Autor: Slaviša Stojković
Puno je srce braći Vladimiru i Nenadu Markoviću iz Milutovca dok šetaju imanjem, a na njemu kruške Vodnjak i Takiša, jabuke Kolačare, koje je zasadio još njihov deda, a rađaju preko sto godina. I tek će rađati, ima ko da ih obere. Ima i za Markoviće, ali i za sve koji žele da zasade stare sorte voća, a oni imaju rasad od preko 150 vrsta. Čuvaju i prenose dalje, da se Srbija vrati korenima.
Milutovac, Velika Drenova, Konjuh i okolna sela preko Morave, poznata su po rasadničarima. Skoro da nema kuće koja nema makar neki omanji voćnjak ili proizvodnju sadnica. Ohrabruje, što se ne tako mali broj njih bavi uzgojem ali i proizvodnjom autohtonih vrsta voća, a među njima su mladi voćari koje zanimaju naše stare i gotovo izumrele voćne sorte. Jedna od njih je i porodica Marković iz Milutovca, sela smeštenog na pola puta između Trstenika i Kruševca, koja ima i proizvodnju ali i mlade zasade starih vrsta voća. Nenad i Vladimir Marković su braća koja su poželela da sačuvaju našu tradiciju i stare sorte od zaborava. Zajedno sa roditeljima, sinhronizovano i po dogovoru obavljaju sve uslove na imanju. Vladimir (33) je diplomirao hotelijerstvo, dok je Nenad (29) na četvrtoj godini smera Agroekonomija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
“Naši roditelji su započeli da se bave kalemarstvom pre 30-tak godina. Od kad znam za sebe ja sam u voćnjaku i uz njih sam učio ovaj zanat. Sasvim je bilo logično da brat i ja nastavimo ovaj posao i da ga unapredimo. Obilazili smo sajmove i druge rasadnike, „krali“ zanat i uvodili nove tehnologije koje su nam omogućavale da napredujemo i obogaćujemo posao. Moram naglasiti da se bez roditelja verovatno ne bi razvila ni ljubav prema ovom poslu a samim tim ni generacijski nastavak proizvodnje”, priča za “Plodnu zemlju” Nenad.
Osećanje prema precima i rodoljublje
On i njegov brat Vladimir su iz osećanja rodoljublja doneli odluku da gaje i sačuvaju naše stare sorte. Uvideli su da su stare sorte na pragu odumiranja, što je kod njih probudilo osećaj sete, ali i nepravde prema precima. Osnovno znanje su već imali, a tu je i veliko iskustvo njihovih roditelja. Sve se poklopilo i hrabro su ušli u realizaciju.
“Iako smo imali ideju, u početku nismo znali da je sprovedemo u potpunosti, jer nismo imali kontakt sa ljubiteljima starih sorti za koje smo mislili u tom trenutku da ih ima kod nas. I ubrzo smo shvatili da nismo jedini u kraju koji imaju ovu misiju, što nas je prijatno iznenadilo. Najviše kalem grana su nam poslali Cvjetin Nikolić iz Republike Srpske, ali i Ivica Ilić iz Šajkaša u Srbiji. Obojica ljubitelji starih sorti, a pre svega su dobri ljudi. Neizmerno smo im zahvalni na realizaciji naše ideje, jer bez njih, sve bi išlo puno teže”.
Kožara, Kolačara, Budimka, Petrovska duga, Lubeničarka, Vodenjak, Kaluđerka, Karamanka, Požegača, Crvena Ranka, Vajlija, Šerbetka, Bela Petrovača, Masnjača, Zvonara, Srčika, Karamut, Crna Takiša, Lisičarka, Tamjanika, Trnošljiva, Crnošljiva, Moravka, Đurđevak, Marela…
Danas ovi vredni mladi ljudi, u svom rasadniku proizvode veliki broj voćnih vrsta i sorti. U ovom trenutku imaju oko 150 sorti starog voća – jabuka, krušaka, šljiva i trešanja. Neke od njih su: Kožara, Kolačara, Budimka, Petrovska duga, Lubeničarka, Vodenjak, Kaluđerka, Karamanka, Požegača, Crvena Ranka, Vajlija, Šerbetka, Bela Petrovača, Masnjača, Zvonara, Srčika, Karamut, Crna Takiša, Lisičarka, Tamjanika, Trnošljiva, Crnošljiva, Moravka, Đurđevak, Marela i mnoge druge.
