Klimatske promene, pritisak na prirodne resurse i rastuća potreba za stabilnom proizvodnjom hrane sve više otvaraju pitanje kako će izgledati poljoprivreda u narednim decenijama. Veliki izazov predstavlja i globalni pad populacije pčela i drugih oprašivača, koji imaju veoma važnu ulogu u proizvodnji hrane. Veliki broj biljnih kultura, čak 75% onih koje svakodnevno konzumiramo, od voća i povrća do različitih uljarica, direktno zavisi od oprašivača. Oprašivanje takođe pozitivno utiče na ukupan rod i kvalitet plodova – njihovu veličinu, oblik, sastav, otpornost i trajnost.
U Srbiji živi više od 700 vrsta pčela, a većinu čine takozvane solitarne ili mason pčele. Za razliku od medonosnih pčela, ovi insekti ne žive u košnicama i nemaju žaoku, što ih čini potpuno bezopasnim za ljude i rad na terenu. One su pravi šampioni efikasnosti, jer jedna mason pčela može da zameni čak 120 medonosnih pčela u oprašivanju voća. Rade i po hladnijem vremenu kada drugi oprašivači miruju, čime značajno doprinose opstanku kultura koje čine osnovu naše ishrane.
Upravo ovi tihi radnici su u fokusu Nestlé inicijative Zajedno pčelama na dar, koja povezuje obrazovanje mladih generacija i održivu poljoprivrednu praksu. Kroz saradnju sa poljopriivrednim školama u Futogu, Požegi, Vranju, Kraljevu i Vršcu, budući poljoprivrednici i agronomi imaju priliku da se susretnu sa terminom regenerativne poljoprivrede i primene neke prakse na školskim oglednim poljima.
Photo: Nestlé/ Ana Kostić
Od prvih sadnica do hotela za pčele
Inicijativa ima za cilj da obezbedi stanište i hranu za divlje oprašivače tokom cele sezone i edukuje učenike kako da o njima adekvatno brinu. U prvoj, jesenjoj fazi, na školskim parcelama posađeno je 200 sadnica medonosnog drveća. Druga, prolećna faza obuhvata postavljanje inovativnih hotela za pčele i sadnju polinatorskih traka. Solitarni oprašivači se gnezde u šupljinama koje traže u prirodi, a upravo te uslove pružaju ovi specijalno dizajnirani hoteli. Takođe, ove konstrukcije imaju i edukativnu funkciju — providne stranice omogućavaju učenicima da posmatraju aktivnosti oprašivača i razumeju njihov životni ciklus.
Sa druge strane, polinatorske trake čini pažljivo odabrana „biljna mešavina“ – hajdučka trava, žuti zvezdan, esparzeta, lavanda, žalfija i maslačak. Ovi cvetni pojasevi osiguravaju kontinuiran izvor hrane tokom cele sezone i predstavljaju prirodnu zaštitu useva na školskim imanjima. Intenzivni mirisi lavande i žalfije zbunjuju štetne insekte, poput lisnih vaši ili kupusara, koji se oslanjaju na čulo mirisa da pronađu useve. Istovremeno, hajdučka trava privlači osolike muve i parazitske osice koje su prirodni neprijatelji štetočina, a sve ove biljke luče materije koje suzbijaju razvoj štetnih gljivica u zemljištu, štiteći korenje susednih biljaka.
„Kroz ovu inicijativu i edukativne radionice, đaci dobijaju priliku da teorijsko znanje odmah primene u praksi, od sadnje medonosnog drveća do praćenja aktivnosti oprašivača i biološkog monitoringa. Važno je i to što učenici kroz ovaj proces počinju da posmatraju poljoprivredu kao sistem u kome su zemljište, biljke, insekti i klima međusobno povezani. Naš cilj je da budući poljoprivredni stručnjaci ne gledaju na insekte kao na neprijatelje, već kao na partnere“, kaže Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé.
Nauka u rukama budućih poljoprivrednika
Za stručnu javnost i buduće poljoprivrednike ovo nije samo ekološka akcija, već uvođenje modela koji povećava otpornost proizvodnje na klimatske izazove. Razumevanje odnosa između prirodnih procesa i tržišta hrane postaje neophodno za donošenje ekološki prihvatljivih i ekonomski opravdanih odluka. Integracija znanja i terenskog rada kroz projekte poput ovog osigurava da buduće generacije prepoznaju regenerativnu poljoprivredu kao važnog saveznika u borbi protiv klimatskih promena, i korak ka zdravijem zemljištu i otpornijoj proizvodnji.
