Info

NALED, GIZ, Eso Tron PREPORUKA uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka

Nedostatak podsticajnih sredstava, nivo znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova su tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane, po mišljenju više od 80% ispitanika koji dolaze iz ovih sektora. Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je na konferenciji „Recept za otpad od hrane“, a jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

“Podaci govore  da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40% čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Sa sigurnošću znamo da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se smanjuje, a ono što svi za početak treba da preuzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti”, rekla je Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

Na skupu koji su organizovali NALED i kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, povodom završetka projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“, istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju. Na drugom mestu služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

“Obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu, a hrana je za njihovo dobijanje vredan resurs, što smo i dokazali ovim projektom. U prethodnom periodu uspeli smo da animiramo veće ugostitelje i institucije i uz određene finansijske olakšice, koje smo omogućili, sakupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane. Ovu količinu smo dalje predali na tretman za dobijanje biogasa, a istovremeno sprečili emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida. Kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili bismo truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje”, istakao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta, pokazala je da se u gotovo svim preduzećima  otpadno jestivo ulje predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43% preduzetnika.

“Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada na svetu i kao takav predstavlja izazov i sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta. Kako je ovakve izazove nemoguće adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, značaj ovog projekta najviše leži u tome što se kroz angažovanje sva tri sektora došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi”, rekla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS.

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka. Kako bi se ove količine smanjile, sa konferencije je poručeno da su potrebne dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske namirnice, kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka.

Ovom prilikom, predstavljene su i smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane. Jednu od takvih nebezbednih radnji predstavlja raširena praksa upotrebe otpada od hrane za ishranu životinja, tj. pomiju.

Teme