Pojam biodistrikta odnosi se na održivi koncept koji podrazumeva snažnu teritorijalnu umreženost i saradnju ključnih aktera u proizvodnji hrane. Srbija se može pohvaliti time da će biti prva zemlja u jugoistočnoj Evropi u kojoj će ovakav koncept uskoro postati stvarnost. Optimistične procene koje ukazuju na snažan potencijal biodistrikta, saopštene su na konferenciji Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja, organizovanoj od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, Nacionalnom asocijacijom za razvoj organske poljoprivrede – Serbia organica i Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
Biodistrikt predstavlja određeno područje u kojem lokalni proizvođači, potrošači, javne institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji i drugi subjekti sarađuju i međusobno se povezuju, u cilju održivog upravljanja lokalnim resursima, sa fokusom na najefikasnije iskorišćavanje potencijala tog specifičnog područja.
Prof. dr Vladan Bogdanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da je relativno novi koncept biodistrikta privukao značajnu pažnju međunarodne i domaće stručne javnosti, naglasivši da su znanje i inovacije dve ključne reči za održivi razvoj u agroindustiji.
„Biodistrikt kao koncept održivog razvoja može za Srbiju da bude izuzetno značajan, jer naša zemlja ima prirodne uslove za korišćenje lokanih resursa na optimalan, efikasan i održiv način uz upotrebu lokalnih znanja, domaćih sorti i autohtonih rasa domaćih životinja“, poručio je prodekan Bogdanović.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Vedrana Ilić rekla je da se u poslednjih godinu dana u Srbiji govori o biodistriktima zahvaljujući naporima udruženja Serbia Organica da ovaj koncept razvijen u zemljama Evropske unije i širom sveta primeni na naše podneblje, gde, kako je rekla, prirodno i pripada.
„Pred nama je dug zajednički put, ali sa ogromnim izgledima za uspeh jer se oslanjamo na domaću snagu i energiju koju crpimo od hrabrih vizionara kakvi su naši organski proizvođači“, kazala je Vedrana Ilić, istakavši da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti da stimuliše organske proizvođače rekordnim ulaganjima, i najvišim budžetima za ovu privrednu granu.
Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora u Srbiji koji sprovodi GIZ, ističe da je poljoprivreda od početka u fokusu podrške Srbiji od strane Nemačke razvojne saradnje, dok je poslednjih godina učinjeno mnogo da se obezbedi i garantuje kvalitet organskih proizvoda, kao i da se oni predstave na stranim tržištima.
„Organska poljoprivreda je preteča onoga što je danas centralna tema razvojne saradnje ne samo Vlade Nemačke, nego i Evropske unije i drugih donatorskih organizacija, a to je – zelena agenda“, poručio je Knežević, najavivši novi projekat Zelena ekonomija, koji će od 2024. godine pružati podršku domaćoj privredi da ispuni standarde EU u sferi zelene transformacije, ali i koji će povezivati tradicionalnu industriju sa naučno-istraživačkim i digitalnim startap zajednicama, u cilju kreiranja i razvoja novih proizvoda i procesa koji će potencijalno rešavati globalne privredne izazove.
Na stručnom panelu u okviru konferencije temeljnije su predstavljene preduzete aktivnosti i postignuti rezultati na formiranju prvog biodistrikta u Srbiji, u Kolubarskom okrugu, uz razmenu iskustava lokalnih poljoprivrednika, međunarodnih eksperata, domaćih institucija i predstavnika privatnog sektora.
Pavle Đorđević, vlasnik Organele iz Valjevske Kamenice, ukazao je na veliki značaj umnožavanja organskih proizvođača a što će im biodistrikt omogućiti jer će na taj način lakše plasirati svoje proizvode.
„Biodistrikti su važni ne samo za organske proizvođače, već i zbog čitave mreže koja se uspostavlja od proizvođača, ugostitetlja, turističkih radnika. Oni će doprineti ekonomskom rastu“, poručio je Đorđević.
Ivana Simić iz Serbia Organica ispričala je da je od ideje do realizacije za osnivanje prvog biodistrikta u Srbiji proteklo samo sedam meseci. Veliki entuzijazam i volja su prisutni, tako da je za očekivati da će posle ovog u Kolubarskom okrugu, početi i organizacija novih u drugim delovima Srbije.
„Srbija će prva u regionu ali i Jugoistočnoj Evropi imati biodistikt, pre Hrvatske ili Slovenije koje su u Evropskoj uniji“, ukazala je Simić.
