Podsticaji za proizvodnju ruža, kroz donošenje Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje za proizvodnju sadnog materijala za proizvedene sadnice voćaka, vinove loze, hmelja i ruža, doprineće podršci proizvođačima i boljoj pozicioniransoti na domaćem i inostranom tržištu.
U Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža. Ruže izvozimo i uvozimo. Ukupan izvoz ruža u 2023. godini iznosi 3,3 miliona evra, a uvoz 5,2 miliona evra. Najviše izvozimo ruže kalemljene ili nekalemljene, za sadnju 3,2 miliona evra, a njih uvozimo samo 483 hilj.EUR. Ruže uglavnom izvozimo za sadnju, a uvozimo sveže ruže za bukete (4,7 mil EUR), što je još jedan pokazatelj potencijalne proizvodnje ruža. Najviše smo uvezli ruža iz Kenije 2,6 miliona evra, Etiopije 1,1, miliona evra, Holandije 565 hiljada evra, Ekvadora 350 hiljada evra (ruže sveže za bukete). Na inicijativu članica Grupacije pokrenut je postupak za izmenu i dopunu Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja, sa ružama, koji je usvojen sredinom 2023.godine. Podsticaji za proizvodnji ruža kroz doneti Pravilnik doprineće podršci proizvođačima i boljoj pozicioniransoti na domaćem i inostranom tržištu, po rečima Danice Mićanović koordinatora Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja u PKS.
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2023. godine iznosila je 36,6 mil. EUR (14,50 tona) od čega je vrednost izvoza iznosila 6,64 mil. EUR (3,55 tone), a vrednost uvoza 30,36 mil. EUR (10,95 tone). Prosečna uvozna cena iznosila je 2,77 EUR/kg, a uvozna 1,87 EUR/kg.
Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je EU sa 56% udela, zatim Carinska unija sa 22% udela u ukupnom izvozu, zemlje CEFTA sa 18%, dok ostale zemlje učestvuju sa 4%. U toku 2023. godine izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU u vrednosti od 3,70 mil. EUR, od čega najviše u Holandiju oko 1,79 mil. EUR, Poljsku 282 hiljade EUR, Nemačku 225 hiljada EUR, Litvaniju 220 hiljada EUR, Bugarsku 205 hiljada EUR.
Izvoz u zemlje Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan,Tadžikistan) realizovan je u vrednosti od 1,43 mil. EUR (najviše sadnog materijala), a u zemlje CEFTA regiona 1,21 mil EUR (najviše živog cveća).
Najveće učešće u izvozu za 2023. godinu ima grupa živo cveće 65% (oko 4,3 mil. EUR), , a najznačajnije je bilo tržište Holandije sa 1,01 mil. EUR, Crne Gore 484 hilj. EUR, Poljske 278 hiljada EUR, BIH 269 hiljada EUR i Ruske Federacije sa 234 hiljade EUR, i to ), i to uglavnom ruže, kalemljene ili nekalemljene, za sadnju.
Najznačajnije uvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je EU sa 79 % udela, grupe ostale zemlje sa 20%, i neznatan iz zemalja CEFTA i CU. Najdominatniji uvoz cveća i ukrasnog bilja u 2023. godine bio je iz EU, realizovan u vrednosti od 24,1 miliona EUR. Najveći udeo od zemalja EU u uvozu imaju Holandija 17,9 miliona (sečenog cveća oko 4,9 miliona EUR i 4,9 miliona EUR živog cveća), Italije 2,44 milion EUR, (uglavnom sadnog materijala 1,9 miliona EUR), Nemačke 1,1 milion EUR (sadni materijal 601 hiljada EUR i živo cveće oko 450 hiljada EUR), Slovenija 761 hiljade EUR, Grčka 456 hiljade EUR i Mađarske 411 hiljade EUR. Uvoz iz ostalih zemalja je bio oko 20%, sa oko 5,95 miliona EUR, i to najzastupljeniji iz Kenije 3 mil. EUR (ruža svežih za bukete), Etiopije 1,1, milion EUR (ukrasno bilje), Ekvadora 751 hiljade EUR, i Turske 399 hiljada EUR.
Najveće učešće u uvozu cveća i ukrasnog bilja ima grupa sadni materijal 40% ukupnog uvoza (12,1 mil. EUR), od čega uvoz iz Holandije čini 8 mil. EUR i to uglavnom sobne biljke 2,4 miliona EUR, i orhideje, zumbuli, narcisi i lale, u vegetaciji, cvetu 2,6 miliona EUR i Italije 1,3 mil.EUR i to drveće, žbunje, šiblje. Veliki uvoz imali smo sečenog cveće 34% (10,5 mil. EUR), uglavnom iz Holandije 4,9 mil. EUR i to cveće sečeno za bukete,hrizanteme sveže za bukete, ljiljani za bukete, ruže za bukete, i Kenije 2,9 miliona EUR (od toga ruže sveže 2,6 miliona EUR), Etipije 1,1 miliona EUR (uglavnom ruže sveže). Uvoz živog cveća je takođe bio zastupljen i to sa 23% (6,8 mil. EUR), najviše iz Holandije oko 4,9 mil. EUR i to sobnih biljaka.
Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu je neophodno udruživanje proizvođača radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu. U skladu sa Zakonom o semenu i sadnom materijalu regulisana je semenska proizvodnja cveća, s tim da ne postoji u Registru biljnih sorti RS ni jedna srpska sorta cveća, što je neophodno menjati. Ne postoji ni jedna naučnoistraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji. Formirano je nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, i neophodno je istrživački jačati ovu oblast. Podsticaji države su evidentni, ali je potrebno pokretati inicijative za dodatne. Neophodno je raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, sa ciljem stvaranja povoljnijeg ambijenta za poslovanje. Takođe, pratiti i primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, organizaciji proizvodnje i plasmanu, sa ciljem bolje tržišne pozicioniranosti i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.
