Autor: Radoslav M. Cvetković, diplomirani master inženjer, Savetodavna agencija Blaznavac
Kompletna voćarska proizvodnja u čitavom svetu, pa i kod nas,je danas praktično nezamisliva, bez adekvatne hemijske zaštite, odnosno bez primene pesticida. Međutim, da bi bila pravilna primena potrebno je voditi računa o pravilima zaštite. Takođe važno je imati na umu i da je svaka godina posebna priča, mnoge stvari i pravila koja su važila u prethodnoj sezoni, u sledećoj, ili ne važe ili nisu primenljiva, jer svaka naredna vegetacija je praktično početak od nule.
S jedne strane, imamo tržište, odnosno kupca, kao krajnjeg korisnika, koji iz godine u godinu, postaje sve zahtevniji, tražeći, krupnije, obojenije i plodove koji tokom svog čuvanja moraju izgledati, kao da su tek ubrani, dok sa druge strane, pod plaštom ekologije i zdravog načina života raznim propisima se ukidaju pesticidi, koji su bili prisutni više od dve decenije i koji su se uspešno nosili u borbi protiv biljnih bolesti i štetočina. U središtu ove aktuelnosti nalazi se poljoprivredni proizvođač praktično između “čekića i nakovanja“. Na sve ovo se nadovezuju, već vidne klimatske promene, koje dodatno otežavaju čitavu priču.
Suve kratke zime i sušna leta pogoduju za razvoj biljnih bolesti i štetnih insekata
Najveći uticaj klimatskih promena i to negativan se pre svega ogleda u jako blagim, suvim i kratkim zimama, i sušnim letnjim periodima, sa dugačkim intervalima bez atmosferskih padavina. Blage zime, direktno utiču da ogromna populacija prezimljujućih formi, prouzrokovača biljnih bolesti i štetnih insekata, preživi zimu i sa početkom vegetacije u proleće počinje i njihov životni ciklus, sa mnogo većom brojnošću i mnogo većim potencijalom za pravljenje šteta po zasadima. U takvim okolnostima, sami proizvođači imaju jako ograničene resurse, u vidu različitih vrsta hemijskih sredstava koja mogu primeniti i uspešno zaštiti određenu voćnu vrstu.
Grinje
Tokom vegetacije i u letnjem periodu, često imamo na terenu, visoke temperaturne ekstreme, koji mogu dovesti do pojave određenih štetnih insekata, i to pre svega grinja u nekom periodu kada se nisu javljale, npr. prošle godine, najezda grinja se poklopila sa berbom višanja, kada se nije moglo reagovati.
Imajući u vidu sve ove činjenice, samoj hemijskoj zaštiti se mora pristupiti na jedan drugačiji način, jer svaka godina je posebna priča, mnoge stvari i pravila koja su važila u prethodnoj sezoni, u narednoj, ili ne važe ili nisu primenljiva, jer svaka naredna vegetacija je praktično početak od nule.
Delovati preventivno a ne kada se pojave simptomi
Proizvođači pesticida, prave kompletne programe zaštite, za svaku voćnu vrstu i te takve programe, možemo naći na njihovim veb stranicama. Ovi programi zaštite su samo okvir, za izvođenje ove agrotehničke mere i ne mogu se uzimati zdravo za gotovo, jer situacija na terenu, određuje momenat izvođenja tretmana, kao i eventualno njegovo ponavljanje u kratkom intervalu ukoliko za to postoji potreba. Dakle, celokupna hemijska zaštita, predstavlja jedan svojevrstan živ sistem, koji je neophodno kontinuirano pratiti i donositi određene odluke u datom trenutku. Termin izvođenja određenog tretmana određuje sama biljka i situacija infektivnog potencija određene biljne bolesti ili masovnosti pojave štetnih insekata, a sve to u kombinaciji sa vremenskim prilikama i tehnikom izvođenja zaštite. U određenim slučajevima, postoji samo “sad”, ne može juče, ne može sutra, jer nema efekta. Sama biljka ne reaguje simptomima, kao čovek ili životinja. Kada primetimo određene simptome, tada je već kasno, tako da se uvek mora delovati preventivno.
Važnost karence
Prilikom izvođenja hemijske zaštite, mora se voditi računa o karenci. Karenca predstavlja najkraće vreme koje mora proći od tretmana, do momenta kada možemo bezbedno koristiti u ishrani ili preradi određenu voćnu vrstu
Krupna, sočna i sveža jabuka ili bilo koja druga voćna vrsta bez ijedne tačkice na sebi, a ne prskana, ne postoji. Ono što želimo da kao kupci konzumiramo (o bilo kojoj voćnoj vrsti da je reč) je ne moguće proizvesti bez primene pesticida.
Većina proizvodjača, koristi pesticide savesno i u propisanim dozama i koncetracijama primene deo jer ima razvijenu svest o tome, a drugi deo jer su pesticidi jako skupi. Takođe postoji i manji deo proizvodjača, koji hemijska sredstva ne koriste savesno i pravilno, ali zbog sve ozbiljnijih kontrola i nemogućnosti izvoza, taj broj se smanjuje, bar kada je reč o voćarskoj proizvodnji.
Na kraju, proizvodnja celokupne hrane zavisi od primene hemijskih sredstava. Na nama je da širimo svest o pravilnoj primeni pesticida, jer život sa njima je neminovnost.
