Autor: Danijela Nišavić
Prvi utisak kada kročite u krug TITAN Cementare Kosjerić je pozitivan – zapanjiće vas kompleksnost proizvodnje, kao i podatak da je zaposleno tek nešto više od 200 ljudi, uglavnom iz lokalne zajednice, koji godišnje proizvedu 750.000 tona cementa. Videćete svu složenost industrije bez koje građevinarstvo ne bi postojalo, smeštenu u sred negovane zelene površine u jednom od najlepših delova Zapadne Srbije podno Povlena, Maljena, Drmanovine i Crnokose, koja vodi računa i o dobrobiti lokalne zajednice. Da bi cementara opstala, međutim potreban je prelazak na korišćenje alternativnih goriva, jer je to jedini način da očuva konkurentnost i obezbedi dugoročna održivost poslovanja.
A šta su alternativna goriva? – To su energetski izvori koji se koriste kao zamena za konvencionalna fosilna goriva gde spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, a sa ciljem da se smanji negativni uticaj na životnu sredinu, poboljša energetska efikasnost i smanji zavisnost od neobnovljivih resursa. Najčešće se koristi biomasa, goriva proizvedena od različitih vrsta otpada kao što su komunalni, ambalažni, industrijski otpad.
Upotreba alternativnih goriva predstavlja ključni element Titanovih ciljeva dekarbonizacije. Udeo alternativnih goriva u Titan postrojenjima u Grčkoj u 2024. godini iznosio je 39,3%, dok je prosečan udeo u Evropskoj Uniji oko 58%, prema CEMBUREAU izveštaju za 2023. godinu. Većina evropskih cementara uključujući cementare u Nemačkoj, Švajcarskoj i Grčkoj, koriste alternativna goriva decenijama.
I dok u svetu raste upotreba alternativnih goriva, u Srbiji cementara u Kosjeriću koja je u vlasništvu Titana, godinama pokušava da za to dobije dozvolu.
Cementara planira da postepeno poveća korišćenje alternativnih goriva u skladu sa kapacitetom peći i karakteristikama goriva. Naravno, uz stalnu kontrolu procesa. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu je urađena, a po dobijanju saglasnosti moći će da koristi samo komunalni i neopasni industrijski otpad.
“Titan grupa je od kupovine cementare u Kosjeriću 2002. godine, u zaštitu životne sredine uložila oko 30 miliona evra. Trenutno smo u postupku dobijanja dozvole za upotrebu alternativnog goriva proizvedenog iz komunalnog otpada, koje je standard u poslovanju, a koje će pomoći u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, emisije CO2 i otpada na deponijama, kao i pojeftinjenju proizvodnje. Medicinski, radioaktivni i opasni industrijski otpad nisu obuhvaćeni studijom i neće se koristiti u Cementari Kosjerić. Prethodna faza u postupku je bio javni uvid koji je završen krajem aprila”, rekao je novinarima, prilikom obilaska cementare Miroslav Gligorijević, generalni direktor cementare u Kosjeriću.
Pokušaji dobijanja dozvole za korišćenje alternativnog goriva, koju odavno imaju ostale cementare u Srbiji, traje više od deceniju, pre svega zbog neodobavanja lokalne samouprave.
“Cementara u Kosjeriću od 2013. pokušava da obezbedi dozvolu za alternativno gorivo koje je osnovni alat u cementnoj industriji za smanjenje emisije CO2. Dobili smo saglasnost na tadašnju Studiju uticaja na životnu sredinu za korišćenje alternativnih goriva. Ta saglasnost je posle pet-šest godina analize, pritužbi, dorada potpisana u jeku kampanje za lokalne izbore u Kosjeriću i tako postala vruća politička tema. Rezultat je bilo storniranje saglasnosti”, kaže Gligorijević.
Korišćenje alternativnog goriva za poslovanje značilo bi manje izdatke, jer se trenutno se upotrebljava petrol-koks, koji je najveći direktni trošak cementare.
