Autor: Slaviša Stojković
Lepo prolećno vreme uticalo je da se u optimalnim rokovima poseje krmno bilje, ali i da se prihrani pšenica, nađubre livade, kao i da oni koji nisu stigli pripreme zemlju za predstojeću setvu kukuruza. Ipak struka savetuje da se sa setvom ne žuri. Dnevne temperature jesu bile visoke ali su zato noćne izuzetno niske i zemlja nije stigla da se ugreje. Takođe, savet je i da se obavi analiza zemljišta, pripreme parcele i izaberu proverena semena.
Pre setve krmnog bilja, neophodno je zemljište dobro pripremiti. Kako su u pitanju višegodišnji zasadi, što znači da nema oranja pa ni plodoreda u narednih nekoliko godina, sve bi trebalo valjano uraditi.
Prvo analiza zemljišta, potom koliko je teren pogodan za krmno bilje
Pre same pripreme, prvi korak je analiza zemljišta, kako bi se utvrdila njegova kiselost. Upravo ona predstavlja ograničavajući faktor konkretno za lucerku. Nakon analize trebalo bi ustanoviti koliko je teren pogodan za krmno bilje. Kada se sve to ustanovi, sledi korak koji je podjednako važan kao prva dva – izbor semena. Tu ne treba štedeti, niti kupovati kod neproverenih prodavaca, odnosno na pijaci. Jer na prvi pogled, svako seme izgleda dobro ali to ne znači da je ono zaista zdravo.
Jedan od instituta koji ima provereno seme je Institut za krmno bilje koje posluje više od 140 godina i nalazi se u Kruševcu.
“Prva polovina marta jeste bila topla i činjenica je da su neki ratari otpočeli setvu krmnog bilja, što mi svakako ne savetujemo. U tom periodu je moglo da se poseje samo grašak i grahorica, kojih na žalost na tržištu nema dovoljno, dok je preporuka za setvu leguminoza i trava kraj marta, početak aprila. Prve na red dolaze detelinsko travne smeše i travne smeše dok je početak aprila, ukoliko to vremenski uslovi dozvole, vreme kada se seje crvena detelina i lucerka. Kada bi znali vremenske prilike tri meseca unapred, mi bi dali idealne savete za setvu, ali na žalost to niko sa sigurnošću ne može da predvidi i zato optimalni rokovi ne znače ništa ukoliko nisu stvoreni i vremenski uslovi za setvu. ističe dr Jasmina Radović sa Instituta za krmno bilje u Kruševcu.
Nakon setve, i tokom nicanja, najvažnije je da biljke nemaju problema sa ranim mrazevima. Međutim u višegodišnjoj proizvodnji krmnih vrsta, javlja se još jedan, sve učestaliji problem – ekstremno visoke temperature i sušna leta, što za posledicu ima manji broj otkosa. Krmno bilje na terenu Rasinskog okruga se gotovo ne navodnjava, pa nije redak slučaj da se poslednjih godina upravo zbog toga, skinu svega dva do tri otkosa, što svakako nije pun potencijal. Jedino lucerka pokazuje veći stepen tolerantnosti na sušu, ali ni ona u tim uslovima, ne ostvaruje svoj potencijal.
Kako se sprema seme za sušu
“Kakva će ova godina biti, to niko ne zna, vodotokovi su puni, za razliku od prošle godine pa se nadamo da neće više biti toliko izražena suša kao što je bila prethodnih godina. Radimo na tome da malo povećamo tolerantnost naših sorti na sušu, treba imati na umu da je nemoguće stvoriti sortu koja je otporna u potpunosti na sušu. Naši selekcioni procesi su dugogodišnji, i dobijanje i priznavanje novih sorti dugo traje, a klima nas skoro svake godine iznenadi. Teško je isprati sve te promene. Zato savetujemo da naši ratari biraju vrste koje uspevaju na njihovim terenima. U ovoj višegodišnjoj proizvodnji,najznačajnija je prva godina. Od nje vam zavise sve naredne godine. Važno je formirati dobar usev kako bi od njega iskoristili pun potencijal. Ako se uradi setva kako treba, što znači da se pripremi dobro zemljište, koje bi trebalo da bude tako fino usitnjeno, da kada na njega zgazite ne propadnete, a potom nakon setve obavite i valjanje useva koje je takođe važno iz više razloga, najpre zbog uspostavljenja kontakta sa zemljištem, a potom i ujednačenog klijanja, možete računati da ste već obavili više od pola posla”, kaže dr Radović.
Semena Instituta za krmna bilja su sitna i ne klijaju ispod grudvi. Takođe jedan od glavnih uslova za dugogodišnje iskorišćavanje zasada je i blagovremena zaštita od korova. To se na žalost na našim terenima ne radi kako treba, što prouzrokuje njihovo brzo širenje.
