanje svih ostalih agrotehničkih mera u zasadu (zaštita, obrada, berba i sl.). Nestručna, i neblagovremeno izvedena rezidba, može imati veoma velike posledice, po biljku, umanjiti njen prinos i smanjiti njen životni vek. Zašto su važne zimska i letnja rezidba, kao i šta znači rezidba u punom rodu i radi formiranja uzgojnog oblika pročitajte u nastavku teksta.
Zbog svega toga, ovoj operaciji u voćarskoj proizvodnji, neophodno je pristupiti maksimalno stručno i profesionalno, na vreme je planirati, i obaviti u optimalnom trenutku po biljke. Greške, napravljene, nestručnom rezidbom se jako teško mogu ispraviti, a često se dešava, da se uopšte ne mogu korigovati.
Šta mi radimo rezidbom:
Rezidbom, uklanjanje (odsecanje), određenih grana voćke, kako bi izgled (habitus) čitave biljke, prilagodili odgovarajućem uzgojnom obliku (sistemu gajenja), koji će nam omogućiti, ulazak zasada u pun rod, u najkraćem mogućem roku, njegovo što duže zadržavanje u periodu pune rodnosti, kao i kvalitetno obavljanje svih ostalih operacija.
Da bi se rezidba kvalitetno i stručno obavila, neophodno je biološke osobenosti, najpre vrste voćaka, zatim sorte, kao i pravilne tehnike formiranja određenog uzgojnog oblika. Takođe, potrebno je, rezidbu izvoditi kvalitetnim makazama i ostalim alatima, za tu namenu.
Klasifikacija rezidbe:
Postoji nekoliko različitih kriterijuma na osnovu kojih je podela rezidbe, a to su:
- Na osnovu vremena izvođenja
2. Na osnovu starosti zasada
Na osnovu vremena izvodjenja, rezidba se deli na:
- Zimska rezidba
2. Letnja rezidba
Na osnovu starosti zasada, rezidba deli na:
- Rezidba u cilju formiranja uzgojnog oblika
2. Rezidba u punom rodu(“rezidba na rod”)
Zimska rezidba:
Predstavlja osnovnu i najbitniju meru rezidbe, koja se izvodi u toku mirovanja vegetacije, odnosno od momenta opadanja lišća u jesen, pa do početka kretanja vegetacije u proleće. Poslednji momenat za izvođenje ove mere je početak cvetanja voćaka.
Letnja rezidba:
Na neki način predstavlja, dopunsku meru zimske rezidbe, izvodi se tokom leta i to u periodu od juna do avgusta,jednom ili u više navrata. Ova rezidba je od posebnog značaja, u mladim zasadima tokom formiranja odgovarajućeg uzgojnog oblika, dakle, do neke 4.godine starosti zasada. Takođe kod nekih voćnih vrsta, kao što je breskva npr. letnja rezidba je od izuzetnog znacaja i u periodu pune rodnosti.
Rezidba u cilju formiranja uzgojnog oblika:
Predstavlja rezidbu, koja se izvodi od momenta same sadnje, gde se najčesće prekraćuju voćne sadnice, pa do 4. ili 5. godine starosti zasada, kad se završava formiranje uzgojnog oblika. Poseban akcenat kod ove rezidbe treba staviti, na njeno stručno izvođenje, jer eventualnim greškama, možemo dovesti da zasad kasnije prorordi, da kasnije stupi u pun rod, kao i da nikada ne ostvarimo pun rodni potencijal određene voćne vrste.
Rezidba u punom rodu (“rezidba na rod”)
Podrazumeva rezidbu zasada u punom rodu. Osnovni ciljevi ove rezidbe je da period pune rodnosti traje maksimalno, da prinos i kavalitet budu isti u kontinuitetu, da nema oscilacija, kako bi ekonomski efekat čitave proizvodnje bio zadovoljen.
Uzgojni oblici i sistemi gajenja, moraju biti prilagođeni pre svega biološkim osobenostima, vrste i sorte, tipu zemljišta na kome je podignut zasad, raspoloživom mehanizacijom i radnom snagom. Svaka voćna vrsta, a potom i sorta, maksimalne rezultate može postici samo ako se gaji u određenom sistemu gajenja i na određenom tipu uzgojnog oblika. Zbog toga, pre podizanja višegodisnjih zasada treba dobro predvideti sve gore navedene činioce, kao i raspoloživost određenih resursa i kapaciteta, kako bi se ostvario najbolji mogući rezultat. U uslovima, veoma smanjenog obima radne snage, kao i klimatskim promenama, čiji smo svedoci, svaki previd i greška u projektovanju zasada, može dovesti do upitnosti ekonomske opravdanosti čitave proizvodnje.
