“Da bi se poljoprivredno gazdinstvo osiguralo od bilo kog rizika, potrebno je da nam klijent dostavi podatke o biljnim kulturama i površinama koje želi da osigura, njihovim parcelnim brojevima, u kojoj se katastarskoj opštini nalaze i, na kraju, njihov očekivani prinos i cenu. Sumu osiguranja određuje osiguranik, s tim što ona ne može preći vrednost koju će usevi, odnosno plodovi, imati u vreme ubiranja. Na osnovu navedenih podatka formira se ponuda za klijenta i u slučaju njenog prihvatanja, sklapa polisa osiguranja”, kaže Radoje Živanov, direktor Službe za osiguranje poljoprivrede u Triglav osiguranju a.d.o. Beograd.
Ovim rečima naš sagovornik odgovorio je na pitanje o koracima koje registrovano poljoprivredno gazdinstvo mora da preduzme a kako bi osiguralo svoje imanje od suše i iznenadnog grada. Poslednjih godina sušni periodi su sve duži, te i njihov uticaj na rod poljoprivrednih kultura. Ne treba čekati već krenuti u proceduru za osiguranje.
Foto: Danijela Nišavić
Koje kulture su ovim osiguranjem pokrivene od rizika?
Predmet osiguranja, tj. osigurane kulture kod rizika grad, požar, grom, oluja i poplava mogu biti: usevi (uključujući postrne, poduseve i međuuseve); višegodišnji zasadi; ukrasno bilje; voćni, lozni i šumski sadni materijal; rasad povrća i drugi.
Kod osiguranja od suše, tj. nedostatka vlažnosti u zemljištu, predmet osiguranja prema ovim uslovima su kulture čija je žetva (berba) u jesenjem periodu (kukuruz, suncokret, soja, šećerna repa) te višegodišnji travnjaci.
Kako se određuje cena osiguranja?
Osnovicu za obračun premije predstavljaju očekivani prinos i očekivana cena u vreme zaključenja osiguranja za svaki usev koji može biti predmet osiguranja po ovim uslovima i iskazuje se po jedinici površine. Pored ovoga, na određivanje cene osiguranja utiče zona štetnosti predmetnih katastarskih opština i useva na osnovu višegodišnjih štetnih rezultata.
Kako se u slučaju štete isplaćuje novac osiguraniku?
Zaposleni „Triglav osiguranja” prima prijave šteta usmeno, a zatim i u pisanoj formi, popunjene i potpisane od strane osiguranika. Štetu je moguće prijaviti i putem mejla i drugih vidova telekomunikacija, pisanim putem.
Procena štete na usevima, bilo da se radi o pretproceni ili konačnoj proceni, vrši se u prisustvu osiguranika ili njegovog predstavnika. Osiguranik je dužan da na poziv predstavnika osiguravača prisustvuje proceni štete ili da ovlasti drugo lice da ga zastupa u proceni. Nakon izvšene procene sačinjava se zapisnik o konačnoj proceni štete koji potpisuju osiguravač i osiguranik (ili predstavnik osiguranika). Ukoliko jedan usev ili plod bude oštećen više puta, procenat štete utvrđuje se prema stanju useva ili plodova posle zadnjeg oštećenja. Nakon završene konačne procene vrši se obrada odštetnog zahteva u našoj kompaniji i nakon izvršene berbe/žetve predmetnog useva klijentu isplaćuje šteta na njegov tekući račun.
Foto: Danijela Nišavić
Kada treba početi sa ovim osiguranjem?
Osiguranje useva i plodova je najbolje da se zaključi početkom godine ili tokom prolećnih meseci, pre nego što postoji mogućnost da se predmetni usev već ošteti nekom nepogodom. Najbolji meseci za zaključenje ovog osiguranja su mart i april.
Cena osiguranja kod useva i plodova važi za jedan period osiguranja, tj. za vreme od zaključenja osiguranja pa do ubiranja useva ili ploda, ali najviše godinu dana.
Utvrđena premija osiguranja se ne može smanjiti zbog skraćenja roka trajanja osiguranja, tako da je cena osiguranja praktično ista bez obzira na to u kom mesecu se zaključi polisa, pa je iz tog razloga bolje da se zaključi ranije kako bi klijent bio pokriven duži period.
Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima država vraća 40 odsto od plaćene premije osiguranja, što je precizirano uredbama koje izdaje resorno ministarstvo. Šta to konkretno znači za registrovano poljoprivredno gazdinstvo?
Tako je, država pomaže registrovanim poljopivrednim gazdinstvima koja zaključe polisu osiguranja useva ili životinja sa podsticajuma od 40 odsto do 70 odsto (za osam okruga u Srbiji subvencija je 70 odsto) u vidu regresa premije osiguranja putem zahteva koje osiguranici podnose na platformi e-agrar.
Pravo na podsticaje ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i kod društva za osiguranje osigurao od rizika koji su propisani opštim i posebnim uslovima osiguravajućih društava za:
- useve i plodove, rasadnike i/ili mlade višegodišnje zasade i životinje.
Lice koje ispunjava ove uslove i platilo je premiju osiguranja do javnog poziva za podnošenje zahteva za osiguranje ostvaruje pravo na isplatu podsticaja.
Ovo je veoma značajna pomoć gazdinstvima koja osiguravaju svoje useve, plodove i životinje i predstavlja izuzetno značajnu meru u procesu upravljanja rizicima od nepredviđenih vremenskih ekstrema i bolesti.
