“Svaka inovacija koju potrošači vide na polici zapravo je rezultat intenzivne saradnje velikog broja timova – od marketinga i razvoja ambalaže do nabavke, kvaliteta i proizvodnje. U slučaju specijalnog Thomy pakovanja sa Bogdanom Bogdanovićem, naš zadatak je bio da kreativnu ideju pretočimo u proizvod koji može da se proizvede efikasno, uz očuvanje najviših standarda kvaliteta i bezbednosti hrane. Uvođenje novog dizajna podrazumeva detaljne provere materijala, testiranja na proizvodnim linijama i prilagođavanje pojedinih procesa kako bismo obezbedili nesmetanu proizvodnju.”
Ovim rečima Dunja Redžić, production menadžer kompanije Nestlé dala je odgovor na pitanje kako je iz ugla proizvodnje izgledao proces saradnju brenda Thomy i našeg proslavljenog košarkaša Bogdana Bogdanovića na lansiranju novog pakovanja majoneza. Ali, tu su i izazovi, te stoga nastavljamo razgovor sa pitanjem, sa kakvim se izazovima susreće proizvodni tim kada u pogon treba uvesti potpuno novu formu i dizajn proizvoda?
Najveći izazov je da inovaciju uvedemo brzo i precizno, bez kompromisa kada su u pitanju kvalitet i pouzdanost snabdevanja tržišta. Upravo takvi projekti pokazuju koliko su fleksibilnost, stručnost i timski rad važni u savremenoj prehrambenoj industriji.
Vaš profesionalni put u kompaniji Nestlé počeo je odmah nakon master studija iz prehrambene biotehnologije. Kako iz Vaše današnje perspektive Production menadžera izgleda ta spona između teorijske nauke (biotehnologije) i realne, masovne proizvodnje hrane? Na koji način savremena biotehnologija danas oblikuje proizvode koje viđamo na policama?
Moj profesionalni put je upravo pokazao koliko su nauka i proizvodnja neraskidivo povezane. Znanja stečena tokom studija prehrambene biotehnologije danas mi pomažu da bolje razumem procese koji stoje iza kvaliteta, bezbednosti i nutritivne vrednosti hrane koju svakodnevno konzumiramo. Takođe, prilikom rešavanja različitih izazova na koje nailazimo tokom procesa proizvodnje, imam naučni pristup analizi i kvantifikaciji problema, pa samim tim i rešenja.
Savremena biotehnologija omogućava razvoj novih sirovina, unapređenje proizvodnih procesa i stvaranje proizvoda koji bolje odgovaraju potrebama potrošača, naročito kada su u pitanju novi trendovi i zahtevi za funkcionalnom hranom. U masovnoj proizvodnji naučna saznanja dobijaju svoju praktičnu vrednost jer nam omogućava da kroz kontinuirane inovacije razvijamo proizvode koji će odgovoriti zahtevima današnjeg tržišta. Zato verujem da je upravo spoj nauke, tehnologije i operativne izvrsnosti ključ za razvoj prehrambene industrije budućnosti.
Održivost je reč koja se često koristi, ali u proizvodnji ona znači konkretne korake – od smanjenja potrošnje vode i energije, do koncepta Zero Waste to Landfill (bez odlaganja otpada na deponije). Kako ovi ekološki ciljevi menjaju svakodnevicu u samom proizvodnom pogonu i kako uspevate da pomirite visoku produktivnost sa strogim ekološkim principima?
Za nas u proizvodnji održivost nije samo strateški cilj, već deo svakodnevnog načina rada. To znači da kontinuirano pratimo i unapređujemo potrošnju vode, energije i sirovina, kao i da tražimo načine da što više materijala vratimo u tokove reciklaže ili ponovne upotrebe. Koncept Zero Waste to Landfill u fabrici je od 2020 godine, i svaki naš zaposleni je uključen u proces razvrstavanja otpada, od ostataka hrane pa do papira i plastike. Važno je naglasiti da produktivnost i održivost nisu suprotstavljeni ciljevi – naprotiv, efikasniji procesi najčešće znače i manju potrošnju resursa. Kada se ekološki principi integrišu u dizajn procesa i kulturu kompanije, ostvaruju se koristi i za poslovanje i za životnu sredinu.
Da bismo na kraju imali održiv i kvalitetan proizvod na stolu, sve počinje sa njive, od sirovine. Kako Nestlé sarađuje sa lokalnim proizvođačima i kako vrhunski standardi koje zahtevate u proizvodnji zapravo podižu standarde i samog domaćeg agrara?
Kvalitetan i održiv proizvod zaista počinje mnogo pre proizvodnog pogona – na njivi, sa pažljivo odabranim sirovinama. Zato je saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima izuzetno važna, jer samo kroz partnerstvo možemo obezbediti visoke standarde kvaliteta, bezbednosti i održivosti. Posebno značajnu ulogu danas ima regenerativna poljoprivreda, koja podstiče prakse usmerene na očuvanje zdravlja zemljišta, biodiverziteta i prirodnih resursa za buduće generacije. Kroz ovakav pristup ne samo da doprinosimo održivijoj proizvodnji hrane, već i jačamo otpornost poljoprivredne proizvodnje na klimatske izazove. Nestlé kroz razmenu znanja i primenu dobrih poljoprivrednih praksi podstiče kontinuirano unapređenje celog lanca snabdevanja. Verujem da su dugoročna saradnja, poverenje i zajednička posvećenost kvalitetu najbolji način da se razvijaju i prehrambena industrija i domaći agrar.
Ušli ste u industriju bez radnog iskustva, a danas vodite proizvodnju u globalnoj kompaniji. Šta biste poručili mladim tehnolozima, biotehnolozima i stručnjacima koji tek završavaju fakultete – kako da se postave prema izazovima i zašto je važno da prehrambenu industriju posmatraju kao mesto gde mogu menjati svet na bolje?
Mladi stručnjaci sa sobom donose sveže ideje i drugačiju perspektivu. Upravo su radoznalost, spremnost na usavršavanje i otvorenost često važniji od toga da na početku znate sve odgovore. Prehrambena industrija nudi jedinstvenu priliku da rezultate svog rada vidite konkretno, a nova generacija tehnologa i biotehnologa ima potencijal da donese inovativna rešenja. To je posebno bitno danas, kada su pred nama važni izazovi koji se odnose na održivost, bezbednost hrane i odgovornu proizvodnju. Zato verujem da prehrambenu industriju možemo posmatrati ne samo kao karijeru, već i kao priliku da svojim znanjem menjamo svet na bolje.
