Autor: Danijela Nišavić
Malena Suzana Ilić često bi se igrala ispod jabuke u dvorištu kuće u selu Pričevac. Dečiji nestašluci i graja su odzvanjali u domaćinstvu njene majke porodice Milošević pa se prabaka tada dosetila kako da umiri praunuke. Dala im je klupko i igle da štrikaju. I tako je Suzana još od ranog detinjstva naučila da štrika i to ne obično već dvopređno. U početku je sa sestrom štrikala šalove za lutke a onda vremenom ušla u tajne dvopređnih čarapa. Knjaževački kraj je prepoznatljiv na kulturnoj mapi Srbije. Čarape su se plele još u 18. veku. Davno su vredne žene menjale mustre. Danas razmenjuju i pletu po šemama. I tako čuvaju ono što su preci ostavili u nematerijalno nasleđe, ono koje je i najvrednije.
Dvopređne čarape su posebnih lepota. I ne liče ni na jedne druge. Ranije su bile u svakodnevnoj upotrebi, darovane kao devojački miraz i nosile se i na veseljima, poselima, svečane, vedrih boja. Crna i crvena osnova, a ostale boje su tu da se ulepša rad.
„Kada pletem vraćam se u detinjstvo kada sam sa sestrom od ujaka provodila vreme kod bake i prabake, a da bi bile mirne smo sedele i štrikale. I ostala je ta ljubav prema ručnom radu. Danas mi je štrikanje dobar trening za mozak, da se ne vraćam u neke teške trenutke, tada se najlakše opustim. Ostala sam bez posla 2010. godine, kao radnik IMT fabrike koja je imala ispostavu u Knjaževcu. Shvatila sam da ne smem da očajavam i tako sam se priključila Udruženju za očuvanje starih zanata „Etno centar“, priča za Plodnu zemlju Suzana.
Pletu se klot zbog šare, ne postoji mustra a bude i po deset boja
Dvopređne čarape su karakteristično kulturno nasleđe Knjaževca i okoline, slične koje se zovu šarene su Pčinjske, ali ima razlike. Pune su boja, ornamenata i šara.
„Jedinstvene su, pletu se klot zbog šare, ne postoji mustra i dodajemo boje. U čarapama bude i po deset boja. Kada se isplete čarapa, ponekad se vezom završi ukrašavanje. Volim vedrije boje, a nekad me ponese mašta. I onda nastaju najlepše čarape.“
Razlika između dvopređnih i klasičnih vunenih čarapa
Postoji razlika između dvopređnih i klasičnih vunenih čarapa.
„Dvopređne čarape se rade na pet igala, kao i obične od čiste vune. U pletenju se koriste igle naše proizvodnje, takozvane dvojke. Dobile su naziv po dve niti koje se vode odmah dok se radi čarapa. Razlike između običnih i dvopređnih ima – od vrha prstiju, pa na dole, pa peta pa gornji deo se nastavlja. Dve niti se koriste kao dve osnovne boje – crna i crvena, postoje i zelene i crne.“
Razlikuju se muške i ženske pletene čarape. Ženske su duže i više šarene, boje su veselije, muške su kraće svedenih boja. Motivi su oni koje su žene koristile u okruženju iz prirode – cvetovi, ptice, listovi, zvezde raziličitih dimenzije. Vuna je iz Pirota od stalnog dobavljača, već obojena, mada neko i sam prirodno boji.
Za izradu jednog para dvopređnih 48 radna sata
Svaka nova šara za Suzanu je izazov, kao i svaki novi par. Pitamo koliko traje izrada jednog para dvopređnih čarapa.
„Pošto smo iskusne pletilje, za tri dana ištrika se par, vreme zavisi i od veličine i pratimo šemu, kada je početnik do mesec dana je potrebno. Teorijski se vodi da je potrebon 48 radna sata. Imamo šeme po kojima radimo zahvaljujući u saradnji sa Zavičajnim muzejom. Oni poseduju vrednu i bogatu zbirku koju su davno sakupljali bračni par Svetozar i Vidosava Popović, nekadašnji profesori gimnazije i poklonili muzeju iz Knjaževca.“
PROČITAJTE JOŠ
Zbirka je proglašena kulturnim dobrom 1965. godine i otkupljena od strane Zavičajnog muzeja Кnjaževac gde se danas čuva i izlaže. Čini je oko 1000 etnografskih predmeta: 308 pari dvopređnih čarapa, jedinstveni ručno rađen album 240 čarapa nacrtanih u originalnoj veličini i koloritu, album sa 734 ornamenata u boji, od čega je 426 kompozicija narodnih ornamenata u boji, album sa 800 tabli ornamenata u crno-beloj tehnici. Od posebnog je značaja za dalje proučavanje i rukopisna građa i karta nastala u toku višegodišnjeg terenskog istraživačkog rada bračnog para Popović u više od 180 sela srednjeg i gornjeg Timoka, navodi se u Vikipediji.
Dvopređnje čarape su našle mesto i na nacionalnoj listi nematerjalnog kultdurnog nasleđa Srbije. Put do toga je trajao malo duže, ali su u zahvaljujući saradnji Muzeja i Opštine Knjaževac, kao i Etno mreži 2018. godine upisane na listi.
„Neprocenjiva je vrednost za nas, naš kraj. Naše udruženje se proslavilo zahvaljujući ovim čarapama i mi smo iznele u širu javnost priču o njima. Gde god da se pojavimo, zna se da je došao Knjaževac, a često idemo na razne manifestacije“.
Saradnja “Etno mreže” i “Etno centra”
Knjaževačko udruženje „Etno centar“ postoji dve decenije. Udruženje ima oko 20 članica, deset su aktivne u radu.
„Pored dvopređnih trudimo da sačuvamo i ostale tehnike ovog kraja kao što su tkanje, vez, necovanje, učili smo skoro i pustovanje vune i zlatovez. Etno mreža je organizovala obuke. Iskreno, spremne smo da učimo novo, koliko se stiže od štrikanja čarapa, trudimo se.“
Pletenje, grnčarstvo, tkanje…
Mladi Knjaževca pokazuju interesovanje da nauče pletenje dvopređnih čarapa. Knjaževačko udruženje piše projekte, opština pomaže koliko može. Imaju prostorije u kojima se tokom cele godine održavaju radionice, otvoreni su za sve koji žele da nauče.
„Dolaze deca, naše sugrađanke. Preko leta smo edukatori u letnjoj školi arheološkog parka Ravni koje naš zavičajni muzej organizuje. Pletenje, grčarstvo, tkanje, mi smo bili grnčarski kraj i težimo i to nasleđe da sačuvamo“, kaže Suzana.
Dvopređne čarape se kupuju za poklon. Nekada su se plele univerzalnih veličina, danas se traže određeni brojevi. Najčešće 39 -40. To znači i da se nose. Da traju i da će trajati.
NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)