Za veliki broj sorti mlađe generacije nisu ni čule, ali zato naši domaćini ne samo da su čuli već o njima sve znaju i kaleme ih. Zajednička karakteristika gotovo svih ovih sorti je ta da su dosta stare na ovim prostorima, i da su se vremenom odlično adaptirale na ove naše uslove. Manje se tretiraju hemijskim sredstvima, a pojedine se gotovo i ne prskaju. Upravo ove stare sorte su idealne za organsku proizvodnju, uz minimalnu upotrebu prirodnih sredstava ili organskih preparata namenjenih za organsku proizvodnju.
Zasad od 35 ari i plan na proširenje
“Osim proizvodnje sadnica za prodaju, mi imamo i naš zasad od 35 ari koji imamo u planu da proširimo za još nekih 40-tak ari. Posadili smo krušku, koju skoro i da ne prskamo ,ali planiramo da posadimo još neku voćni vrstu jabuke Vidovače, Kraljice, Blagdanke, Prutulje. Ima mesta i za krušku Manastirku, Kanjušu, Lisičarku, Mačiju glavu, jer nam je istinski žao da ode u zaborav. Zahvaljujući Ivici Iliću, osmelili smo se da polako širimo površine i podižemo nove zasade. On nam je obećao još kalem grančica koje bi valjalo sačuvati. Što se tiče razlike u samoj proizvodnji i nema baš nekih razlika. Biljka je biljka, da li su novije sorte ili one nešto starije, sve traže isti pristup. Dobro pripremljenu zemlju pre same sadnje, dovoljno hraniva, osunčanosti, dobar teren. Jedina razlika je u tretmanima. Novije sorte zahtevaju više hemijskih tretmana, dok autohtone mogu i bez prskanja”.
Mnoge stare sorte bi danas mogle da se proizvode komercijalno, za veća tržišta, i po tome bi bili prepoznatljivi u svetu. Sa ukusom starih sorti, ne bi imali konkurenciju u ovom trenutku. Ostvarila bi se velika ušteda prilikom proizvodnje, a dobili bi zdraviji plod.
Kako očuvati staru sortu – kalemljenje ključno
“Sama proizvodnja i očuvanje ovih sorti nije komplikovana. Voćka se klasično kalemi na hibridnim podlogama ili sejancima (divlja podloga kruške, jabuke, šljive itd.). Na sejancima su voćke otpornije i trajnije, takođe uspeh kalemljenja je stoprocentan. Proizvodnja traje dve godine. Ko želi, može brzo da nauči. Još uvek u našim selima ima kalemara, čije su ruke okalemile na stotine hiljada sadnica.”
Ploda u zasadu našeg sagovornika još uvek nema, jer je ovo tek treća godina od zasnivanja, ali očekuju makar probnu količinu u ovoj godini. Nije bilo izmrzavanja, pa su voćke lepo ponele. Kod određenih sorti postoji mana alternativnog rađanja, odnosno rađanje svake druge godine, pa je zato vrlo važno povesti računa o đubrenju i navodnjavanju. A objašnjenja nema zašto jedne godine prerodi, a onda sledeće nema roda.
Kupaca ima – vraćanje u ukuse detinjstva
Kupaca ima, kako za sadnice tako i za plodove starih sorti. Kupuju podjednako i stariji ali u poslednje vreme sve češće i mladi.
„Uglavnom traže voće kao nekad što je bilo da se ne prska, nije im bitan oblik ploda, izgled ih ne zanima, žele zdravo. Autohtone sorte su otpornije. I da, stvarno vraćaju u ukuse detinjstva“, kažu braća Vladimir i Nenad Marković dok žure da oberu prve majske trešnje autohtone vrste Svetu Nikolu.
Tema očuvanja starih sorti ove godine dobila je dodatni značaj kroz jubilarni 15. NLB Organic konkurs, u okviru kog je prvi put otvorena i kategorija „Čuvari starih sorti“. Konkurs traje do 21. juna, a za pobednika ove kategorije obezbeđena je nagrada od 500.000 dinara. Prijave se šalju elektronskim putem na organic@nlbkb.rs, a više informacija o ostalim kategorijama i drugim važnim detaljima konkursa dostupno je na zvaničnom sajtu NLB Komercijalne banke.
NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)
