Dragomir Kostić, generalni direktor, Atlantic Brands i član UO SAM-a
Info

Ask an expert – online format Srpske asocijacije menadžera TRENDOVI I OČEKIVANJA U 2021: Korak u nepoznato

Kakvi su naši životi danas, koje smo lekcije naučili tokom pandemije, kakvi nas novi izazovi očekuju usled pandemije virusa COVID-19 i kako održati poslovanje u narednom periodu, o tome je govorio Dragomir Kostić, generalni direktor, Atlantic Brands i član UO SAM-a, u okviru Ask an Expert formata Srpske asocijacije menadžera. Takođe, u razgovoru koji je vodila Jelena Bulatović, izvršni direktor SAM-a, Kostić se osvrnuo i na promene u ponašanju potrošača, na digitalnu transformaciju i nove navike u trendovima.

Gde su naši životi danas?

Naši životi danas odvijaju se u potpuno novim okolnostima, na koje smo se nekim delom i navikli. Način rada se promenio. Radimo preko Zoom-a, naručujemo preko telefona, ne vežbamo u sali nego preko mreže, bake i deke su navikle da svakodnevno komuniciraju sa unucima preko Skajpa. Danas najviše brinemo o održivosti naših života i zajednica, država i kontinenata jer ono što nam se danas dešava i jeste posledica naše nebrige i nepažnje, nepripremljenosti. Postalo je evidentno da je održivost naših života u našim rukama. S druge strane, javila se briga o zdravlju, digital je ušao u naš život više nego što smo očekivali, postali smo pažljivi potrošači.  

Brine nas održivost?

Svi smo zabrinuti za budućnost, kako će naše države nastaviti da funkcionišu. Za nas i kao subjekte i kao privredne građane ostaje da dobro promislimo kako nastaviti u budućnosti – šta je to što i poslodavci i kompanije i društvo treba da čine da obezbede da ljudi steknu sigurnost i osećaj da je stvar pod kontrolom. S druge strane, svi smo danas zabrinuti za zdravlje. Oko 73 odsto potrošača je izjavilo da osećaju neki oblik depresije, brigu za svakodnevni život, a briga za mentalno zdravlje postaje sve više prisutna. Svesni smo da smo u digitalu toliko zabrazdili jer je nestalo kontakata, a za vreme pandemije je sve pojačano. Imamo čak i nedostatak odlaska u prodavnicu, što je nekada bio vid socijalizacije. Amazon je još 2019. godine napravio beskontaktnu prodavnicu, što je bila stvar za budućnost. 

Svi žele bezbednost 

Sve više vidimo da ljudi žele da kupe upakovanu hranu, i voće i povrće, ne žele da imaju kontakt sa nečim od čega bi mogli da se zaraze. Sa druge strane, imamo težnju ka manjem korišćenju plastike, očuvanju planete i to nam stvara konfuziju, koja je posledica situacije sa kovidom. I banke su pristupile beskontaktnom plaćanju, svi se trude da budu u skladu sa merama bezbednosti. 

Potrošači su reagovali prema instinktu

Ljudi su zabrinuti, plate su smanjene, države u većini zemalja pružaju pomoć, pa sve dovodi do neizvesnosti koja je sve više prisutna. Većina potrošača je reagovala instinktivno, usmerila se na neophodno. Kupuju se strateške stvari, kupovina čokoladica na primer, drastično je pala, tek se sada vraća, dok raste kupovina vitamina i minerala. Skočila je upotreba delivery segmenta, odnosno isporuka. Pokazalo se koliko je neophodna interakcija, strukturirana baza podataka, softverske podloge koje sve to podržavaju. Veliki je krug oblasti u kojima je jedna zemlja morala da se organizuje. 

Šta smo naučili?

Videli smo koliko je neophodna revolucija trgovine. Tako se videlo koliko je skočio delivery deo, veliki krug stvari se otvorio, moralo je organizovati se brzo. I putovanja su onemogućena, ali to je dobro za lokalnu zajednicu, sve je uticalo jedno na drugo. Još neko vreme ćemo živeti u novoj realnosti, videćemo koliko će to trajati. 

