Autor: Nebojša Matić, vlasnik „Mikroelektronike“ iz Zemuna
Pišem ovaj tekst na aerodromu u Ninbergu. Vraćam se sa sajma, imao sam 23 sastanka za tri dana. Prilično sam umoran bez obzira na sve dobre sastanke. Četvrtak je, kasno uveče (poslednji avion iz Beča za Beograd ) i ja sutra radim. Bilo bi dobro da ne radim, odmorio bih se, ovako, otići ću sutra umoran na posao: nije mi prvi put, ali da li mora tako ?
Direktor sam u firmi, mogu da ne odem a da me niko ništa ne pita ali onda ne bih mogao da dam dobar primer. Možda grešim ali ću svakako otići na posao. Da radim u proizvodnji meni bi sutra bio neradan dan. Sve ste dobro pročitali. Kod nas proizvodnja ne radi pet dana već četiri! Tako je preko osam meseci sada. Oni su prvo odeljenje koje je prešlo na četvorodnevnu radnu nedelju. Odakle oni da rade četiri dana a inženjeri pet? Dobro pitanje!
Prvo proizvodnja
Pre dve godine kada sam odlučio da pređemo na četiri dana rada nedeljno odabrao sam proizvodnju kao prvo odeljenje u firmi jer je najteža od svih odeljenja. Prosto, nemate tri ruke, i dalje imate dve. Da li se produktivnost može povećati brzim radom ruku? Odgovor je: ne, povećava se brzim radom ruku već u našim glavama, boljim odlukama, organizacijom i promenom svesti svakoga člana grupe koja želi da radi četiri dana.
Svaka firma ima dosta odeljenja i treba krenuti postepeno. Lično mislim da je to dobar način: jedno po jedno odeljenje ili bar ona koja su usko povezana.
Kako početi ceo proces ?
Počeli smo skromno: 30 minuta kraće pa tako nekoliko meseci, još malo kraće pa opet nekoliko meseci … na kraju smo radili osam meseci po šest sati i kada je to sve postalo rutina odlučili smo da radimo četiri dana po osam sati i da nekoliko narednih petaka ne radimo. Prošlo je sve OK i to smo posle pet uzastopnih slobodnih petaka usvojili kao novo radno vreme.
Neko može da pomisli da postoji prečica za postizanje ovog cilja ali ne postoji, ono sto sigurno postoji je zakon koji jasno propisuje radne odnose. Znači nema smanjivanja godišnjih odmora, produživanja radnog vremena, izbegavanja državnih praznika. Prosto rečeno zakon mora da se poštuje.
Koje mišljenje imamo ako nismo probali ?
Kako zaposleni gledaju na četvorodnevnu radnu nedelju, šta mislite? Nikako! Zbunjeni su, ne znaju šta da misle, očekuju nešto loše uglavnom, takav je narativ odnosa firma – zaposleni kod nas. Zašto ovo nije čudno? Realno ne znaju šta je to četvorodnevna radna nedelja, nisu nikad probali, ne znaju koja je prava vrednost toga! Šta ako će morati da rade kao ludi ta četiri dana ? Da li će taj petak biti dovoljna nagrada ?
Ko im garantuje slobodan petak? Da li će se truditi i taj se trud neće isplatiti? Mnogo je pitanja koja će vašim zaposlenima prolaziti kroz glavu. Treba ih shvatiti, nisu to nikada ranije iskusili.
Moje iskustvo kaže da je tek posle šest meseci naša proizvodnja najzad usvojila slobodan petak u svojim glavama kao novu realnost. Pre nekoliko nedelja je bila žurka u firmi i jedan kolega iz proizvodnje mi je rekao rečenicu koja sve govori „Radite nam ova četiri dana šta god hoćete samo ne dirajte petak“. To sve govori koliko im je to bitno sada kada žive bitno kvalitetnije.
Kraća radna nedelja znači da plata mora da se poveća!?
Kada se pređe na četvorodnevnu radnu nedelju morate da povećate platu zaposlenima. Ovo kad kažem zvuči nelogično, a u stvari je dosta logično. Petog dana ste bili na poslu i niste trošili novac, a sada ste negde na putovanju, jutarnjoj kafi sa prijateljima, kupovini i treba vam više novca. Ovo je važan deo celog plana.
Kako se povećava plata u firmi? Najbrži odgovor je produktivnošću: sada je jasno odakle dolazi to povećanje plate, iz veće produktivnosti naravno. Zaposleni treba da budu produktivniji za četiri dana nego za pet. Sada je na njima da se organizuju. Malo manadžment tu može da pomogne jer se ne radi o nekim velikim koracima i pomacima. Ulazimo u svet minuta i dobrih odluka da li to treba ili ne treba da uradimo, da li je ta tema za nas ili nije. Efekti će se videti postepeno jer ništa ne biva preko noći u ovoj priči.
Sloga kao uslov svih uslova
Iako je menadžment taj koji inicira prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju zaposleni svojom slogom to omogućuju. Neka ima jedan jedini član tima koji nije zainteresovan za taj proces i cela priča pada u vodu. Opet se vraćam na trajanje celog procesa, treba vremena da se svi naviknemo: firma, managžment , zaposleni: svako mora da da doprinos.
Bolje društvo kao cilj svih naših aktivnosti!
Mi u firmi volimo marketing i posvećujemo pažnju porukama koje više govore od samog događaja. Ovaj projekat smo nazvali „još jedan život“. Imamo život gde smo u operativnim aktivnostima, rešavamo dnevne izazove, radimo, stvaramo i ovaj drugi gde putujemo, odmaramo, uživamo i ne mislimo na posao. Ne možemo živeti duže nego sto je ljudski vek ali možemo živeti ispunjenije, biti odmorniji, pozitivniji. Bolje društvo je ono što nam svima treba a to se postiže odmornim ljudima koji su ispunjeni i koji imaju prostora za lični napredak ili naprosto za uživanje u životu.
