Autor: Danijela Nišavić
Zasadi lešnika raširili listove u Padini u srcu Banata, kao da žele da plodove sakriju od jakog sunca. A lešnici narasli. Spojeni po dva, tri, kao kruna. Rodili i sazreli. Ovih dana počeće i da opadaju i tada kreće posao za bračni par Martinu i Pavela Brezinu. Oni su peta generacija porodice koja se pretežno bavi ratarstvom, ali je njihova ljubav prema lešniku narasla u kompaniju “Hazelnut Land” koja plodove prodaje italijanskom proizvođaču čokolade i konditorskih proizvoda “Ferrero”.
U Banatu zemljište baš dobro za lešnike, a oni rađaju. Zasadi porodice Pavel uredni. Krošnje guste, pune roda, stabla se nadzemno i podzemno navodnjavaju, odolevaju sušnoj godini.
“Ideja o uzgoju lešnika rodila se kod mog supruga još tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu. Već tada je razmišljao dugoročno i smatrao da, pored same proizvodnje, mora da postoji i siguran plasman proizvoda. Presudan trenutak bio je kada se u Srbiji pojavio “Agriser”, kompanija koja organizuje otkup lešnika za “Ferrero”. Tada smo doneli konačnu odluku da podignemo zasad i 2018. godine započeli našu priču”, kaže za Plodnu zemlju Martina Brezina, vlasnica kompanije “Hazelnut Land” iz Padine.
Znanje o uzgoju lešnika sticali su iz više izvora. Pavel je još tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu stekao važnu stručnu osnovu, a danas imaju angažovane agronome kao savetnike, kao podršku u svim složenijim procesima u zasadu.
“Naravno, tokom godina smo i sami stekli iskustvo i danas dobro poznajemo faze i procese kroz koje lešnik prolazi. Inovacije u našem uzgoju ogledaju se prvenstveno u mehanizaciji, poput mašinskog šišanja izdanaka i mehaničkog sakupljanja ploda. Važan je i sistem guste sadnje, koji se razlikuje od nekadašnje prakse ređeg rasporeda sadnica,” priča Martina.
Sirov lešnik i proizvodi sa dodatom vrednošću
Prvi značajni rod bio je 2023. godine tada su poželeli da naprave iskorak i, pored sirovog lešnika, ponude proizvode sa dodatom vrednošću. Tad je nastao brend “Hazelnut Land”. Zemljište su nasledili, trenutno na sedam hektara imaju zasađeno oko četiri hiljade i petstotina sadnica lešnika. I tu ne staju, plan je uskoro da još šire zasade.
Postojeće sadnice su nabavili preko “Agrisera”, uvezene su iz Italije po preporuci “Ferrera”. Sorte – Tonda di Giffoni, Romana i Nocchione, sve konditorske. Ovi vredni ljudi su sadnju organizovali sami. Lešniku najviše odgovaraju duboka, rastresita i dobro drenirana zemljišta. Može da uspeva na različitim nadmorskim visinama, a važno je da ima odgovarajuće uslove zemljišta, vode i klime.
Izazov – ostvariti i sačuvati rod
Lešnik ima svoj tok – od rese do ploda. Trenutno je lešnik u završnoj fazi sazrevanja. Ovih dana očekuje se da će početi prirodno da opada, i tada započinje sakupljanje plodova, koje traje šest nedelja, a sve u zavisnosti od vremenskih uslova. Nakon toga slede primarno čišćenje i pranje, sušenje do optimalne vlage i dalje faze obrade.
“Najveći izazov je da ostvarimo i sačuvamo rod. To znači da sve agrotehničke mere moraju biti urađene tačno i na vreme. Velike rizike predstavljaju vremenske nepogode, na koje ne možemo direktno da utičemo”, kaže Pavel.
Zadovoljiti “Ferrero” standard jeste izazovno. “Ferrero” ima jasno definisane zahteve kvaliteta, a oni koji se bave uzgojem lešnika dobro znaju šta znači “Ferrero” standard. Porodica Brezina ih kvalitetom ispunjava.
“Za nas je, međutim, veoma pozitivno to što deo roda prodajemo “Ferreru”, jer na taj način imamo pouzdanog i sigurnog kupca, a istovremeno nas takvi zahtevi podstiču da kvalitet proizvodnje održavamo na visokom nivou. Osim “Ferrera”, kupci su i pravna i fizička lica. Tu su pre svega poslastičari i proizvođači konditorskih proizvoda, koji naš lešnik dalje prerađuju u svoje finalne proizvode. Imamo i kupce iz sveta fitnesa, kao i ljude koji su okrenuti zdravoj ishrani i prepoznaju vrednost orašastih plodova, to su individualni kupci koji lešnik koriste u svakodnevnoj ishrani”, priča Pavel.