Poverenje kupaca se menja – u Srbiji briga za gubitak posla, iznad brige za ekonomiju države

Poverenje i sigurnost potrošača naglo pada, što je kod nas u odnosu na okolne zemlje i manje prisutno. Relaksiraniji smo u poverenju od komšija. U Evropi je zdravlje najveća briga, ali tu je i ekonomija. Kod nas, naravno zdravlje, ekonomija kao takva nas ne brine toliko koliko da ne ostanemo bez posla –  više smo okrenuti sebi. U regionu i kod nas raste prodaja kafe, ljudi provode vreme u kući, takođe prodaja konzervi, namaza i grickalica, dok opada potrošnja flaširane vode. 

Treba planirati racionalno

Ušli smo u drugi kvartal, u fazi smo resetovanja naših života, razmišljamo kada ćemo se vratiti u normalu – nema normale kakva je bila. Mi kao aktivni učesnici u društvu smo kreatori budućnosti. I kada razmišljamo o poslovanju, treba planirati vrlo racionalno. Podešavanje očekivanja donosi duševni mir i mogućnost da se prave kratkoročni ili srednjeročni planovi. Nekada smo bili svi za globalizaciju, a onda se desio kovid, kada se svako zajedništvo, i zajedništvo Evropske unije, raspalo. Nadjačalo ga je lokalno, lično. I ubuduće je sve stvar naše svesti i osećaja odgovornosti, pogotovo kada je aktivan proces vakcinacije. Do vremena kada počnemo da se vraćamo u normalu, moramo da očuvamo empatiju. Svi su se odjednom ujedinili i kada je bilo pitanje vakcine koja treba da donese rešenje.

Pet strategija za budućnost

Empatija, agilnost –  moramo biti spremni na promene i brzo reagovati, kolaboracija – zajedništvo, konsolidacija i transparentnost – moraju se razmenjivati informacije, bez obzira na to kakve one bile. To su ključne tačke kojih se treba pridržavati. Mi kao grupacija pokušavamo da razmišljamo dugoročno i da pratimo trendove. Pratili smo trendove u vezi sa jakom informatičkom bazom, uložili 2018. u taj deo našeg poslovanja i omogućili da naših 1500 zaposlenih radi od kuće. Pružili smo im mogućnost da se osećaju bezbedno, obezbedili im računare i sve uslove za rad. Smatrali smo od početka pandemije da ni naši prodavci ne treba da rizikuju, svoje poslovanje su rešavali telefonski. I nov proizvod smo promovisali i lansirali u gotovo nemogućim uslovima. 

Naše nove navike

I sami smo svesni da nam je lošija kupovna moć u odnosu na Evropu, navikli smo na kupovinu na akcijama za sve proizvode, ali Srbija u odnosu na komšije prednjači. Idemo ređe u radnju, tad više kupujemo i više vremena provodimo u prodavnici. E-prodaja je, naravno, u porastu, ali infrastruktura koja je prati je manje razvijena. Navike potrošača su se promenile, žele da kupe sve na jednom mestu, ne da obilaze više prodavnica. Došlo je i do promene dnevnih rutina i navika – promenilo se mnogo toga, svi više kuvamo, ne ide se u restorane. Samim tim je u porastu i potrošnja namirnica koje se za kuvanje koriste. 

Zajedno oblikujemo budućnost

U budućnost gledamo optimistično, ali racionalno, brinemo više o kvalitetu proizvoda. MI je postalo bitnije od JA. Lokalno je doživelo procvat, preživljavanje je pokazalo da svi želimo da živimo lepo, da doprinesemo napretku. Svi smo u zajedničkom projektu promišljanja i doprinošenja budućnosti, koja će dobrim delom zavisiti od nas samih.

Promene uz globalne trendove

Svima nam nedostaje druženje, navike su nam se promenile i spremni smo da se menjamo sa okolnostima, da pratimo globalne trendove. Turizam će verovatno morati da obezbedi ponudu za manje gostiju, uz više bezbednosti, ugostitelji da se preusmere na uslugu na otvorenom. Velika je buka, svi slušamo i razmišljamo, željni smo da se družimo. Svi imamo ulogu kreiranja promena i važno je da učestvujemo u njima.