Autor: Danijela Nišavić
Gleda Maljen ka voćnjacima u selu Rajković kod Mionice. Ima se šta i videti. Organski gajene jabuke, šljive, stare sorte, rađaju na imanju. Sadnice su iz Južnobanatskog okruga stigle u Kolubarski okrug i sada razvijaju plod. Biće i ovo rodna godina. Zoran Joksimović, suvlasnik Zets Orchard, kaže za Plodnu zemlju da neko ko kreće da ponovo daje život očevini ili dedovini, a želi da krene u organsku priču kao što je učinio on sa pašenogom, suprugom i svastikom – ne brza i ne žuri. Sugeriše da se dobro i kvalitetno pripremi celo okruženje, jer prečica u organskoj proizvodnji ne postoji. Zemljište će taj trud prepoznati. I nagraditi.
„Kakva da ima očekivanja? Roda će biti manje ali zdravije! Kako da se možda i ne razočara? Ukoliko to rade sa puno ljubavi i vere neće biti razočaranja“, kaže Zoran, po rođenju Beograđanin, po mestu i životu prebivališta u Rajkovićima. Magistar elektrotehnike koji je devedesetih nakon nemačke stipendije živeo u Kanadi. Potom ga je život odveo u Ameriku, Japan… Kako ističe, sve vreme je u Srbiju jednom do tri puta godišnje dolazio, a srcem i dušom bio stalno.
Koreni
Od pre šest godina živi u Srbiji. Njegovi koreni su iz Pomoravlja iz Svojnova po ocu, po majci iz Leskovca, a po ženi iz Rajkovića, iz Kolubarskog okruga. Posle duge inženjerske karijere, vratio se korenima da obnovi poljoprivredno gazdinstvo i znanje usmeri u organski razvoj.
Na imanju u Rajkovićima je stara kuća, nova kuća, kuća koju je Zoran kupio. Tu su i grobovi predaka.
„Nažalost, deda Živka, uglednog domaćina, za ono vreme obrazovanog poljoprivrednika, sa završenom srednjom poljoprivrednom školom u Valjevu, nisam imao priliku da upoznam, kao ni njegovog sina Milomira, pokojnog oca moje supruge i njene sestre.“
Sve vreme dok je bio po svetu, virtuelno je bio na gazdinstvu.
„Nas četvoro (dve sestre i dva zeta) smo zajedničkim trudom održavali imanje uz pomoć predradnika. Posle završetka mog poslednjeg inženjerskog-konsultantskog ugovora 2019, sticajem okolnosti bio sam u Srbiji u vreme Covid-19 i posle iznenadne bolesti i smrti predradnika sam odlučio da počnem da živim na imanju i potpuno se posvetim organskoj proizvodnji.“
Jabuka Ivana i šljiva Čačanska Lepotica
U voćnjaku dominira jabuka Ivana, kao nekoliko visoko otpornih vrsta jabuka. Od šljiva tu je Čačanska Lepotica. Sve sadnice su kupili iz rasadnika prof. Vladimira Ognjanova iz Kaća. Odabrali su bili dvogodišnje sadnice, jer su već bile solidno uspostavljene.
Upravo podršci organskoj proizvodnji i održivom razvoju namenjen je jubilarni 15. NLB Organic konkurs NLB Komercijalne banke. Pored nagrada za najbolje projekte u organskoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji, ove godine prvi put uvedena je i kategorija „Čuvari starih sorti“, namenjena proizvođačima koji čuvaju stare sorte voća i povrća iz Srbije. Prijave se šalju na organic@nlbkb.rs, najkasnije do 21. juna 2026. godine.
Organsku jabuku i šljivu gaje na oko ukupno četiri hektara, a zasadi su stari oko 13 godina. Uz konsultacije sa profesorom Ognjanovim, odabrali su sorte sa idejom da prinos stiže leti, da su posebnog ukusa za konzumnu upotrebu i da mogu da se uzgajaju po principima organske proizvodnje.
Birali su sorte jabuke i šljive koje su ukusne, a prinos su podelili na tri dela: konzumna, prerada u delikatese i kvalitetne destilate.
Voćnjaci impozantni, po svemu, izgledu i utisku. Donji pod zaštitnom mrežom protiv grada, gornji šljivik uređen tako da se bos može slobodno hodati. Na padinama smešteni, pa su dobro osunčani. U sušnim godinama znači kada imate svoj bazen, vredni ljudi su ga napravili.
