Banke

RAČUNICA NBS DINARSKA ŠTEDNJA isplativija od štednje u EVRIMA

Foto: Pixabay.com

Svetski dan štednje (31. oktobar) i ove godine dočekujemo uz nove najviše iznose dinarske i devizne štednje. Кontinuirani rast štednje pokazatelj je poverenja građana u domaći finansijski sistem i nacionalnu valutu, kao rezultat očuvane monetarne i finansijske stabilnosti sada već duži niz godina. U takvim uslovima, dinarska štednja beleži brži rast od devizne štednje već devetu godinu zaredom, a ove godine prvi put je prešla 100 milijardi dinara.


U prethodnih devet godina (u poređenju sa krajem 2012. godine) dinarska štednja je povećana gotovo šest puta (rast od čak 83 mlrd. dinara) i krajem septembra 2021. godine dostigla je 101,5 mlrd. dinara. Više od polovine ukupnog rasta ostvareno je u poslednje tri godine (oko 45 mlrd. dinara u odnosu na kraj septembra 2018. godine). Prosečan godišnji rast štednje od 2013. godine iznosi preko 9 mlrd. dinara što je šest puta više nego u periodu pre 2012. godine (1,5 mlrd. dinara). Samo u proteklih godinu dana (od oktobra 2020. godine), štednja u domaćoj valuti povećana je za oko 14%.


U istom periodu i devizna štednja beleži rast, iako nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom – sa 8,3 mlrd. evra s kraja 2012. godine povećana je na 12,3 mlrd. evra na kraju septembra 2021. godine.

Računica


U poslednjih devet godina oročena štednja u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja), bila je isplativija u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od septembra 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio u septembru 2021. oko 1.500 dinara (12 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara. (Tabela 1).
Rezultati analize isplativosti štednje su pokazali da je dinarska štednja oročena na tri meseca bila isplativija od štednje u evrima u preko 87% posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Dakle, u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i na kratak i na dug rok.

Dobro vođenje makroekonomske politike

Podsticanje procesa dinarizacije biće i u narednom periodu cilj Narodne banke Srbije, a s tim u vezi i stimulisanje štednje u dinarima i naglašavanje njene veće isplativosti.

Rast štednje rezultat je unapređenja ukupne makroekonomske pozicije Srbije u proteklom periodu čemu je doprinelo odgovorno vođenje ekonomske politike. Očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su na rekordno visokom nivou od 16,8 mlrd. evra krajem septembra, a učešće problematičnih kredita je smanjeno na 3,5% krajem avgusta. Narodna banka Srbije je bez odlaganja i adekvatnim merama za pooštravanje monetarnih uslova reagovala na aktuelne inflatorne pritiske koji su u najvećoj meri globalnog karaktera i u slučaju potrebe nastaviće da blagovremeno reaguje svim raspoloživim instrumentima u cilju očuvanja monetarne stabilnosti.

Dobri makroekonomski rezultati Srbije potvrđeni su i na međunarodnom tržištu gde je Srbija uspešno emitovala državne hartije od vrednosti (prodaja 7G zelene evroobveznice 1,0 mlrd. evra i 15G evroobveznice 750,0 mln evra) uz najniže stope finansiranja do sada.

Uoči Svetskog dana štednje, Narodna banka Srbije pripremila je redovnu analizu isplativosti štednje, urađenu za period od septembra 2012. do septembra 2021. godine, koja je ponovo potvrdila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Većoj isplativosti dinarske štednje doprinela je makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, kao i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja negativnih efekata krize prouzrokovane pandemijom.