UniCredit
Info

DELOITTE Kreditni, ekološki, socijalni, upravlјački rizici i sajber sigurnost – NAJOZBILJNIJI rizici za finansijske institucije

Foto: Pixabay.com

Deloitte-ovo dvogodišnje istraživanje o stanju upravlјanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga pokazuje da sa smanjenjem ekonomske aktivnosti i porastom nezaposlenosti, kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravlјanja rizicima.

Dvadeset odsto ispitanih direktora upravlјanja rizicima u finansijskim institucijama izdvojilo je pre svega kreditni rizik kao rizik čiji će značaj za njihovo poslovanje rasti tokom sledeće dve godine, iz 16 različitih kategorija rizika. Reč je o snažnom porastu u odnosu na tri odsto ispitanika iz 2018.godine.

Osim toga, 62 odsto izvršnih direktora koji su učestvovali u Deloitte-ovom istraživanju izjavilo je da će merenje kreditnog rizika biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Upravlјanje kreditnim rizikom je način za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose preveliki nivo rizika, viši od predefinisanog nivoa tolerancije u bilo kojem trenutku. Oblasti koje viši rukovodioci smatraju posebno izazovnim za njihove institucije su vrednovanje kolaterala, komercijalni krediti, poslovne nekretnine, neobezbeđeni krediti, kreditiranje već zaduženih klijenata i kreditiranje srednjih preduzeća.

„Finansijske institucije suočavaju se sa više rizika iz više izvora nego ikad ranije“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravlјanje rizicima. „Pandemija COVID-19 promenila je okruženje upravlјanja rizicima i donela neverovatne nove izazove za finansijske institucije – dovedena je u pitanje i stavlјena na probu otpornost na pritiske svega što je povezano sa rizicima.“

Napomenula je da 66 odsto ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će pogoršanje kreditnog kvaliteta biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sledeće dve godine.

“Brzi ekonomski pad, kombinovan sa naglim promenama u ponašanju potrošača i poslovnih kompanija, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli zasnovani na podacima iz perioda pre pandemije COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije COVID-19”, rekla je Miroslava.

„Institucijama će biti potrebno snažno upravlјanje rizicima uz istovremenu agilnost i spremnost da redefinišu svoje tradicionalne pristupe u radikalno izmenjenom poslovnom okruženju.“

Dvanaesto izdanje Deloitte-ovog dvogodišnjeg istraživanja pod nazivom „Pokretna meta: Redefinisanje rizika i otpornosti u vremenima trajne neizvesnosti“ prikupilo je stavove direktora za rizike ili njihovih kolega u 57 finansijskih institucija širom sveta, uklјučujući banke, društva za upravlјanje investicijama i osiguravače od marta do septembra 2020. Vrednost ukupne aktive svih anketiranih institucija iznosi 27,2 biliona dolara, dok institucije koje pružaju usluge upravlјanja imovinom upravlјaju imovinom u ukupnom iznosu od 16,1 biliona dolara.

Među ostalim zaklјučcima:

  • Iako su gotovo svi ispitanici svoje institucije ocenili kao izuzetno ili vrlo efikasne u upravlјanju finansijskim rizicima (jedini izuzetak je kreditni rizik), ta cifra je pala na 65 odsto za nefinansijske rizike, što je oblast koja može imati dalekosežne efekte na finansije i reputaciju institucija. Ovaj procenat je bio još niži za određene vrste i aspekte nefinansijskih rizika kao što su ponašanje i kultura (55 odsto), geopolitički faktori (42 odsto) i kvalitet podataka (26 odsto).
  • Samo 61 odsto ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravlјanju rizicima sajber sigurnosti, a 87 odsto ispitanika je izjavilo da će pobolјšanje njihove sposobnosti da upravlјaju rizicima sajber sigurnosti biti izuzetno ili veoma važan prioritet u naredne dve godine.
  • S obzirom na sve veću zabrinutost zbog klimatskih rizika, 38 odsto ispitanika je zabrinutost zbog ekoloških, socijalnih i upravlјačkih rizika istaklo kao jednu od tri vrste rizika, uz kreditni rizik i rizike sajber sigurnosti, čiji će značaj za njihove institucije najviše rasti u naredne dve godine. To je kumulativno veći procenat nego za bilo koju drugu vrstu rizika, a opet samo 33 odsto izvršnih direktora veruje da njihove institucije upravlјaju ovim rizikom izuzetno ili vrlo efikasno.
  • Većina institucija prepoznaje potrebu da učini više na pobolјšanju upravlјanja podacima, a 69 odsto ispitanika je reklo da će povećanje kvaliteta, dostupnosti i pravovremenosti podataka o rizicima biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihovu instituciju u naredne dve godine. Samo 26 odsto ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravlјanju kvalitetom podataka, dok samo osam odsto ispitanika veruje da su njihove institucije efikasne u korišćenju i upravlјanju nestrukturiranim podacima.
  • Institucije su pod pritiskom zbog približavanja datuma prestanka objava LIBOR stopa (u većini slučajeva kraj 2021. godine). Prema izveštaju, finansijske institucije „su možda potcenile koliki posao treba da obave i savetuje im se da se pripreme za tranziciju“. Samo 24 odsto ispitanika smatra da su ažuriranja i razvoj tehnologije / aplikacija izuzetno ili vrlo zahtevni, dok 22 odsto njih razmišlјa o ažuriranju i razvoju procesa i kontrola na ovaj način.

Četrdeset pet odsto ispitanika očekuje povećanje godišnje potrošnje u svojim organizacijama na upravlјanje rizicima u naredne dve godine. Međutim, u izveštaju se ističe da će pritisak na prihode verovatno povećati napore za „smanjenje stalnog povećanja rashoda za upravlјanje rizicima“.

Stoga je 50 odsto ispitanika izjavilo da će tehnološki alati orijentisani na efikasnost biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Ali prema istraživanjima iz poslednjih godina, institucije još nisu uvele ove tehnologije. Najčešće se koristi cloud tehnologija (46 odsto), a manji broj institucija izjavio je da koristi robotsku automatizaciju procesa (29 odsto), mašinsko učenje (27 odsto) ili kognitivnu analitiku (13 odsto).

„Postoji pet stvari koje finansijske institucije svih vrsta pokušavaju da shvate, kada je reč o upravlјanju rizicima: izazovi u vezi sa upravlјanjem talentima, rad na dalјinu, zaštita podataka, prelazak na digitalno poslovanje i sigurnost sistema i programa“, navodi Miroslava.

„Liderima upravlјanja rizicima potrebna je fleksibilnost da brzo odgovore na nestabilne ekonomske uslove i promene poslovne prakse, dok istovremeno prate koje promene su privremeni odgovor na pandemiju, a koje će postati dugoročne. Ne sećamo se tako velikih izazova u nedavnoj prošlosti, posebno tako neizvesnih i dinamičnih u smislu jačine i obuhvatnosti.“