Ukoliko se sve ove preporuke na koje je ukazala dr Radović, ispoštuju, lucerka na jednom mestu može opstati 5 do 6 godina. Treba znati da samo jedna greška, kod recimo izbora parcele, može prepoloviti opstanak ove vrste ali i njen prinos. Ne treba forsirati lucerka po svaku cenu. Ukoliko ona nije za vaš teren, Institut za krmno bilje nudi bogatu paletu svojih semena, koji mogu upotpuniti obrok stoke, kao što su recimo travno detelinske smeše za sve uslove i namene bilo da je za ispašu, košenje…
Semena Instituta za krmno bilje seju se širom naše zemlje. U ovom trenutku najviše posla ima u magacinu gde se pakuju semena i isporučuju ratarima kako sa terena Rasinskog okruga tako i širom naše zemlje. Ukoliko se uradi sve kako struka predlaže, ostvaruju se i dobri prinosi. Osnova sorti travnih vrsta su pre svega poreklom iz naših domaćih populacija,i u tome se ogleda prednost semena ovog instituta.
Gde se prave greške – kiselo zemljiše i loša priprema
Najčešće ratari sa naših terena greše pri odabiru parcele. Često ni kvalitetno seme ne može ostvariti svoj pun potencijal, ukoliko nije posejan na dobrom mestu. Ne retko lucerku seju na kiselim zemljištima. Ona tamo ne raste ili neće dati dobar koren pa ni prinose. Takođe dešava se i to vrlo često da se ne pripremi dobro zemljište.
“Naša semena su sitna i zahtevaju fino usitnjenu zemlju, koja bi trebalo da bude i pomalo zbijena, pa se zbog toga često dešava da semena klijaju samo tamo gde su prešli točkovi od traktora, dok na ostatku parcele izostaje rast. Takođe ratari greše i prilikom količine semena po hektaru. Naša preporuka je da lucerku seju od 16-18 kilograma po hektaru, dok detelinsko travne smeše od 35 do 40 kilograma po hektaru. Količina semena varira u ovom opsegu jer zavisi i od toga kako ratari seju, mašinski ili ručno. Takođe, kako bi uštedeli, ratari često semena kupuju na pijaci. To može biti pogubno za proizvodnju jer na prvi pogled sva semena su ista ali ratar ne može uočiti da li je u vreći prisutna Vilina kosica ili sitno seme korova, koje kasnije itekako može praviti probleme na parceli. Na sve to treba imati na umu da je veoma važno obaviti đubrenje. Preporuka je ako je moguće, da se na jesen pre oranja, nađubriti parcela stajnjakom, imajući na umu da se ta parcela neće orati nekoliko godina”, kaže dr Jasmina Radović.
Iskustvo ratara Dejana Petronijevića iz sela Bovan
Dejan Petronijević iz sela Bovan, godinama sarađuje sa Institutom za krmno bilje. Koristi njihova semena i rezultatima je zadovoljan. Na više od četiri hektara seje krmno bilje a ukupno obrađuje oko 80 hektara zemlje. U svom selu jedini čuva krave. U svakom trenutku na muži je tridesetak krava, a preostalih tridesetak su junice i telad. Cela porodica je uključena u posao. U kući živi čak četiri generacije. Oba sina su odlučila da ostanu na imanju. Prošle jeseni zasnovao je lucerku na nešto više od jednog hektara, odmah na parceli iza kuće.Već je imao prve otkose a što je preteklo iskoristio je za seme.
“Ovog proleća posejao sam crvenu detelinu i ljulj za semensku proizvodnju. Prvu travu deteline skidao sam za senažu, a druga trava ostaje za seme. Godinama koristim semena Instituta za krmno bilje i nemam u planu da menjam, jer upravo ta semena stvarana su na ovim našim terenima, koja im odgovaraju u potpunosti. U proseku po parceli imamo dva nekada i tri otkosa, što je dobar prosek imajući u vidu da ne navodnjavam njive. Sve njive đubrim stajskim đubrivom uz dodatak veštačkog, što čini dobitnu kombinaciju. Od sorti najviše sejemo crvenu detelinu, ljulj i lucerku. Pokazale su se kao dobar dodatak u ishrani krava. A to utiče i na visinu mlečnosti. U mojoj štali ima krava koje daju i do 50 litara mleka. Štalski prosek je 27 litara a samo u prošloj godini predali smo oko 230.000 litara mleka. Osim hrane vodimo računa i o genetici koju ostavljamo.U ovom trenutku gotovo sva genetika je naša i nastala je izborom i selekcijom najboljih grla”, priča Dejan Petronijević.
Vredni domaćini su već posejali krmno bilje, iskoristili su visoke temperature i lepo vreme.