„Moj pašenog najviše, a onda i ja zajedno smo sagradili sistem za navodnjavanje. Na dnu jabuka nam je bunar u koji se prikuplja sva dostupna voda, od starih izvora na kojima se napajala stoka, podzemnih voda, koju ispumpavamo u akumulacioni bazen od 500m3 na brdu iznad šljivika.“
Kako zaštititi organski voćnjak
Organska proizvodnja jabuka i šljive ima svoje specifičnosti. Važna je preventivna zaštita i brzo blagovremeno delovanje, pogotovu za šljivinu osu, smotavce, moniliju, vaši…
„Morate i dobro da poznajete teren, čitav eko sistem, voćke, sve biljke i živi svet koji imaju veze sa njima. Morate i stalno da osluškujete prirodu, učite i da poštujete njene norme. Morate i da budete upućeni u iskustva predaka u proizvodnji voća, ali i da vladate novim saznanjima iz nauke. Konkretno, na samom početku, pre formiranja zasada, neophodno je da podignete zaštitu voćnjaka od potencijalnih nanosa pesticida i drugih štetnih hemijskih sredstava sa susednih njiva, a to znači da podignete prirodne barijere koji će štiti vaše buduće voće.“
Svako stablo mora da bude zdravo, da ima svoj jak imunitet, a ne da bude zatrovano i izloženo stresu i borbi sa tim, i sa insektima i zarazama. Zemljište mora stalno da se kontroliše, a da biste znali kako, kada i sa kojom kombinacijom prirodnih đubriva da radite. Svaki zasad traži poseban pristup na način koji njemu odgovara.
Zoran naglašava da organsko voćarstvo ne podrazumeva samo to „da se voćke ne prskaju pesticidima, već mnogo dublje razumevanje prirode, ponašanje i rad po njenim principima, za šta, često, ne postoje priručnici. Posle šest godina, kaže da je naučio da saveti koji dolaze iz konvencionalne proizvodnje uglavnom nisu primenjivi.
Soda bikarbona efikasna kod biljnih vaši
„Koristimo iskustva zaštite predaka, jabuke i šljive štite sa krečom, sumporom, stajskim i drugim organskim đubrivima. Pravimo prirodne zaštite i preparate od koprive. Konkretno, protiv biljnih vaši koristimo sodu bikarbonu, a posadili smo u voćnjacima kadificu i bosiljak. Cilj je da omogućimo blagovremenu zaštitu voćkama i da im pomognemo da se same izbore sa napadima štetočina i bolestima, u sinergiji sa svojim okruženjem“.
„Posebnost gazdinstva je i to što je usred voćnjaka mesto prerade. Imamo za sada samo mlin, presu, pasterizator, „smederevac“ i kazan, a glavni su nam šerpa, varjače i besprekorno održavanje higijene i poštovanje, od stručnjaka uvedenih, tehnoloških procesa. Recepti su naši.“
Ponuda soseva, sokova, kremova, sirća
Ponuda gotovih proizvoda je nesvakidašnja spoj Srbije i ostalog dela Evrope (belgijski, francuski…) ali i sveta – Kine. Ideje su se sticale tokom brojnih putovanja po svetu. Tako kupci mogu da uživaju u Slatkom delikatesu od cepkanih pečenih šljiva sa rumom i orasima, a što je moderna nezaslađena verzija bakinog džema koji smo jeli u detinjstvu, Krem od šljiva, vina i čokolade bez šećera,ČatniMediteraneo od smokava, Sos od Šljiva Pekinga, tu je i BBQ sos sa 21 komponentom, jabukovo sirće. Sudeći po rezultatima prodaje i degustacija, ko god je probao uglavnom je i kupio. I naravno, ponovo se vratio tim ukusima.
Svi proizvodi su 100% prirodni, bez aditiva, konzervansa, glutena, posni i veganski. Za pojedine proizvode gde se dodaje šećer to je najviše do 3% na količinu voća, ne koristi se beli već šećer od šećerne trske.
U Srbiji je proces uspostavljanja biodistrikta započet 2023. godine, kada je Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organika” pokrenulo inicijativu za ubrzanje razvoja organske proizvodnje i podršku ruralnim područjima. To je dovelo do osnivanja Biodistrikta Kolubara 2024. godine, prvog biodistrikta u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
Biodistrikt Kolubarskog okruga
Pitamo šta za Zets Orchard znači osnivanje prvog Biodistrikta Kolubarskog okruga, gde su i oni član.
„Puno je toga. Konkretne koristi za gazdinstva od takvog udruživanja su umrežavanje, marketing, zajedničko istupanje na tržište sa srodnim dušama koje se bave raznim granama poljoprivrede i ostalih pratećih industrija“, kaže Zoran Joksimović dok žuri da pripremi proizvode za bazar Malih proizvođača hrane Srbije koji se 6. juna održava u beogradskom Gastrošoru.
To je priča o Zets Orchard. Preci su sigurno ponosni.
NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)