“Alternatvna goriva se u razvijenim i ekološki osvešćenim zemljama koriste već decenijama. I koriste se sve više jer omogućavaju smanjenje emisije CO2, kao i bezbedno zbrinjavanje velikih količina otpada”, naglasio je on.
Cementara u Kosjeriću neće postati spalionica otpada, jer će se alternativno gorivo koristiti isključivo za proizvodnju cementa.
U pećima se neće spaljivati neprerađeni otpad, već gorivo pripremljeno iz prethodno obrađenog otpada koji je pogodan i bezbedan za kontrolisano sagorevanje, sa niskim emisijama. Zbog visokih temperatura u procesu proizvodnje pepeo se vezuje za kristalne rešetke materijala koji se peče i postaje sastavni deo proizvoda, pa neće biti ni deponija pepela.
“Radili smo projekat za korišćenje komunalnog i neopsanog industrijskog otpada za gorivo”, kaže direktor cementre u Kosjeriću i naveo da je korišćenje ove vrste goriva u skladu sa principima cirkularne ekonomije.
Plan je da se alternativno gorivo priprema u blizini regionalnih deponija, što znači da neće biti dovoženja i prerade otpada u Kosjeriću.
“Neće biti novih deponija. Organizovaćemo proizvodnju u blizini neke regionalne deponije gde ima materijala koji imaju visoku toplotnu vrednost, a ne mogu da se iskoriste za reciklažu. Bila je idealna deponija Duboko, ali sada se razmišlja o budućoj deponiji u Kleniću”, naglasio je Gligorijević.
Kako je ukazao, da je svojevremeno cementara u Kosjeriću u nekom razumnom roku dobila dozvolu za korišćenje alternativnog goriva, do sad bi sa deponije Duboko bilo zbrinuto bar pola miliona tona otpada.
“Kad dobijemo dozvolu biće potrebno dve do tri godine da počne upotreba alternativnog goriva. Tek treba da se napravi postrojenje za doziranje pripremljenog alternativnog goriva, da se obezbede izvori snabdevanja. Verovatno ćemo tražiti partnerstvo sa nekom od regionalnih deponija odakle bi preuzimali materijal, pre sortiranja, pripreme i deponovanja. Mi možemo da potrošimo, u okviru projekta koji razmatramo, oko 30.000 tona alternativnog goriva iz otpada godišnje. To može da pomogne nekoj deponiji u okolini da se reši dela smeća”, rekao je Miroslav Gligorijević.
Inače, TITAN Grupa već koristi alternativna goriva. TITAN Cementara u Kosjeriću tokom prethodnih godina uložila je 25 miliona evra u moderne vrećaste filtere i druge sisteme zaštite životne sredine. Tako su se stvorili uslovi za korišćenje alternativnih goriva na kontrolisan način bezbedan po životnu sredinu i ljude u okolinu.
Korišćenje alternativnih goriva u cementrnoj peći je strogo kontrolisano i pod stalnim monitoringom. Zahvaljujući visokim temperaturama sagorevanja i naprednim filetrima, ne dolazi do emisija koje bi mogle ugroziti poljoprivredne useve ili kvalitet hrane u okolini. Za to su primer mnoge fabrike koje rade u gradskim, turističkim i poljoprivrednim zonama, kao što su fabrike TITAN-a u Grčkoj u Solunu ili Austriji u Retznei, Wietersdorf.
U Kosjeriću cementara je još od 1976. godine kada je počela da radi, a od aprila 2002. godine posluje u okviru međunarodne korporacije TITAN Grupe, internacionalnog proizvođača cementa i građevinskih materijala. Ova godina je u znaku jubileja – 50 godina poslovanja.
Od vremena privatizacije do danas u razvoj TITAN Cementare Kosjerić investirano je skoro 100 miliona evra. Od toga je oko 30 miliona uloženo u projekte zaštite životne sredine, uključujući modernizaciju proizvodnje, unapređenje sistema za kontrolu emisija, digitalizaciju i povećanje energetske efikasnosti. Kroz program “Za moj Kosjerić” i druge društveno odgovorene inicijative, u poslednje dve godine uloženo je više od 750.000 evra, od čega više od 390.000 evra tokom prošle godine.