Količine sirovog i pečenog lešnika koje će da opredele za pojedine kupce tek treba precizno da definišu. U narednom periodu planiraju dogovore sa stalnim kupcima, na osnovu kojih će znati koliko roda da usmeravaju ka njima, a koliko da zadrže za sopstvenu prodaju i preradu.
Pečeni lešnik se veoma često konzumira direktno, kao gotov proizvod, ali ima veliku primenu i u poslastičarstvu – za kolače, torte i druge konditorske proizvode.
Mehanizacija i stručni ljudi
U uzgoju lešnika koriste specijalizovanu voćarsku mehanizaciju, kao što su mašina sa četkama za skupljanje, mehaničkog sakupljača i mašinu za šišanje izdanaka. Ipak, čovek je nezamenjiv u nekim fazama. Pre svega, orezivanje i formiranje krošnje i dalje zahtevaju ljudsku ruku i procenu na licu mesta. Takođe, i prilikom određenih radova oko izdanaka potrebni su ljudi, jer mašina još ne može sve da uradi dovoljno precizno. Ipak, jedna mašina je naročito značajna – fotoselektor.
“Fotoselektor nam je jedna od poslednjih važnih mašina koje smo nabavili. On optički prepoznaje i izdvaja plodove koji odstupaju po boji, izgledu i kvalitetu, što nam mnogo pomaže i štedi vreme. Međutim, taj proces nije sto odsto automatizovan. Posle fotoselektora plodovi idu na inspekcijsku traku, gde ljudi dodatno pregledaju i izdvajaju ono što eventualno promakne. Ljudska kontrola je i dalje ključni deo završne selekcije”, kaža Martina.
Analiza reprezentativnog uzorka i “giljotina“
A kako se utvrđuje kvalitet lešnika?
Ključna je analiza reprezentativnog uzorka. Uzmu se plodovi iz partije, zatim i proveri se stanje jezgra: izdvajaju se zdravi, smežurani, užegli, oštećeni od insekata ili plodovi sa drugim nedostacima. Na osnovu toga izračunava se procenat kvalitetnih i nekvalitetnih plodova. Dodatno se radi analiza pomoću takozvane “giljotine”, uređaja kojim se veći broj lešnika preseče na pola kako bi se pregledala unutrašnjost jezgra i uočila eventualna skrivena oštećenja. Rezultati tih pregleda daju jasnu sliku o kvalitetu određene partije lešnika.
“Godišnji ciklus lešnika počinje oprašivanjem i formiranjem plodova, zatim pratimo njihov rast, razvoj i sazrevanje. Tokom godine formiraju se i muški cvetovi – rese. Kada plod sazri, kreće berba. Nakon mehaničkog sakupljanja sledi primarno čišćenje, mehaničko i vodeno čišćenje, zatim sušenje i kalibracija lešnika u ljusci. Slede krckanje, razdvajanje ljuske od jezgra i ponovna kalibracija jezgra. Jezgro potom prolazi kroz fotoselektor, a nakon toga ide na inspekcijsku traku za završnu ručnu kontrolu. Tek tada dobijamo sirov lešnik spreman za pakovanje ili dalju preradu. Tokom zime radi se orezivanje i zasad se priprema za novi proizvodni ciklus”, naglašava Pavel.
Nadzemno i podzemno navodnavanje
Pitamo i šta utiče na rod?
“Na rod utiče praktično sve – svaka agrotehnička mera, ali podjednako i vremenski uslovi. Možemo sve uraditi kako treba, a da mraz ili druga vremenska nepogoda značajno umanji rod. Protiv suše se borimo sistemom kap po kap, koji smo implementirali još prilikom podizanja zasada. Jedan deo zasada ima nadzemno, a drugi podzemno navodnjavanje, tako da svaka sadnica dobija potrebnu količinu vode. Kod ekstremno visokih temperatura koriste se odgovarajući tretmani koji pomažu biljci da lakše podnese toplotni stres i štite list i plod. Protivgradne mreže kod lešnika nisu rešenje kao kod nekih drugih voćnih vrsta, pa je za nas jedan od načina zaštite od finansijskih posledica grada osiguranje zasada.”
Članstvo u Asocijaciji Agro preduzetnica Srbije
Martina je članica Asocijacije Agro preduzetnice Srbija. To za nju lično predstavlja važan iskorak.
“Ranije sam uglavnom sve prolazila sama, a sada oko sebe imam žene sa sličnim ambicijama, ciljevima i izazovima. To je prilika da učim, da se povežem, da budem vidljivija i da zajedno sa drugim ženama gradim nešto veće. Međusobno se podržavamo i inspirišemo, i upravo u tom umrežavanju i razmeni iskustava vidim veliku vrednost Asocijacije”, ističe Martina.
“Hazelnut Land” je na putu da bude prepoznatljiv brend. Vrhunski kvalitet lešnika postoji, a sudeći po jakoj volji da taj kvalitet kontinirano održavaju porodica Brezina će sigurno i ostvariti nameravano.
NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)
